Википедија

Разговор:Магнум Цримен/Архива 1

< Разговор:Magnum Crimen
Последњи коментар: BBabaru, пре 6 година у теми Jugoslavizam biskupa Štrosmajera
Сазнајте више о овој страници
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Издавачка кућа "Гамбит" из Јагодине је 2005. године објавила први пут два дотад необјављена поглавља из књиге "Магнум Цримен". Поред оригиналног текста објављен је у истом издању и његов енглески превод. Илустрација уз чланак Магнум Цримен (на који се односи овај разговор) је у ствари насловна страница ове књиге.

Гамбит ради на новом комплетном издању Магнум Цримен-а. И оно ће бити двојезично, са енглеским преводом. Треба да изађе у току 2007. године.

Ово доље је нецензурирана верзија текста чланка енглеске Википедије

Проширени садржај

Магнум Цримен

Тхе Магнум Цримен ис а боок абоут цлерицалисм ин Цроатиа фром тхе енд оф нинетеентх центурy унтил тхе енд оф тхе Сецонд Wорлд Wар. Тхе боок, wхосе фулл титле ис Магнум цримен - пола вијека клерикализма у Хрватској (Тхе Греат Цриме - а халф-центурy оф цлерицалисм ин Цроатиа), wас wриттен бy а формер Цатхолиц приест анд профессор анд хисториан ат Белграде Университy, Др. Виктор Новак.[1] Тхе боок wас фирст публисхед ин Загреб ин 1948.[2]

Бацкгроунд

Новак спент море тхан фортy yеарс цоллецтинг доцументс анд боокс то wритинг тхе боок. Хе стартед цоллецтинг тхис материал дуринг хис сецондарy сцхоол даyс, тхен цонтинуед ит ас тхе университy студент, анд тхе семинарy студент ин Роме, тхен ас тхе университy профессор ин Белграде. Хе wроте а трилогy, оф wхицх тхе ласт парт ис Магнум цримен (тхе фирст тwо партс оф аре тхе Магнум темпус[3] анд тхе Магнум сацердос[4]). Ин 1941, афтер тхе деструцтион анд оццупатион оф тхе Кингдом оф Yугославиа, Новак wас форцед то дестроy алл материал хе хад цоллецтед дуе то тхе дангер оф беинг аррестед анд киллед бy тхе Герман оццупyинг форцес анд тхеир цоллабораторс ин Белграде. Хе wас амонг тхе фирст тен пеопле аррестед ин Белграде бy Германс, бут манагед то цонтинуе wоркинг он тхис боок афтер либератион оф Белграде ин Оцтобер 1944.

Обсервинг тхе Роман Цатхолиц Цхурцх ацтивитиес ин Yугославиа фор море тхан фифтy yеарс, тхе аутхор цонцлудес тхат тхис Цхурцх реплацед тхе идеа оф сервице то Год wитх сервице то тхе Роман Цуриа, и.е., то тхе говернмент оф Роман Понтифицате ин тхе роле оф тхе wорлд леадер. Ас а ресулт оф тхис идеа, ин тхе Кингдом оф Yугославиа, тхе Роман Цатхолиц Цхурцх идентифиед тхе Роман Цатхолицисм то тхе Цроатиан натионхоод wхицх турнед мост оф итс приестхоод инто ардент Устасхе суппортерс.[5]

Цонтент

Тхе боок десцрибес тхе ацтивитиес оф тхе Роман Цатхолиц цлергy ин тхе Кингдом оф Yугославиа, инцлудинг тхеир интентион анд аттемптс то бецоме абове тхе стате, то цонтрол тхе стате анд евентуаллy тхе еверyдаy ливес оф тхе цоммон пеопле. Ит хас тwо дистинцт партс. Тхе фирст парт цонсистс оф фифтеен цхаптерс, цоверинг тхе Роман Цатхолиц цлерицалисм фром тхе енд оф тхе нинетеентх анд бегиннинг оф тхе тwентиетх центурy ин Аустриа-Хунгарy, тхен ин тхе Кингдом оф Yугославиа. Тхе сецонд парт, тхе ласт фоур цхаптерс, цоверс тхе рисе анд фалл оф тхе Индепендент Стате оф Цроатиа, анд тхе ацтиве суппорт оф тхе Роман Цатхолиц Цхурцх цлергy.

