Стеван Чалић

Стеван Чалић
Стеван Чалић
	Аутопортрет, 1920.
Лични подаци
Датум рођења	14. децембар 1892.
Место рођења	Купиново, Аустроугарска
Датум смрти	9. јул 1943. (50 год.)
Место смрти	Шабац, Србија

Стеван Чалић (1892 — 1943) је био српски академски сликар. Школовао се на Академији ликовних уметности у Прагу, као ђак Влаха Буковца и професора Франца Тилеа.

Биографија

Одрастање и школовање

Стеван Чалић је рођен од оца Јована, кафеџије, и мајке Стане. Јован и Стана су имали и кћер Даринку, која је подстицала братовљев дар за цртање. Забележено је да је Стеван, још у основној школи, показивао несвакидашњи цртачки таленат. На предлог његовог учитеља, Купиновчани су израдили црквену ограду, која и данас постоји, по Стевановим нацртима.

Основну школу је завршио у Купинову 1904. године, а потом школовање наставио у Гимназији у Земуну. По очевој жељи, студирао је фармацију у Загребу. За време Првог светског рата, мобилисан је у аустроугарску војску, у којој је служио као апотекар у Славонској Пожеги. Године 1915, умро му је отац Јован. Лечећи се у болници у Пожеги, Стеван је друговао са Миланом Кашанином, будућим историчарем уметности и естетом који је, запазивши његов таленат, саветовао да иде на студије сликарства.

После мужевљеве смрти, мајка Стана прелази у Панчево, код кћери Даринке, удате Шапић. По завршетку рата, и Стеван се придружио породици у Панчеву. Млад, дружељубив, веселе нарави, добар певач и свирач на виолини и надасве добар цртач и сликар, Стеван је брзо успоставио пријатељске односе са широким кругом панчевачких интелектуалаца и љубитеља уметности. Заузимањем др Стевана Смедеревца, у септембру 1919. године, Чалић је, са још тројицом сликара, имао своју прву званичну изложбу. Његови рани радови — акварели, оцењени су као "праве уметнине" и неки су одмах откупљени.

Као стипендиста Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1919. године Чалић одлази у Праг, где је уписао Академију ликовних уметности. Као ђак Влаха Буковца, у периоду од 1919—1921. године, са успехом је завршио "општу школу" и студије наставио на специјалној школи за сликарство при Академији, код професора Франца Тилеа. Ову школу Чалић је успешно завршио 1924. године. Забележено је да је био међу тројицом најбољих и најталентованијих. У Прагу је тада студирало двадесетак сликара са југословенских простора, међу њима и Божидар Јакац, Станислав Цудерман, Франо Динчић, Иво Режек, Франо Кршинић, Милан Коњовић и др.

Непосредношћу и боемским склоностима, Чалић је и у Прагу стекао бројне пријатеље. На Академији је био веома цењен као добар и талентован сликар, "мајстор акварела", захваљујући чему је био изабран за председника Клуба југословенских студената ликовне уметности. Почасни председник овог Клуба био је Влахо Буковац.

Живот и рад у Шапцу

Чалић се у Прагу, 1921. године, оженио Јармилом Цејнаров, која му је, већ наредне године, родила сина Душка. При крају студија, он добија примамљиве понуде да остане у Прагу, али их не прихвата и 1924. године се, са супругом и сином, враћа у Панчево. Одмах добија могућност да се запосли у Вршцу или Шапцу и он се одлучује за Шабац. Године 1925. био је постављен за привременог учитеља вештина у Шабачкој гимназији и у овом граду ће остати до краја живота.

Исте године, у Шабац је дошао и млади професор Жика Поповић и њихова судбина ће од тада бити проткана многим заједничким нитима. И један и други су оставили дубоког трага на бројне генерације шабачких ђака и укупан културно-просветни живот у Шапцу и околини.

Чалић се брзо уклапа у нову средину и одмах, оком уметника, фиксира сликарски интересантне мотиве. Пажњу му је на пречац привукла чувена Кафана Девет дирека, коју је ефектно акварелисао. Овом мотиву он ће се касније враћати у више наврата, обрађујући га у акварелу, тушу и уљу, при дневном светлу или као ноћни пејзаж. Доцније, 1946. године, после уметникове смрти, две импресивне слике у техници уље — Девет дирека и Куртовића конак, однете су у Совјетски Савез.

Наредна, 1925. година, значајна је по томе што је Чалић, у Дому Кола српских сестара у Шапцу, имао прву самосталну изложбу. Било је изложено 28 слика, рађених у акварелу, пастелу и уљу. Исте године, породица се увећала за још једног члана — родила се кћи Олга.

Излагао је, скупно или самостално, у Панчеву 1919. и 1928, у Шапцу 1926, 1928. и 1931, и у Београду, у Павиљону "Цвијета Зузорић", 1929. године.

Године 1930, Чалић је успешно положио државни испит за "учитеља вештина средњих школа из вештине цртања и писања". Као педагог, могло би се рећи да је "заразно" деловао на своје ученике који су, уз редовне часове у школи, пуно слободног времена посвећивали цртању и сликању.

Определивши се дефинитивно за живот у Шапцу, Чалић је, 1932. године, у мирној улици Попа Карана, преко пута Болнице, подигао дом за своју породицу, са пространим атељеом на спрату куће.

Значајно је споменути и Чалићев успешан рад у области иконографије. У периоду од 1936—1940. године, урадио је иконостасе за цркве у Клењу, Дубљу, Змињаку, Узовници, Пецкој и Обреновцу. Истовремено, урадио је и икону Св. Јована за иконостас шабачке цркве.

Други светски рат и смрт

Из окупационог периода, познат је Чалићев сукоб са немачким командантом у Шапцу. Немац је тражио да Чалић, на згради Народне банке, нацрта карикатуре Черчила, Рузвелта и Стаљина, али, као честит човек и уметник, одбио је да то учини. Заједно са сином Душком, био је учесник Крвавог марша у Јарак 1941. године, а после тога, проживео је страхоте концентрационог логора. Све то је ослабило његово крхко здравствље и довело до болести од које се више није опоравио. Умро је 9. јула 1943. године и сахрањен је на Доњошорском гробљу, уз достојан испраћај суграђана, ђака, колега и пријатеља. Топлим речима, од прерано умрлог сликара опростио се познати шабачки хроничар прота Григорије Глиша Бабовић. Умро је само два месеца после изложбе својих слика, коју су приредили његови пријатељи у сали Шабачке гимназије.

Међу бројним радовима квалитетом се издвајају: Распеће, Аутопортрет, Моја деца, Портрет ђеде С, Олга, сликарева кћи, Дама у ентеријеру, Двориште, Шабачко двориште Девет дирека, Слава Подриња и Анадолија.

Литература

Бранко Шашић (1998): Знаменити Шапчани и Подринци. Удружење грађана Спорт у Подрињу. "Драган Срнић", Шабац.
Татјана Ђ. Марковић (2003): Стеван Чалић (1892—1943). Народни музеј Шабац, Шабац.
Сајт Туристичке организације града Шапца Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2020)
О Чалићу на сајту Artland