Разговор:Двојне и вишеструке звезде/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Овај чланак ни по чему не заслужује да се нађе у категорији МЗЧКВНМ, него у категорији чланци за сређивање. Да је то тачно можемо се уверити једноставним упоређивањима са одговарајућим чланцима на другим википедијама, због чега сам поставио у овај чланак интервики везе са тим чланцима. На пример, погледајте само класификацију бинарних (двојних) звезда у одговарајућем чланку на некој другој википедији па ће те се уверити да потпуно одговара класификацији у овом српском чланку. Поздрав! 212.200.215.147 08:45, 7. јануар 2007. (CET)

---

Да је овај чланак добар, а и значајан можете се уверити и поређењем одговарајућих пасуса из енглеског и нашег, српског, чланка о бинарним или двојним звездама. У даљем тексту имате извод из енглеског чланка са преводом, и испод тога извод из нашег чланка, па просудите сами да ли се заиста подударају.

Одломак из енглеског чланка о Бинарним (Двојним) звездама са преводом:

Use in astrophysics

Binaries provide the best method for astronomers to determine the mass of a distant star. The gravitational pull between them causes them to orbit around their common center of mass. From the orbital pattern of a visual binary, or the time variation of the spectrum of a spectroscopic binary, the mass of its stars can be determined. In this way, the relation between a star's appearance (temperature and radius) and its mass can be found, which allows for the determination of the mass of non-binaries.

Употреба у астрофизици

Бинарне звезде обезбеђују најбољи метод астрономима за одређивање масе удаљених звезда. Гравитационо привлачење између њих проузрокује да оне орбитирају око заједничког центра масе. Из орбиталне путање визуелних бинарних звезда или временске варијације спектра спектроскопских бинарних звезда, маса тих звезда може да буде одређена. на овај начин, веза између изгледа бинарних звезда (температура и радијус) и њихове масе може да се утврди, што омогућава одређивање и масе звезда које нису бинарне (двојне).

Because a large proportion of stars exist in binary systems, binaries are particularly important to our understanding of the processes by which stars form. In particular, the period and masses of the binary tell us about the amount of angular momentum in the system. Because this is a conserved quantity in physics, binaries give us important clues about the conditions under which the stars were formed. Због великих пропорција звезда које се налазе у двојним системима, двојне звезде су посебно значајне за наше разумевање процеса формирања звезда. Посебно, период и масе двојних звезда говоре нам о интензитету момента импулса система. Пошто је ово величина која се у физици одржава , двојне звезде дају нам значајан кључ за објашњење услова под којима су звезде формиране.

Одломак преснимљен из српског чланка о двојним и вишеструким звездама:

Značaj dvojnih i višestrukih zvezda

Pretpostavlja se da je više od dve trećine zvezda u našoj galaksiji dvojno ili višestruko, pošto je većina zvezda na razdaljini do 30 svetlosnih godina od Sunca dvojna ili višestruka. Mase komponenti spektroskopski dvojnih zvezda se nalaze posmatranjem putanja i preko Njutnovog zakona gravitacije. Dvojne zvezde su jedine zvezde izvan Sunčevog sistema, čije su mase direktno otkrivene.

Dvojne zvezde su značajne jer preko njihovih masa mogu da se odrede mase sličnih zvezda. Merenje masa nekih dvojnih zvezda je poslužilo u dokazivanju zakona o odnosu mase i sjaja zvezde. Dvojne zvezde značajne su iz dva razloga: s jedne strane, veliki broj zvezda, oko 50%, čini dvojne sisteme, a sa druge, kad su zvezde dovoljno blizu da utiču jedna na drugu (tesno dvojni sistemi), one predstavljaju izuzetnu laboratoriju za proveru teorija evolucije zvezda u njihovim različitim fazama, uključujući i kompaktne ostatke karakteristične za poslednje faze. Dvojne zvezde koje su istovremeno optički i spektroskopski dvojne, su zaista retke, i one su dragocen izvor važnih informacija.

Зоран.Д. 14:56, 7. јануар 2007. (CET)

---

Рошова површ

Kad je poluprečnik jedne zvezde u sistemu istog reda veličine kao i uzajamno rastojanje para, njena površina poprima oblik jajeta koji je takođe ekvipotencijalan.

