Хрскавица

Хрскавичаво ткиво је врста адултног потпорног везивног ткива која организму дају облик и пружају потпору меким ткивима захваљујући способности да трпе притисак и истовремено очувају еластичност.

Код ембриона се образује на местима која се неће битно променити као и на местима где ће бити замењено коштаним ткивом.

У одраслом организму налази се:

у зглобовима
деловима дугих костију који се издужују
између кичмених пршљенова
у делу скелета грудног коша
у ушној шкољци
у носу и др.

Грађа

Хрскавичаво ткиво сачињавају:

крупне хрскавичаве ћелије:
- хондроцити и
- хондробласти и
међућелијска маса (матрикс) у којој су
влакна.

На површини хрскавичавог ткива налази се перихондријум.

Развиће хрскавичавог ткива код човека

Хрскавичаво ткиво је мезодермског и ектомезенхимског порекла. Формирање хрскавичавих ткива (хондрогенеза) започиње у 5. недељи развића ембриона. Тада се популација хондрогених ћелија (део матичних ћелија мезенхима), кондензује на одређеним местима – хондрогеним пољима. Хондрогене ћелије се деле и диференцирају у хондробласте. У току даље диференцијације хондробласти се деле, стварају интрацелуларни матрикс и сазревају у хондроците. Хондробласти који се деле најчешће остају у групама од по две ћелије.^[1]

Класификација

На основу врсте влакана разликују се три врсте овог ткива:

Хијалина (стакласта) хрскавица сачињава хрскавичави скелет риба, као и хрскавицу носа, душника и зглобова човека. Ове хрскавице има највише у организму одраслог човека. У њеном матриксу налазе се колагена влакна изграђена од колагена типа II.

Мрежаста (еластична) хрскавица је присутна у ушној шкољци, гркљану, док се влакнаста хрскавица налази у зглобовима и између кичмених пршљенова. Еластична хрскавица поред колагених садржи и еластична влакна

Влакнаста хрскавица садржи крупна колагена влакна изграђена од колагена типа I и груписана у снопове.

Литература:

^ Николић, И., Ранчић, Г., Раденковић, Г., Лачковић, В., Тодоровић В., Митић, Д. 2004. Ембриологија човека – уџбеник и атлас. Медицински факултет: Ниш. стр. 53–54.

Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.

Спољашње везе

BioNet škola
Public domain text from Gray's anatomy dated 1918, so probably needs updating
I've heard 'Ears and nose do not ever stop growing.' Is this false?

Овај чланак везан за анатомију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Николић, И., Ранчић, Г., Раденковић, Г., Лачковић, В., Тодоровић В., Митић, Д. 2004. Ембриологија човека – уџбеник и атлас. Медицински факултет: Ниш. стр. 53–54.

[1]