Славољуб Вуксановић

славољуб вуксановић
славољуб вуксановић
	Славољуб Вуксановић
Лични подаци
Датум рођења	3. април 1921.
Место рођења	Блаце, код Прокупља, Краљевина СХС
Датум смрти	16. децембар 1943. (22 год.)
Место смрти	Дебељак, код Хан Пијеска, НД Хрватска
Професија	ученик
Деловање
Члан КПЈ од	1943.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	9. октобра 1953.

Славољуб Вуксановић Јајко (Блаце, код Прокупља, 3. април 1921 — Дебељак, код Хан Пијеска, 16. децембар 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 3. априла 1921. године у вароши Блацу, код Прокупља. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу и четири разреда Грађанске школе завршио је у Прокупљу. Због недостатка новца, није мога да настави школовање па је прешао у Ваздухопловну подофицирску школу у Крушевцу.

Као припадник Ваздухопловства војске Краљевине Југославије, активно је учествовао у Априлском рату. После капитулације, вратио се у родни крај. Пошто му је старији брат био комунист и члан Комунистичке партије Југославије, одмах се укључио у рад на припрема устанка. Његов задатак је био прикупљање оружја и припрема и обучавање омладине за борбу.

До новембра 1941. године, је радио на обавештајним пословима и другим задацима на терену, због чега је често одлазио у Крушевац. Новембра 1941. ступио је Топлички партизански одред, али је убрзо потом, био заробљен приликом борбе са четницима, код села Заравна. Четници су га одвели у Блаце где су га мучили, али не дуго, јер су Топлички и Расински партизански одред, 5. децембра ослободили Блаце.

После ослобођења из затвора, вратио се у Топлички партизански одред и постао командир чете. Учествовао је у многим борбама и више пута се истакао: у селу Свраче убио је 12 четника; на путу Прокупље-Куршумлија, са својом четом, извршио је напад на ауто-колону недићеваца и убио једног официра и два подофицира Српске државне страже. У борбама са четницима, код Велике Плане, тешко је рањен.

Маја 1943. године пребачен је у источну Србију и постављен за командира Јастребачке чете Тимочког партизанског батаљона. Са батаљоном је учествовао у многим борбама, а посебно се истакао: у борби с четницима на Кучајским планинама и с Бугарима на Маљенику.

Касније се поново вратио на југ Србије и 18. октобра 1943. године код села Космач, близу Куршумлије, са Првом јужноморавском бригадом и Првим јужноморавским партизанским одредом учствовао у жестоким борбама против 27. бугарске дивизије и Српске државне страже. Десет дана касније учествовао је у борбама против делова 67. бугарског пука, код села Руковца. Нарочито се истакао, у борбама Прве јужноморавске бригаде, против четника Драже Михаиловића, новембра 1943. године, код села Великог Шиљеговца, када је четницима нанет тежак пораз од 130 мртвих и 190 заробљених.

Прва јужноморавска бригада је крајем 1943. године кренула преко Шумадије и западне Србије у источну Босну. На том путу водила је више тешких борби, у којима се Славољуб истакао: код Крушевца, Доње Шаторње, Трешњевице, Даросаве, на Дивчибарама и Тари, на Озрену и код Тузле.

Погинуо је 16. децембра 1943. године у на Дебељачи, код Хан Пијеска у источној Босни, приликом борби јединица Пете крајишке дивизије против Прве брдске дивизије и Седме СС дивизије „Принц Еуген“, на путу Хан Пијесак-Соколац.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 9. октобра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.