Сиуански језици
Сиуански језици (или сиуанско–катобски језици) су језичка породица која је заступљена у Северној Америци. Већином језика се говорило на Великим равницама, а мањим делом на истоку, у мањим изолованим заједницама. Језицима из ове породице говоре народи из сиуанске породице народа.
Сиуански језици | |
---|---|
Сиуанско–катобски језици | |
Географска распрострањеност | Централна Северна Америка |
Језичка класификација |
|
Подподела |
|
ISO 639-2 / 5 | sio |
Лингвасфера | 64-A |
Глотолог | siou1252[1] |
Географска распрострањеност сиуанских језика пре контакта са Европљанима |
Име
уредиАутори који целу породицу језика називају сиуански језици, две гране сиуанских језика називају западносиуански и источносиуански језици или „прави сиуански“ и „катобски“ језици. Други аутори који ограничавају име „сиуански“ само на западну грану, целу породицу називају „сиуанско-катобски“ језици, а источну грану називају катобски језици.
Класификација
уредиСиуански језици се деле на две гране, а то су западносиуански језици и источносиуански или катобски језици. Западносиуански језици се даље могу поделити на кроу-хидаца (сиуанске реке Мисури), мандански, централносиуанске (сиуанске долине Мисисипија) и југоисточносиуанске (сиуанске долине Охаја) језике. Источносиуански или катобски језици су катобски и воконски језици.
- Западносиуански језици:
- Кроу-хидаца језици (сиуански реке Мисури)
- 1. Кроу језик
- 2. Хидаца језик (гровантријски)
- Мандански сиуански језици
- 3. Мандански језик
- Нуптаре дијалекат
- Нуетаре дијалекат
- 3. Мандански језик
- Централносиуански језици (сиуански долине Мисисипија)
- 4. Мичигамеа језик
- Сијукшко-асинибојнско-стоунски језици (дакотски)
- 5. Сијукшки језик
- Санти–сисетон дијалекат (санти, источни сијукшки, источни дакота)
- Санти поддијалекат
- Сисетон поддијалекат
- Јанктон–јанктонаи дијалекат (јанктон, централни сијукшки, западни дакота)
- Јанктон поддијалекат
- Јанктонаи поддијалекат
- Лакота дијалекат (лакхота, тетон, западни сијукшки)
- Северни лакота поддијалекат
- Јужни лакота поддијалекат
- Санти–сисетон дијалекат (санти, источни сијукшки, источни дакота)
- 6. Асинибојнски језик (накота, накода, накона)
- 7. Стоунски језик (албертски асинибојнски, накода)
- 5. Сијукшки језик
- Чиверско–винебагошки језици
- 8. Чиверски језик (ајовско-отоанско-мисуријски) (†)
- 9. Винебагошки језик
- Дегихански језици
- 10. Омаха–понка језик
- 11. Канзашко–осејџијски језик
- 12. Квапаушки језик (арканзашки)
- Југоисточносиуански језици (сиуански долине Охаја) (†)
- Вирџинијски сиуански језици (тутело) (†)
- 13. Тутело-сапони језик (монакан) (†)
- 14. Монетонски језик (†)
- Мисисипијски сиуански језици (офско-билоксијски) (†)
- 15. Билоксијски језик (†)
- 16. Офски језик (†)
- Вирџинијски сиуански језици (тутело) (†)
- Кроу-хидаца језици (сиуански реке Мисури)
- Источносиуански или катобски језици:
- 17. Катобски језик (†)
- 18. Воконски језик (†)
Изумрли језици су означени са (†)
Од језика којима се говорило на истоку, вирџинијски сиуански језици су међусобно били блиско сродни, а катобански и воконски нису били блиско сродни један са другим.
Везе са другим језицима
уредиМогуће је да је језички изолат јучи најсроднији језик овој породици.
У 19. веку, енглески линвгиста Роберт Латам ја изнео тезу да су сиуански језици сродни кадоанским и ирокешким језицима. Касније су лингвисти Луис Ален 1930-их и Волас Чејф 1960-их и 1970-их, истраживали везу између сиуанских и кадоанских језика. Маријан Митун је 1990-их направила компаративну анализу морфологије и синтаксе све три породице. Данас се сматра да хипотеза о постојању „макросиуанских језика” није доказана, а сличности између ових породица су можда последица тога што су њихови прајезици били и језичком савезу.[2]
Референце
уреди- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Siouan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Mithun, Marianne. (1999). "The languages of native North America". стр. 305.
Литература
уреди- Mithun, Marianne. 1999. The languages of native North America. p.305. Cambridge, UK: Cambridge University Press.