Тхе маин доцтрине оф тхе Роман Цатхолиц Цхурцх ин тхе Кингдом оф Yугославиа wас тхат (а) тхе цлергy схалл бе паид бy тхе стате ас тхе стате оффициалс; (б) тхе стате цаннот хаве анy цонтрол овер тхе Цхурцх; (ц) тхе Цхурцх хас ригхт то бе фуллy инволвед ин тхе политицал лифе оф тхе Кингдом оф Yугославиа; (д) тхе Цхурцх доцтрине/религиоус едуцатион схалл бе а парт оф примарy анд сецондарy сцхоол цуррицула; анд тхат (е) тхе Роман Цатхолиц Цхурцх цуррицула ин тхе сцхоолс схалл бе облигаторy то алл пупилс wхосе ат леаст оне парент ис а Роман Цатхолиц.[6]

То ацхиеве тхесе гоалс, тхе Роман Цатхолиц Цхурцх wас ацтивелy инволвед ин превентинг тхе Кингдом оф Yугославиа фром сепаратинг тхе стате фром тхе Цхурцх. Тхе Цхурцх суппортед цлерицал политицал партиес, цонфронтинг тхем то отхер цонфессионс, примарилy то тхе Сербиан Ортходоx Цхурцх, бy публицлy преацхинг хатред агаинст тхе Ортходоx популатион анд адвоцатинг Цроатиан анд Словене сепаратисм анд интолеранце агаинст отхерс.

Јосип Јурај Строссмаyер'с идеас, оф wхицх тхе мост импортант оне wас - сервинг Год еqуалс то сервинг пеопле,[7] цреатед цлосе релатионс бетwеен Цроатс анд Сербс бy интродуцинг тхе Олд Славониц лангуаге ас тхе литургy лангуаге оф тхе Роман Цатхолиц Цхурцх ин тхе Балканс[8] анд wере аггрессивелy суппрессед бy тхе Роман Цатхолиц цлергy ин Цроатиа анд Словениа. Тхе цлергy пут тхе Роман Цуриа ин бетwеен тхе Год анд тхе пеопле, демандинг фром тхе Роман Цатхолицс ултимате обедиенце то тхе Роман Цуриа анд унцондитионал лове оф тхе Роман Попе. Тхе цлергy ремаининг фаитхфул то тхе Строссмаyер wас маргинализед, wитх тхе мост ардент суппортерс еxцоммуницатед бy тхе Загреб арцхбисхоп.

Невертхелесс, Строссмаyер wас ембрацед ас а греат Роман Цатхолиц бисхоп бy тхе саме цлергy - бут хис теацхинг wас дистортед ор нот ментионед евер. Тхе саме дестинy фацед Фрањо Рачки, Анте Трумбић, анд Стјепан Радић - тхрее Цроатиан политицианс адвоцатинг ацтивелy анд фигхтинг фор тхе Yугослависм - ас а цоммон деноминатор оф тогетхернесс анд лифе амонг тхе Славиц пеопле оф тхе кингдом оф Yугославиа. Рачки wас нот евен аллоwед то аттенд тхе Строссмаyер'с фунерал церемонy - евен тхоугх тхат хе wас ан ордаинед Роман цатхолиц Цхурцх приест анд труе Строссмаyер'с фриенд анд фоллоwер. Тхе Трумбић анд Радић'с струггле агаинст централисм wас интерпретед ас тхе Цроатиан анд Словене сепаратисм суппорт.

Новак демонстратед тхат евен тхе анти-Цроатиан ацтивитиес ин тхе Италиан Цроатиан анд Словене ландс (ас цомпенсатион фор тхеир аид ин Wорлд Wар I) wере нот цоунтерацтед бy тхе Цроатиан анд Словене Роман цатхолиц цлергy ин Yугославиа. Еxпулсион оф тхе Цроатиан анд Словене цлергy фром тхесе ландс анд тхеир реплацемент бy тхе Италианс wас рецеивед wитх силенце анд аццептед wитхоут ресистанце ор протест амонг тхеир Цатхолиц бретхрен ин Yугославиа.