U ovoj rečenici nije mi jasno šta je ekvipotencijalno? Da li je poluprečnik ekvipotencijalan? U tom slučaju treba preformulisati rečenicu.

Pozdrav. --делија 15:40, 7. јануар 2007. (CET)

Мало сам прошврљао по енглеској википедији па је сад и мени нешто мало јасније. Рошова површ је површина чији пресек има облика осмице, која је еквипотенцијална, што значи, да када се помераш по овој површини гравитациона сила је нула. (слично као што у проводнику када се изједначе потенцијали, електрично поље и сила су нула и не тече струја) Или, другим речима, на овој површини поништавају се гравитациона привлачења једне и друге звезде. У енг. вики. чак праве мало чудно поређење да када би ова површ била испуњена водом могао би бродом без проблема да препловиш од једне до друге звезде јер ту нема гравитације. Дакле, суштина је у томе да, ако су свака од звезда унутар свог дела Рошове површи, њихово сопствено привлачење је јаче од привлачења суседа, па су оне раздвојене и не размењују материјал. Ако једна од звезда нарасте и испуни део Рошове осмице онда њен материјал прелази на ону другу, а ако су обе испуниле Рошову површ онда узајамно размењују материјал. Све то је иначе објашњено и у овом чланку у делу где се звезде класификују по оснву Рошове површи. Имајући то у виду мислим да је реченица коју си ти истакао на неки начин овде сувишна, ондносно није суштински значајна за систем двојних звезда. Јер, на пример и површина Земље је еквипотенцијална и има јајасти-елипсоидан облик али због центрифугалне силе. У овом случају једна од бинарних звезда има јајасти, еквипотенцијални облик, због Рошове површи, али још увек није достигла ту површ, што значи да задржава и даље свој материјал за себе. Овај јајолики облик можда би према томе могао имати утицај на њено кретање у бинарном систему, али то у чланку није објашњено. Дакле, да закључим, површина јајета је еквипотенцијална, а не полупречник, нити цело јаје, и у праву си реченицу би требало преформулисати, али и ако је избришемо неће много утицати на квалитет чланка. Поздрав! Зоран.Д. 16:32, 7. јануар 2007. (CET)

---

Zanimljivosti za Sirijus

Ovo je deo teksta koji nema veze sa naslovom, a verujem da je koristan, pa neka ga ovde:

„Postoje i određene zanimljivosti u vezi sa Sirijusom. Piramide u Egiptu, su raspoređene kao i zvezde koje se nalaze u sazvežđu lovca Oriona, usmerene ka zvezdi Sirijus u sazvežđu Velikog psa. Inače postoji zanimljiva priča o zvezdi Sirijus i afričkom plemenu Dogoni, koje vekovima neguje kult ove zvezde, a početkom prošlog veka dvojica engleskih istrazivaca provela su niz godina među pripadnicima ovog plemena, koji su im rekli o postojanju zvezde - patuljka Sirijus B, a čije su postojanje naucnici potvrdili danasnjih dana pomocu mocnih teleskopa. Dogoni nazivaju zvezdu Sirijus B imenom “ Po Tolo” . U prevodu to znači najmanja zvezda. Takođe tvrde da je to najteža zvezda i da je bela. Moderna astronomija poznaje klasu zvezda tzv. “belih patuljaka” kojima pripada i Sirijus B. Njihove osobine su da su male, masivne i bele zvezde. Dogoni opisuju i treću zvezdu. Postojanje zvezde Sirijus C nije zvanično potvrđeno. Fotografija nema, ali postoje pretpostavke francuskih astronoma da se samo postojanjem Sirijusa C može objasniti promena u orbiti te zvezde. Ostaje nejasno, kako je africko pleme Dogoni moglo da zna za postojanje te zvezde ne koristeći teleskope ili neke druge instrumente, pošto Sirijus B nije vidljiv golim okom. Oni tvrde da su i u davna vremena njihove pretke posetila bića sa Sirijusa. Dogoni veruju da njihova božanstva dolaze sa tih planeta i znali su strukturu ovog sistema mnogo pre nego sto smo je mi otkrili (šezdesetih godina dvadesetog veka).“—MetodicarПиши! 23:58, 19. јун 2008. (CEST)