Стефан II Угарски
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Стефан II Арпадовић (1101. — 1. март 1131), био је угарски и далматинско-хрватски краљ (1116–1131) из династија Арпадовића.[1]
Стефан II Угарски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1101. |
Место рођења | Будим или Столни Београд, |
Датум смрти | 1. март 1131.29/30 год.) ( |
Место смрти | Столни Београд, |
Породица | |
Супружник | Cristiana of Capua, Adelaide of Riedenburg |
Родитељи | Коломан Угарски Felicia of Sicily |
Династија | Арпадовићи |
Краљ Угарске, Далмације и Хрватске | |
Претходник | Коломан Угарски |
Наследник | Бела II Слепи |
Био је син, претходног краља Коломана Књижара. За време његове владавине Угарска је водила ратове са Бохемијом (1116–1123) и са Византијом (1127–1129).
У угарско-византијском рату је угарска војска освојила Београд и његовим камењем стала појачавати земунски град. Угари су без муке продрли све до Ниша и Софије, а делимично још и даље, чак до Филипопоља. Цар Византије, Јован, похита да их сузбије. Комбинујући напад с копна и с воде, он упути појачу флоту уз Дунав. Потиснувши Угаре с Балкана, он их, збуњене, потуче на левој обали Дунава, код Храма. По његову повратку Угари помогнути од Чеха, понове напад на Браничево. Цар се поново враћа на Дунав да их одбаци, али је поход био журно спремљен и завршио је доста јалово.
У вези с тим ратовањем јавља се и устанак Срба, који су изморени међусобним борбама, били признали грчку врховну власт. У Расу је седео представник Византије. Срби су дигли устанак подстакнути вероватно од угарских људи. Једним препадом они заузеше Рас. Грчки представник, Критопл, побеже у Цариград. Цар сам крену на Србе, вероватно после похода на Дунав, и покори их. Извесне заробљенике преселио је чак у Никомидију. У самој Рашкој тад је био велики жупан Урош. За време Урошево везе између Срба и Угара доста су срдачне. Стефан, хотећи да обиђе као наследника свог полубрата Бориса, беше наменио круну свом брату од стрица, слепом Бели. Он је Белу и оженио једном српском принцезом, Јеленом, ћерком Урошевом, мало пред своју смрт (1. марта 1131).
Породично стабло
уреди16. Вазул | ||||||||||||||||
8. Бела I | ||||||||||||||||
4. Геза I | ||||||||||||||||
18. Мјешко II Пјаст | ||||||||||||||||
9. Ричеза Пољска | ||||||||||||||||
19. Ричеза од Лотарингије | ||||||||||||||||
2. Коломан | ||||||||||||||||
5. Sophia | ||||||||||||||||
1. Стефан II Угарски | ||||||||||||||||
12. Танкред од Отвила | ||||||||||||||||
6. Руђер I Сицилијански | ||||||||||||||||
13. Fressenda | ||||||||||||||||
3. Felicia of Sicily | ||||||||||||||||
Референце
уредиЛитература
уреди- Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris.
- Klaić, Vjekoslav (1905). „O krunisanju ugarskih Arpadovića za kraljeve Dalmacije i Hrvatske (1091-1207)”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 8: 107—117.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
- Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.