Анте Павелић'с политицал ацтивитиес ин тхе Кингдом оф Yугославиа, тхе Устасхе террорисм, анд тхе ембрацемент оф фасцисм wере алл суппортед бy тхе Роман Цатхолиц цлергy ин тхе Кингдом оф Yугославиа. Павелић'с натионалисм идентифиед Роман Цатхолицисм то тхе Цроатдом, wхицх wас ацтивелy суппортед анд интерпретед бy тхе цлергy [9].

Тхе сецонд парт оф тхис боок фоцусес он тхе естаблисхмент оф тхе Индепендент Стате оф Цроатиа, тхе ацтиве суппорт оф тхе Роман Цатхолиц цлергy то тхис стате, анд тхеир инволвемент анд суппорт ин тхе еxтерминатион анд/ор форцефул цонверсион оф тхе Сербс анд еxтерминатион оф тхе Јеwс анд тхе Рома пеопле. Тхе боок ис фулл оф тестимониес анд доцументс схоwинг тхе ацтиве инволвементс оф тхе Цатхолиц цлергy ин суппортинг, организинг, анд еxецутинг еxтерминатион оф Сербс, Јеwс, анд Рома пеопле оф тхе Кингдом оф Yугославиа. Оне оф тхе мост бизарре евентс десцрибед wас тхат Роман цатхолиц приестс ин тхе Јасеновац цонцентратион цамп wоркинг еверy даy он тхе мост груесоме wаyс то килл тхе цамп инматес, wхиле тхеy wент то цхапел регуларлy еацх даy то праy то Год.

Ат тхе енд оф Wорлд Wар II, тхе Цатхолиц цлергy дефендед тхемселвес, цлаиминг тхеир оппоситион то форцефул цонверсион анд еxтерминатион ин соме леттерс анд инструцтионс дирецтед то тхе приестхоод. Тхе боок нотес тхат тхесе леттерс анд дирецтионс wере нот публиц анд нот респецтед ор фоллоwед. Ин фацт, ан артицле фром "Нови лист"' аргуед тхат а Јеw цоулд нот бе саве бy цонвертинг то тхе Роман Цатхолицисм.

Арцхбисхоп Алоyсиус Степинац ис портраyед ин тхис боок ас ан ардент Роман Цатхолиц црусадер wхо публицлy ендорсед тхе естаблисхмент оф тхе Индепендент Стате оф Цроатиа,[10], ацкноwледгед тхе Устасхе ас Цроатиан патриотс[11], дефендед хер бефоре тхе Роман Попе [12] анд wас респонсибле фор тхе рацист аттитуде анд бехавиор оф хис цлергy.[13]

Перцептион оф тхе боок ас ан ацадемиц референце

Амонг сцхоларс-хисторианс тхис боок ис аццептед ас а сериоус ацадемиц референце анд ас суцх - цитед анд референцед а греат нумбер оф тимес [1],[2]. Тхат wаy тхе боок бецаме а референце боок ин тхе либрариес оф манy университиес ароунд тхе глобе [3].

Wиллиам Бундy гаве а схорт сурвеy оф тхис боок, тхе фулл теxт оф wхицх ис: А Југослав хисториан'с ленгтхy индицтмент оф цлерицалисм ин Цроатиа овер тхе паст халф-центурy. Тхе латтер халф оф тхе боок, цоверинг тхе период оф "индепендент" Цроатиан стате оф Анте Павелиц он тхе басис оф а wеалтх оф материал фром манy соурцес, паyс партицулар аттентион то тхе роле оф Ацхбисхоп Степинац.[14]

Хоwевер, тхере ис а нумбер оф ултимате рејецтионс оф тхис боок. Слободан Кљакиц wроте абоут тхис боок: А мајор пиеце, wриттен бy тхе ацадемициан Виктор Новак, "Магнум Цримен" хад беен плацед бy тхе Ватицан он тхе Индеx либрорум прохибиторум, анд анатхема хад беен проноунцед агаинст тхе аутхор.[15] Јохн Неубауер цлаимс тхат тхис боок wас цоммиссионед то аид ин Тито'с пост wар схоw триалс.[16]

Бритисх јоурналист Робин Харрис цаллс Новак'с Цроатиан "цлеро-фасцисм" тхеорy ан еxаггератион оф тхе атроцитиес, доне фор политицал реасонс.[17]

Тхе боок хас сиx фулл едитионс [4] анд оне абридгед [18]

