Томислав Трифуновић
српски глумац
Томислав Трифуновић (Мали Поповић,Јагодина 22. фебруар 1947) српски је глумац.
| Томислав Трифуновић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Томислав Трифуновић |
| Надимак | Тома |
| Датум рођења | 22. фебруар 1947. |
| Место рођења | Мали Поповић, НР Србија, ФНР Југославија |
| Занимање | глумац |
| Породица | |
| Супружник | Слободанка Трифуновић |
| Деца | Сергеј Трифуновић Бранислав Трифуновић |
| Рад | |
| Активни период | 1975—данас |
| Битна улога | Срећни људи — Курир Ђока |
| Веза до IMDb-а | |
Живот
уредиОтац је такође глумаца Сергеја и Бранислава Трифуновића.
Томислав Трифуновић је прве позоришне улоге одиграо у Народном позоришту у Крушевцу, а затим у ужичком позоришту.
Године 2010. добија награду „Бора Михаиловић“ за животно дело, коју додељује Крушевачко позориште.[1]
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970.-те | |||
| 1975. | Синови | Лекар | |
| 1978. | Љубав и бес | ||
| 1980.-те | |||
| 1981. | Туга | ||
| 1986. | Сиви дом | портир | |
| 1988. | Сулуде године | ||
| 1987—1988. | Вук Караџић (серија) | ||
| 1990.-те | |||
| 1991. | Ноћ у кући моје мајке | механичар | |
| 1994. | Човек у празној соби | писац | |
| 1993—1994. | Срећни људи | Ђорђе Калуђеровић - курир Ђока | |
| 1995. | Крај династије Обреновић | осуђеник | |
| 1997. | Наша eнглескиња | српски војник | |
| 1999. | Десанка | ||
| 2000.-те | |||
| 2002. | Брег чежње | ||
| 2003. | Црни Груја | Криви Стојко | |
| 2004. | Скела | Игуман | |
| 2004. | Кад порастем бићу Кенгур | Брацин отац | |
| 2006. | Условна слобода | ||
| 2006. | Оптимисти | ||
| 2006. | Седам и по | ||
| 2006. | Реконвалесценти | старац | |
| 2008. | Сељаци (серија) | Арса | |
| 2008. | Село гори, а баба се чешља | чистач | |
| 2009. | Неки чудни људи | Ђорђе Матић | |
| 2009. | Браћа | отац | |
| 2010.-те | |||
| 2010. | Мој рођак са села | мајстор Чедомир | |
| 2012. | Црна Зорица | гробар | |
| 2012. | Клевета | ||
| 2012. | Како сам остао без крила | стари човек | |
| 2013. | Врата Србије: Мојсинска Света гора | писар | |
| 2015. | Ургентни центар | Аркадије Степић | |
| 2017. | Козје уши | писар | |
| 2017. | 33 одговора | Петар Срепловић | |
| 2017. | Месо (серија) | Професор Стијовић | |
| 2017.[2] | Мамини синови | ||
| 2018. | Лијана | чича | |
| 2018. | Немањићи — рађање краљевине | руски калуђер | |
| 2018. | Месо | Професор Стијовић | |
| 2018. | Корени (серија) | старији Преровац | |
| 2019. | Државни службеник | јувелир | |
| 2019. | Краљ Петар Први (серија) | сељак Милан | |
| 2019. | Дуг мору | Стари Ђорђе | |
| 2019.[3] | Слатке муке | ујка Миливоје | |
| 2020.-те | |||
| 2021. | Александар од Југославије (серија) | одликовани старац | |
| 2021. | Бележница професора Мишковића (серија) | Деда Вујадин | |
| 2021. | Авионџије (серија) | Радош Живковић, Горанов деда | |
| 2021. | Феликс (серија) | Деда Симеон | |
| 2021. | Радио Милева (серија) | Разредни | |
| 2021. | Јунаци нашег доба | Петар Марковић “Чика Пера” | |
| 2022. | Први мај | ||
Извори
уреди- ^ Тома Трифуновић добија признање[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „Pala poslednja klapa "Maminih sinova"”. Прва српска телевизија. 29. 12. 2017. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020.
- ^ „U 8. epizodi serije Slatke muke stiže živopisni stric Toma”. tvinemania.rs. 26. 2. 2020. Приступљено 21. 3. 2020.
Спољашње везе
уреди- Томислав Трифуновић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Тома Трифуновић поднео оставку због представе у Алексинцу (Б92, 23. новембар 2018)
