Станислав Лешћински
Станислав Лешћински (пољ. Stanisław I Leszczyński; 20. октобар 1677 – 23. фебруар 1766) био је краљ Пољске, велики војвода Литваније, војвода Лорене и гроф Светог римског царства.
Станислав Лешћински | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 20. октобар 1677. |
Место рођења | Лавов, |
Датум смрти | 23. фебруар 1766.88 год.) ( |
Место смрти | Линевил, |
Породица | |
Супружник | Катарина Опалињска |
Потомство | Марија Лешћинска, Ана Лешћинска |
Родитељи | Рафал Лешћински Anna Leszczyńska |
Династија | Лешћински |
Краљ Пољске | |
Период | 1704 — 1709 |
Претходник | Август II Јаки |
Наследник | Август II Јаки |
Краљ Пољске | |
Период | 1733 |
Претходник | Август II Јаки |
Наследник | Август III од Пољске |
Станислав је рођен у моћној магнатској породици из Великопољске, и у младости је имао прилику да путује западном Европом. Краљ Карл XII Шведски је 1702. умарширао у његову државу као део похода у низу ратова између сила северне Европе. Карл је 1704. присилио пољско племство да збаци пољској краља, Августа II Јаког, и да поставе Станислава на престо. Почетак 18. века је био период великих проблема и превирања за Пољску. Карл је 1709. године поражен од Руса у бици код Полтаве и повукао се у Шведску, остављајући Станислава без стварне и стабилне подршке. Август II је повратио пољски престо, а Станислав је напустио земљу и населио се у француској покрајини Алзасу. Станиславова кћерка Марија Лешћинска се 1725. удала за Луја XV.
Када је Август умро 1733. Станислав је покушао да поврати пољски престо уз француску подршку својој кандидатури. Након тајног путовања у Варшаву, Сејм га је надмоћном већином изабрао за краља Пољске. Међутим, пре његовог крунисања, Русија и Аустрија су, у страху да ће Станислав увући пољску у шведско-француски савез, напале Пољску да би поништили његов избор. Станислав је био још једном збачен са трона, и под руским утицајем, мањина је изабрала саксонског кнеза-изборника Фридириха Августа II на пољски трон као Августа III. Станислав се повукао у град Данцинг да би сачекао француску помоћ која није дошла. Побегавши из града пре него што га је заузела руска војска, отпутовао је у Кенигсберг у Пруској, одакле је предводио герилски рат против новог краља и његових руских заштиника. Бечким миром из 1738. је Август III признат за краља Пољске, док је Станиславу дозвољено да задржи своје краљевске титуле и до краја живота су му пружене покрајине Лорена и Бар.
Станислав се у Лорени показао као добар управник и подстицао је привредни развој. Његов двор у Линевилу је постао познат културни центар, а основао је и академију наука у Нансију и војни колеџ.
Породично стабло
уреди8. Рафал Лешћински | ||||||||||||||||
4. Bogusław Leszczyński | ||||||||||||||||
9. Anna Radzimińska | ||||||||||||||||
2. Рафал Лешћински | ||||||||||||||||
10.Kasper Doenhoff | ||||||||||||||||
5. Anna Denhoffowa | ||||||||||||||||
11.Anna Aleksandra Koniecpolska | ||||||||||||||||
1. Станислав Лешћински | ||||||||||||||||
12.Jan Jabłonowski | ||||||||||||||||
6. Stanisław Jan Jabłonowski | ||||||||||||||||
13.Anna Ostroróg | ||||||||||||||||
3. Anna Leszczyńska | ||||||||||||||||
14.Dominik Aleksander Kazanowski | ||||||||||||||||
7. Marianna Kazanowska | ||||||||||||||||
15.Anna Potocka | ||||||||||||||||