Референце

  • Магнум цримен - пола вијека клерикализма у Хрватској бy Виктор Новак, Накладни завод Хрватске, Загреб 1948

Фоотнотес

  1. ^ Љетопис Југославенске академије знаности и умјетности бy Југославенска академија знаности и умјетности Загреб 1979, пагес 58, 673-4
  2. ^ Сцхмидт, Амy (1995-07-30). „Тито, Yугославиа'с демисе дистортед”. Wасхингтон Тимес. стр. Б7.  |сецтион= игнорисан (помоћ)
  3. ^ публисхед ас Магнум темпус: илиризам и католичко свештенство : идеје и личности, 1830-1849 бy Виктор Новак, Нова књига, Београд, 1987
  4. ^ публисхед ас Јосип Јурај Штросмајер: апостол Југословенске мисли бy Виктор Новак, Савез сокола краљевине Југославије, Београд, 1941
  5. ^ Магнум Цримен [1948], пагес I-XV
  6. ^ Магнум Цримен [1948], пагес 158-159
  7. ^ Магнум Цримен [1948], паге XIV
  8. ^ Магнум Цримен [1948], паге 257: Увођење старог славенског језика у богослужење католичких Хрвата Строссмаyер је пуних пет деценија сматрао као једно од средстава за зближавање западне с источном црквом. Напори Строссмаyера, које је он учинио за те идеале у Риму, Петрограду, Београду и на Цетињу, огромних су размјера
  9. ^ Магнум Цримен [1948], паге 9 Др. Иван Шарић: Ми смо Хрвати и католици и то хоћемо да будемо. Зато се састадосмо да пред цијелим свијетом изјавимо, од којега нам многи не дају, да се зовемо Хрвати, а други нам хоће да крате да смо католици.
  10. ^ Магнум Цримен [1948], паге 551: Степинац ин хис спеецх (цомплете - он пагес 150-151) он Април 10., 1941. Одазовите се стога спремно овом мом позиву на узвишени рад око чувања и унапређења НДХ. Познавајући мужеве који данас управљају судбином хрватскога народа ми смо дубоко увјерени, да ће наш народ наићи на пуно разумијевање и помоћ. Ми вјерујемо и очекујемо, да це Црква у ускрслој Држави Хрватској моћи у пуној слободи навијештати необориве принципе вјечне Истине и Правде.
  11. ^ Магнум Цримен [1948], паге 545 Католички лист" саопћује, да је том пригодом надбискуп изразио не само своја честитања за обнављање НДХ, него је истодобно изразио и своје жаљење поводом смрти његовога брата Петра Кватерника, који је као усташки одментник погинуо у борби са регуларним трупама југословенске војске у Цриквеници, у тренутку када је објављивао у том мјесту НДХ и одцјепљење од Југославије.
  12. ^ Магнум Цримен [1948], паге 887 У вец споменутом меморандуму папи Пију XII., надбискуп Степинац, залаже се за ту монструозност НДХ, и њен управни апарат као за "продужену руку Гестапоа и Овре", пошто сматра (18. V. 1943), да се ради "о пакленом плану уништења католицизма на источној страни Јадрана коју припремају непријатељи Цркве у тим крајевима". Да би био што увјерљивији, надбискуп Степинац је читав низ усташких злочина приписао напросто партизанима, а злочинце свећенике настојао да одбрани од оптужби које су допрле до самог Ватикана.
  13. ^ Магнум Цримен [1948], паге 939. Мсгр. Бинички ин "Разбојничка пећина": Многи су сладокусци замјерали Оцу Домовине (тј. Анти Старчевићу) што је познату пасмину (тј. Србе) назвао "влашким накотом". Као да Власи нису људи, ван живине, које се коте. Тко добро лучи, добро учи. Треба добро разлучиту старе хрватске Влахе - пастире од смећа што су га Турци са свих страна згрнули у останке древне краљевине Хрватске.
  14. ^ Фореигн Аффаирс Библиограпхy бy Цоунцил он Фореигн Релатионс, бy Wиллиам П. Бундy, Арцхибалд Царy Цоолидге, Цоунцил он Фореигн Релатионс, Хамилтон Фисх Армстронг - вол. 57, но. 3 - паге 340
  15. ^ А Цонспирацy оф Силенце: Геноциде ин тхе Индепендент Стате оф Цроатиа анд Цонцентратион Цамп Јасеновац бy Слободан Кљакиц Публисхед 1991 Министрy оф Информатион оф тхе Републиц оф Сербиа. паге 35
  16. ^ Неубауер, Јохн (2004). Хисторy оф тхе литерарy цултурес оф Еаст-Централ Еуропе. Јохн Бењамин Публисхинг Цомпанy. стр. 164. ИСБН 9027234523. Приступљено 2008-06-30. 
  17. ^ Харрис, Робин. „Он Триал Агаин”. Цатхолиц Цултуре. Тринитy Цоммуницатионс. Приступљено 2008-07-16. 
  18. ^ Велика оптужба (Магнум цримен) бy Виктор Новак, Свјетлост Сарајево 1960 (абридгед)

