Српска православна црква Светог Николе у Иланџи

објекат и непокретно културно добро у Јужнобанатском управном округу, Србија

Српска православна црква Светог Николе у Иланџи, насељеном месту у општини Алибунар, подигнута је у 18. веку. Иконостас цркве представља споменика културе од великог значаја.[1]

Српска православна црква Светог Николе у Иланџи
Српска православна црква Светог Николе у Иланџи
Опште информације
МестоИланџа
ОпштинаАлибунар
Држава Србија
Време настанка18. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.zzskpancevo.org

Црква у Иланџи је посвећена Светом Николи и представља једнобродну грађевину са полукружном апсидом и звоником на западној страни, испред кога је трем са четири стуба који држе архитравну греду за забатом. Фасаде су декорисане упареним пиластрима са капителом између прозора, сокл је низак и назначен у висини стопе полустубова.

Иланџанска црквена општина је јануара 1868. године расписала конкурс путем „оферта”, за подизање „дрвеног иконостаса” у цркви. Рок је био април месец те године, код Компаније граничарске у месту.[2] Иконостас су радили Новак Радонић и Аксентије Мародић 1875. године. У олтару и наосу зидне слике је радио Новак Радоњић. Обојица су значајно српски сликари романтизма и познатији су по историјским композицијама, али је њихово црквено сликарство значајно како по карактеристично традиционалној иконографији тако и по коришћењу чисто сликарских поступака карактеристичних за уметност романтизма. Црква је обнављана од 1852. до 1854. године и после страдања у Буни 1848. године.

Када је 1896. године Иланџу задесио земљотрес страдао је црквени торањ са јабуком и крстом. Због тога је црквена општина лицитирала радове "на мањак" на оправци и подизању позлаћених јабуке и крста. Предрачун радова је износио 553 ф.[3]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Иконостас српске православне цркве Светог Николе у Иланџи”. Завод за заштиту споменика културе у Панчеву. Архивирано из оригинала 07. 07. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2020. 
  2. ^ "Застава", Пешта 1867. године
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1896. године

Спољашње везе

уреди

Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.