Славјанск на Кубану
Славјанск на Кубану (рус. Сла́вя́нск-на-Куба́ни) град је у Русији у Краснодарској покрајинi. Административни је центар Славјанског рејона. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 63.768 становника.
| Славјанск на Кубану Славянск-на-Кубани | |
|---|---|
 Саборна црква Успења Пресвете Богордице у Славјанску | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Славјански рејон |
| Основан | 1865. |
| Статус града | 1958. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 66.014 |
| — густина | 1.517,56 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 15′ 21″ С; 38° 07′ 27″ И / 45.255761° С; 38.124064° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 8 m |
| Површина | 43,5 km2 |
.svg)  Славјанск на Кубану Славјанск на Кубану на карти Русије | |
.svg) Славјанск на Кубану Славјанск на Кубану на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353560 |
| Позивни број | (+7) 86146 |
| ОКАТО код | 03 423 000 |
| ОКТМО код | 03 645 101 001 |
| Веб-сајт | |
| http://cityslav.ru/ | |
.png)
_(12-2006).png)
Географија
уредиГрад је смештен у делти реке Кубан, на левој обали њеног рукавца Протоке, на око 68 км западно од Краснодара. Заузима површину од 43,5 км².
Историја
уреди- 12. век - на територији данашњег града постојала је трговачка станица ђеновљана Копарија.
- 1747. - изграђена је кримска тврђава Јени-Копил, из које је касније настало насеље Копил.
- 1806. - први пут се спомиње насеље Копил од стране кубанских Козака.
- 1774- 1778 - ". Словенских фелдсханетс“ Словенска Хуссарс изграђена тврђава на јачању спотКопил, која је добила име
- 1865. ово козачко насеље је добило статус села и преименовано је у Славјанск.
- 1913. - Изграђена железничка пруга и станица „Протока“
- 1942.- 23. март 1943. под немачком окупацијом.
- 1958. насеље је добила статус варошице и ново име Славјанск на Кубану(додата је локација града да би се разликовао од истоименог насеља у Украјини).
Становништво
уредиПрема прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 63.768 становника, 368 (0,57%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 26.513 | 38.954 | 51.889 | 54.051 | 57.790[1] | 64.136[2] | 63.842 |
Привреда
уреди- Прехрамбена индустрија: производња сира, вина, живинарство.
- Лака индустрија: текстилна индустрија.
- Индустрија грађевинског материјала.
Славјанска област представља један од најважнијих пољопривредних рејона Кубана. Под житарицама је две трећине засејане површине. Главна житарица је пиринач - преко 30% свеукупне производње ове житарице у целом региону производи се овде. Узгајаја се и јагодичасто воће (годишња производња од преко 30 тона). Добро су развијени и сточарство и рибарство.
Одмаралиште
уредиБања „Приазовље“ је специјализована за лечење и превенцију болести гастроинтестиналног тракта, мишићно-скелетних, гинеколошких, кожних и кардиоваскуларних обољења те болести централног и периферног нервног система.
Културне атракције
уредиТоком августа 2004. у Славјанску и целој околној области је одржан међународни фестивал славјанске културе. Фестивал је трајао 4 дана. У такмичарском програму су учествовали бројни креативни тимови не само из града и других делова Русије, него и из иностранства. На бројним штандовима представљена је култура и традиција локалних и других словенских региона.
- Споменик војницима таманског пука, који су страдалу у пробоја на челу са Е. А. Ковтјухом. Ова битка је описана у роману „Железный поток“, Александра Серафимовича. Према неким непотврђеним иворима то је најстарији споменик из доба Совјетског Савеза.
- Национални историјски музеј
- Музеј Екологије источног Азова
- Успењска црква из 1907. чувеног кубанског архитекта А. П. Косјакина
- Споменик учесницима кампање Таманске Црвене армије (дизајнирао инжењер А. Јунгер 1923) у облику силуете градског грба.
У региону су бројни споменици.
Религија
уредиСлавјанск на Кубану
- Успењска црква (Руска православна црква)
- Црква светог Пантелејмона (Руска православна црква)
- Црква Светог Сергија (Јерменска апостолска црква),
Славјанск на Кубану
- Евангелистички хришћани-баптиста (Руска унија хришћана Евангелистичке-баптиста)
- Црква „Источник“ (Евангелистичка хришћанска унија)
- Црква „Вифанија“ (Руска евангелситичка црква)
- Хришћанска црква Адвентиста седмог дана (УСХ)
Образовање
уреди- Словенско-на-Кубан државе Педагошки завод
- Славјански пољопривредни факултет
- Стручна школа № 45
- Славјански огранак Медицинског факултета из Новоросијска
Укупно 91 образовна институција.
Фото галерија
уреди |
 |
 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