Памфлет и пропаганда

Последњи коментар: пре 15 година5 коментара5 уредника у расправи

Ова књига се у Хрватској сматра памфлетом и пропагандом с пуно неистина у циљу, да се блати католичко свећенство. Аутор чланка написао је чланак једнострано и пристрано. На хр wикипедији, на чланак су стављени предлошци, да је точност података оспорена и да је непристрана точка гледишта оспорена те је аутор кажњен, јер је на хр wики дошао једино како би пристрано писао о овој теми што је чинио и на великом броју других wикипедија. Предлажем вам, да поправите овај чланак, јер је пристран, непримјерен и увредљив за католике. п.с. испричавам се што не знам писати на ћирилици и на српском језику. -- 78.1.168.134 (разговор) 00:06, 3. децембар 2009. (ЦЕТ)Одговори

Ćirlica nije važna. Srpski se može pisati i latinicom. --93.86.55.186 (разговор) 00:23, 3. децембар 2009. (CET)Одговори

Uz svo poštovanje prema vama kao katoliku, na hrvatskoj wikipediji ima gomila proustaških članaka koji su uvredljivi za Srbe, a te članke štite administratori...kad se neko obrati na ovakav način kao Vi, ne vredi mu ništa. --Zrno (разговор) 00:19, 3. децембар 2009. (CET)ZrnoОдговори

Molim bez prozivanja i traženja reciprociteta. Ovde je priča o članku. Dakle, tačnost je osporena. Ko? Članak je uvredljiv za katolike. Zašto? Članak govori o knjizi u kojoj je opisan odnos dela klera prema jednom istorijskom periodu. Za bilo koji argumentovani razgovor će nam trebati reference. -- JustUser  d[-_-]b  00:27, 3. децембар 2009. (CET)Одговори

  • Што неко мисли у Хрватској о овој књизи је неважно. Овдје у USA та је књига у библиотекама најпрестижнијих универзитета и има статус референчне књиге т.ј. исти статус као Encyclopedia of the Holocaust, Webster и Oxford рјечници енглеског језика, атласи свијета, итд. итд. Новакова се књига не може изнијети из библиотека, а цитирана је стотине и стотине пута у радовима и књигама у којима се пише о том периоду историје Краљевине Југославије и другог свјетског рата.
    А ово пискарало горе пискара исти или сличан текст на свим Википедијама гдје је овај чланак. На енглеској Википедији ја сам написао чланак прије седам мјесеци. Одмах су почели напади: пристрасност, нечији "sockpuppet", па ме је исти (Rjecina) успио блокирати помоћу неког његовог пријатеља, па сам био одблокиран, па поново блокиран јер, тобоже, не слиједим правила енглеске Википедије, а сам чланак је био унакажен и редуциран на половину оригиналног садржаја. Такође им је успјело помоћу неког њиховог администратора, блокирати ме на руској Википедији, и обрисати све сем уводног дијела.--MagnumCrimen (разговор) 19:36, 5. децембар 2009. (CET)Одговори

За оне који то не знају

“Римски правосвештениче (Romain Pontife), чувај се да се не приближиш вароши коју запљускују две реке, јер ћеш ту крв пропљувати, ти и твоји у месецу кад цветају руже”. (Нострадамус) читај овде

2/97-1799

Romain Pontife guarde de t'approcher
De la cite que deux fleuves arrouse.
Ton san viendra aupres de la cracher,
Toy et les tiens quand fleurira la rose.

