Татагата
Татагата (санскрит, пали: Tathāgata) је израз којим је Готама Буда називао себе, према Пали канону.
Један је од најчешћих назива за Буду, који уједно обележава и људско биће уопште.[1]
Будино учење
уредиЈедан човек, када се у овом свету роди, рађа се на добробит многих, на срећу многих. Из саосећања са читавим светом, доноси добробит, доноси срећу и боговима и људима. А који је то човек? Татагата, поштовања достојни, потпуно пробуђени. То је човек који, када се у овом свету роди, рађа се на добробит многих, на срећу многих. Из саосећања са читавим светом, доноси добробит, доноси срећу и боговима и људима.[2]
— Буда
Насупрот надљудским особинама које су му приписивали његови ученици, Буда је као особине Татагате навео да он зна осећаје, опажаје и мисли "када настају, када трају, када нестају."[3]
Тумачења
уредиИзраз татагата, један од најчешћих и најтеже "дословно" преводивих назива за Буду.[4] Назив Татагата је у неку руку парадоксалан и може имати два значења: "Такодошавши" и "Тако отишавши".[5] Порекло овог термина и зашто је коришћен нејасно је.[5]
Према напоменама најстаријих коментара, означава људско биће уопште, односно "сноп" или "гомилиште" пет састојака егзистенције.[4] Некад се преводи и као Ослобођени.[6]
Литература
уреди- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Извори
уреди- ^ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
- ^ Kovačević 2014, стр. 53.
- ^ Kovačević 2014, стр. 58.
- ^ а б Čedomil Veljačić » Budizam » Nekoliko spornih tema
- ^ а б Budizam od A do Ž
- ^ Čedomil Veljačić: Budizam, Приступљено 25. 4. 2013.
Види још
уреди | Овај чланак везан за филозофију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |