Табановце
Табановце (мкд. Табановце) је насеље у Северној Македонији, у крајње северном делу државе. Табановце припада општини Куманово.
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Куманово |
Становништво | |
— 2002. | 910 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 12′ 52″ С; 21° 42′ 29″ И / 42.214444° С; 21.708056° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 394 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 1308 |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | KU |
Табановце има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине већину становништва у насељу. Такође, насеље познато и по истоименом граничном прелазу ка српском граничном прелазу Прешево.
Географија
уредиТабановце је смештено у крајње северном делу Северне Македоније, на самој граници са Србијом, која се налази 2,5 km северно од насеља. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 9 km северно.
Село Табановце се налази у историјској области Жеглигово, у равничарском крају, на приближно 400 метара надморске висине.
Месна клима је континентална са слабим утицајем Егејског мора (жарка лета).
Историја
уредиУ селу је фебруара 1896. године било пописано 75 српских кућа.[1]
У пролеће 1905. године чета српских четника под командом потпоручника Драгомира Протића добија задатак да се са четом војводе Владимира Ковачевића, пробије до Пореча и угрожене чете Мицка Крстића. У Протићев задатак спадао је и пренос великог броја пушака и муниције за наоружавање Пореча. Чета је по силаску са планине Козјак, нападнута од турске војске код села Табановца. После пар сати неравноправне борбе, готово цела чета је уништена а Протић је погинуо. Преосталих неколико четника се предало Турцима, који су их спровели у Куманово. Пред Кумановским ућуматом заробљене четнике сачекала је бесна маса локалних муслимана и линчовала их на лицу места.
Погинули четници код Табановца и у Куманову:[2]
- Драгомир Протић
- Драгомир Васиљевић
- Веселин Веселиновић
- Сава Јовановић
- Трајко Ђорђевић
- Радоња Радуловић
- Сава Стефановић
- Давид Пчињанин
- Стојан Кумановац
- Трајче Кумановац
- Никола Јабланичанин
Због борби које су се догодиле претходне године, народ се повукао у своје домове. Светосавска прослава је одржана скромно и само у српској школи, чинодејствовао је кумановски свештеник поп Јован Петровић. Домаћин школске славе био је тада Стојко Севдиновић, а за следећу годину се прихватио нови Митре Бојковић.[3]
Становништво
уредиТабановце је према последњем званичном попису из 2002. године имало 910 становника, што је за 2,8% више него на претходном попису из 1994. године.
Крајем 19. века у статистици Васила Канчова[4] („Македония. Етнография и статистика“) из 1900. године Табановце је село од 500 становника хришћанске вероисповести, наводно „Бугара“.[5] Секретар Бугарске егзархије Димитрије Мишев за 1903.[6] годину даје број од 480 „Бугара патријаршиста-србомана“ и даје податак да је у селу постојала српска школа.[7]
Савремени етнички састав:
Националност | 1994. год. | 2002. год. |
Срби | 555 (62,7%) | 516 (56,7%) |
Македонци | 148 (16,7%) | 205 (23,2%) |
Албанци | 174 (19,7%) | 177 (19,5%) |
остали | 10 (1,1%) | 12 (1,3%) |
УКУПНО | 885 | 910 |
Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
- ^ К. Пећанац, Четничка акција 1903-1912, Београд 1933, 19-20.
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
- ^ http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_28.htm
- ^ Канчов иначе игнорише постојање Срба у области коју он сматра Македонијом, па не чуди што је становништво Табановца окарактерисано као „бугарско“.
- ^ Подаци које даје Мишев су за 1903. годину што се види при поређењу са српским изворима. Његово дело је из 1905. па већина аутора прави грешку и податке ставља у ту годину.
- ^ Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 128-129.