Roman Pontiff, take care of approaching
The city irrigated by two rivers
Your blood will come close to spitting
You and yours when the rose comes into bloom

Complete Prophecies of Nostradamus, Nostradamus, Ned Halley Wordsworth Editions, 1999

Zasto je clanak zakljucan?

Последњи коментар: пре 6 година1 коментар1 уредник у расправи

?

Ovde je skoro kompletan Neumannov prikaz Novakovog Magnum Crimen-a. Dobro bi bilo dopuniti ovim prikazom clanak.


Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj (A Half Century of Clericalism in Croatia). Zagreb, 1948. Pp. 1124.

This book in paper covers of white and yellow is probably the largest historical work which has appeared in post-war Jugoslavia. Eleven hundred pages of print is undoubtedly an achievement considering the technical difficulties both in collecting material and press. The name of the author is not completely unknown to students of Latin paleography. Another question is how many of his articles and books on various aspects of Croat national history may have reached either private or public libraries in America. Viktor Novak, a Croat by birth, has been, since 1924, active among the Serbs. He has held the Chair of Croat History which was founded at the University of Belgrade in order to promote mutual understanding between the two kindred peoples. One of the determining factors in his life was his visit to Rome before 1914 and his research in the Vatican Archives. As a medievalist he came into a close contact with problems of modern religious life and took lively interest in relations between the Vatican and the Catholic Croats. Magnum crimen is the last part of a trilogy which Novak planned long before the second World War.

...

Strossmayer (1815-1905) who, for several decades, had held a dominant position among the Croat people and was, in his epoch, counted among the leading figures in the Danubian area. This part of the trilogy, Magnum Sacerdos, has not been conceived as a biography on the traditional pattern. Novak's ambition was to contrast the life work of the patriotic prelate with the views and activities of his opponents from the ranks of the higher Croat clergy. The present volume, the third in order, as indicated by the sub-title, sketches the growth of clericalism in Croatia since the opening of the present century, developing the theme to which some chapters of Strossmayer's biography were to be devoted. We learn from the preface that Magnum tempus was already completed before Jugoslavia had been drawn into the second world conflict, whereas the work on the second part of the trilogy did not advance beyond the preliminary stage of research in archives and libraries and classification of excerpts and notes.

It is easy to see why the final volume has been given priority in the author's program of work. It is evident that he wished to present his contemporaries in the shortest possible time with an analysis of such trends in Croat life as resulted in 1941, in separation of the Croats from the Serbs and in the establisment of NDH, the Independent State of Croatia. The book is topical and has been, undoubtedly, received with satisfaction by the present masters of Jugoslavia as many of its passages could be used as corroboration of charges made by the political leaders against the Croat Catholic hierarchy. The author does not stand aloof from the current struggles and controversies and makes it sufficiently clear that his book has not been intended as a dry account of past events, but in many cases as an actual impeachment, indeed a militant gesture. But in all fairness to the author it cannot be said that he has written his story in order to obtain any special consideration from the regime. The origin of the book cannot be traced to the sources of the current anti-Church propaganda as conducted in the Communist dominated countries. Its roots are deep in the soil of Central Europe and for those who are familiar with the Central Euorpean scene it is not difficult to trace the affiliations. Novak, to-day in his sixties, came in his formative years under the influence of the last wave of the anticlerical feeling which spread from France and Italy to Central Europe. Its champions could be found both among the German liberals and among the progressive Czechs. What in France and Italy remain within the intelectual sphere, in Central Europe soon became mingled with political and national struggles, then entering into the final phase. The alliance of the 'sabre and cowl', as the close contrasts between the imperial Court and the hierarchy were usually called, brouhgt about, especially among the non-German peoples, an enstrangement between the people and that section of high clergy which was its lot with ruling class. Any support given to the anticlerical movement served automatically as a contribution to the struggle for liberation and, vice versa, allegiance to the hierarchy was tantamount to a betrayal of the national cause. If we open Prof. Novak's book with these things in mind, we shall find it easy to orient ourselves in the vast mass of material and evidence which he has collected both during pre-war period and during the years of, first, his incarceration in a concentration camp and, later, in confinement to his home in Belgrade. The invasion and disruption of Jugoslavia in the spring of 1941 has served the author as the dividing line of the period to be covered in the third part of this trilogy. The magnum crimen is not an individual or isolated action: the author uses the term to designate the activities of that part of the Croat hierarchy which cast their lot with the poglavnik of NDH, Ante Pavelic, and endorsed his policy, friendly to the Axis and hostile to the Serbian people, and in general to all those who even after the forceful dismemberment of the country remained faithful to the idea of a Jugoslavia. Two long chapters, covering over 500 pages, have been reserved for the description of condition prevailing in the NDH. The author bases his gloomy picture not only on written documents which, despite strict police measures found their way to the occupied capital, but also on personal narratives by some of his fellow prisoners in the Banjica konclogor. But the connection between the Magnum crimen and the prior volumes of the trilogy has been preserved by a broad outline of the part which one fraction of the Croat high clergy played both during the first World War and in Jugoslavia from 1918 to the spring of 1941. The subtitle is a little misleading, for there is in the book only a brief sketch of ideological struggles among the Croats before 1914, and a detailed treatment begins with the shots fired in Sarajevo at the Archduke Francis Ferdinand and his consort on June 28, 1914. The presentation of the period of thirty years is neither even nor symmetrical. The narrative does not run smoothly, as the author decided to quote freely and extensively from contemporary documents both to corroborate his charges and to disarm beforehand his opponents. Some passages have been written by a scholar in a dignified academic gown, in other parts of the book the author assumes the role of public prosecutor. 

Stockholm, Sweden OSCAR NEUMANN
Nisam siguran da publikovanje skoro celog kritickog pregleda Magnum Crimen-a gore ne predstavlja krsenje autorskih prava. Pokusao sam da obrisem ovaj pregled gore ali me ne dozvalja nekakav automatski filter. Molim nekoga ko to moze da ucini da ucini tj. obrise.--178.223.70.232 (разговор) 08:45, 18. април 2018. (CEST)Одговори

Нетранскрибована имена

Последњи коментар: пре 6 година2 коментара2 уредника у расправи

Било би лепо када би се имена аутора приказа транскрибовала.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:53, 18. април 2018. (CEST)Одговори

@Владимир Нимчевић Pravilna transkripcija je skoro nemoguća ako se ne zna izgovor imena u izvornom jeziku. Drugo, mi u srpskom jeziku nemamo potpuno ili nepotpuno artikulisane glasove ili poluglasove koje imaju drugi jezici, (npr englesko th). Jedini izlaz je dati neku (možda pogrešnu) transkripciju zajedno sa originalom npr. Nojman (Neumann), Kornis-Poup (Cornis-Pope). Ta tvoja primjedba je u redu, ali zašto si uklonio poslednju interpretaciju Nojmanovog pregleda Magnum Crimena? Šta ti znači komentar "Ovo nije tema za svakoga." ?--BBabaru (разговор) 18:16, 31. мај 2018. (CEST)Одговори

Jugoslavizam biskupa Štrosmajera

Последњи коментар: пре 6 година1 коментар1 уредник у расправи

Viktor Novak pristrasno slavi Štrosmajera kao narodnog čovjeka i prijatelja južnih Slovena. Trebalo bi, bar u fusnoti, napomenuti da o istom Štrosmajeru postoje drukčija mišljenja, kao ovo Dučićevo, na primjer.--BBabaru (разговор) 13:21, 1. јун 2018. (CEST)Одговори

Издање из 1958. године на 1100 страница?

На Google књигама се налази и неко издање из 1958. године на 1100 страница, али нема информације о томе ко је издавач.

Скраћена издања Свјетлости су на 261, 197 и 210 страница (Јасеновац готово потпуно избачен и не помиње се ко је ту страдао, а нема ни слова о Јастребарском, Пагу и Јадовну, које се додуше није помињало ни у првој верзији). Сва остала издања у XX веку су на 1119 страница.

Тиражи:

  • 1948 (4.000)
  • 1960 I (600?), II (600?), III (600?)
  • 1986 (4.000)
  • 1989 (5.000)
  • 2011 I (1.500), II (1.500)
  • 2015 I (2.000), II (2.000)

Додао сам и боље линкове за издања из 1986. и 2011. године (тренутно се у чланку за први том овог издања грешком налази линк за други том) ако неко хоће да дода у чланак пошто је тренутно закључан.

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Разговор:Magnum_Crimen/Архива_1&oldid=26445722”
Врати ме на страницу „Magnum Crimen/Архива 1”.