Слуцки рејон (блр. Слуцкі раён; рус. Слуцкий район) је административна јединица другог ранга у Републици Белорусији. Налази се у јужном делу Минске области. Административни центар рејона је град Слуцк.

Слуцки рејон
Слуцкі раён
Положај
Држава Белорусија
Област Минска област
Админ. центарград Слуцк
Површина1.821,06 km2
Становништво2009.
 — број ст.95.106
 — густина ст.52,23 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Рејон је основан 17. јула 1924. године.

Географија

уреди

Слуцки рејон обухвата територију површине 1.821,06 км² и 13. је по величини рејон Минске области.[1] Граничи се са Салигорским, Капиљским, Узданским, Пухавицким, Стародарошким и Љубањским рејонима Минске области.

Рељеф је углавном равничарски и највећи део рејона лежи у подручју Средњоберазинске равнице, док се на западу налази благо узвишење у виду Капиљске греде. Просечна надморска висина креће се између 160 и 180 метара, максимална висина је 212 метара.

Најважнији водотоци су реке Случ и Морач.

Историја

уреди

Рејон је основан 17. јула 1924. године, првобитно као део Слуцког, а потом и Бабрујског округа. Део је Минске области од 1954. године. Одлуком националне владе у вези са територијалном реорганизацијом земље из 2005. град Слуцк и Слуцки рејон су обједињени у једну административно-територијалну јединицу.

Демографија

уреди

Према резултатима пописа из 2009. на подручју Слуцког рејона стално је било насељено 95.106 становника или у просеку 52,22 ст./км².[2] Преко 70% становништва живи у граду Слуцку.

Основу популације чине Белоруси (89,86%), Руси (6,4%) и Украјинци (1,42%).

Администрација

уреди

Једино насеље са административним статусом града на подручју рејона је град Слуцк који је уједно и административни центар рејона. На територији рејона постоји укупно 209 насељених места. Рејон је административно подељен на 18 сеоских већа (сельсоветов).

Саобраћај

уреди

Преко рејона пролази неколико важних саобраћајних праваца од којих су најважније железничке линије Барановичи-Слуцк-Асиповичи и Слуцк-Салигорск, те друмски правци Москва-Бабрујск-Слуцк-Ивацевичи, Минск-Слуцк-Микашевичи и Асиповичи-Њасвиж-Барановичи.

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди