Не без моје ћерке

Не без моје ћерке (енгл. Not Without My Daughter) амерички је драмски филм из 1991. године, темељен на истоименој књизи Американке Бети Махмуди, која описује бег ње и њене ћерке из Ирана, где их је њен супруг држао као таоце 18 месеци. Филм је сниман 1990. године у САД, Турској и Израелу. Главне улоге су тумачили Сали Филд као Бети, Алфред Молина као њен супруг Сајед Бозорг „Муди” Махмуди, Шила Розентал као њихова ћерка Махтоб и Рошан Сет као кријумчар Хусеин.

Не без моје ћерке
Постер филма
Изворни насловNot Without My Daughter
Жанрдрама
РежијаБрајан Гилберт
СценариоДејвид В. Ринтелс
Продуцент
  • Хари Џеј Уфланд
  • Мери Џејн Уфланд
Темељи се наНе без моје ћерке
Бети Махмуди
Главне улоге
МузикаЏери Голдсмит
Директор
фотографије
Питер Ханан
МонтажаТери Ролингс
Студио
  • Pathe Entertainment
  • Ufland Productions
ДистрибутерMetro-Goldwyn-Mayer
Година1991.
Трајање116 минута
ЗемљаСједињене Америчке Државе
Језик
Буџет13.2 милиона америчких долара[1]
Зарада43 милиона америчких долара
IMDb веза

Улоге

уреди
Глумац Улога
Сали Филд Бети Махмуди
Алфред Молина Сајед Бозорг „Муди” Махмуди
Шила Розентал Махтоб Махмуди
Рошан Сет Хусеин
Сара Бејдел Никол
Мони Реј Амех Бозорг
Гиоргос Корафас Мозен

Пријем

уреди

Комерцијални пријем

уреди

Филм је лоше дебитовао и зарадио је мање од 15 милиона долара на благајнама у САД и Канади.[2] Филм је додатно пао у другој недељи.[3] На међународном нивоу, зарадио је 28 милиона долара, што је укупно 43 милиона долара у свету.[4]

Критички пријем

уреди

Филм има оцену од 53% одобравања на Rotten Tomatoes-у, на основу 17 рецензија.[5]

Роџер Еберт из Chicago Sun-Times написао је: „Ево збуњујућег и фрустрирајућег филма, који ради са великом вештином да укључи наше емоције, док истовремено износи моралне и расне тврдње које су дубоко забрињавајуће.” Он је навео да „не игра поштено са својим муслиманским ликовима. Ако би се у Америци снимио филм тако језиве и злобне природе о било којој другој етничкој групи, био би осуђен као расистички и са предрасудама ... Ипак, препоручујем да се филм погледа, из два разлога. Први разлог је неоспорна драмска снага његове структуре и глумаца; немогуће је не поистоветити се са овом мајком и њеном ћерком, а Филд је веома ефективна као храбра, сналажљива жена која је одлучна да ослободи себе и своју ћерку заточеништва. Други разлог је теже објаснити. Милсим да се филм треба гледати као позив на размишљање.”[6]

Иако Иранци нису приказани у потпуно негативном светлу, јер филм приказује великодушне и храбре Иранце који контактирају Бети и организују бекство ње и њене ћерке, ови „добри” Иранци су високог порекла и противници режима Исламске републике, приказани како слушају европску класичну музику.[7] Године 2016, Газела Емами из Vulture-а, обележавајући 25 година од објављивања филма, закључила је да је Не без моје ћерке постао познат по томе што је додатно застрашио Американке у вези забављања или удаје за Иранце.[8]

Музика Џерија Голдсмита такође није била добро примљена. Џеј Бојар из Orlando Sentinel-а назвао ју је „манипулативном на нивоу ТВ филма”,[9] док је Џејсон Анкени из AllMusic-а написао: „Партитура Џерија Голдсмита не побија оптужбе својих противника за расизам”.[10]

Награде и номинације

уреди

Шила Розентал је освојила награду за најбољу глумицу на додели Награда младих уметника.

Сали Филд је номинована за Златну малину за најгору глумицу 1991, али је изгубила од Шон Јанг за улогу у филму Пољубац пред смрт.

Последице

уреди

Алфред Молина је у интервјуу за часопис Time Out потврдио да га је ударио човек који је мрзео његов бруталан приказ др Махмудија у филму.[11]

У документарцу Без моје ћерке из 2002. године, Сајед Бозорг Махмуди је покушао да оповргне причу из књиге и филма.[12]

Референце

уреди
  1. ^ „MGM/UA/Pathe at a glance”. Variety. 23. 5. 1990. стр. 12. 
  2. ^ Broeske, Pat H. (14. 1. 1991). „Home Alone in 9th Week as No. 1 Film : Movies'Godfather Part III' takes dramatic slide from second to sixth place in its third week out. 'Awakenings' is in second.”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 2012-11-04. г. Приступљено 2011-01-01. 
  3. ^ Broeske, Pat H. (22. 1. 1991). „'Home Alone' Fends Off Yet Another 'Intruder' : Box Office: Vietnam War film opens to mediocre business as comedy remains on top for 10th week. After four weeks of release, 'Godfather Part III' drops to 12th.”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 2013-04-04. г. Приступљено 2012-06-03. 
  4. ^ „UIP Top Ten Pix, 1990-94”. Variety. 11. 9. 1995. стр. 88. 
  5. ^ „Not Without My Daughter”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 2014-08-19. г. Приступљено 2014-08-31. 
  6. ^ Ebert, Roger (11. 1. 1991). „Not Without My Daughter (review)”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 2014-07-09. г. Приступљено 2014-07-08. 
  7. ^ Yale, Pat, Anthony Ham, and Paul Greenway. Iran. Lonely Planet Publications, 2001, p.86
  8. ^ Emami, Gazelle (16. 1. 2016). „The Not Without My Daughter Problem: How a Sally Field Movie Became an Iranian-American Headache”. Vulture. Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 27. 12. 2020. 
  9. ^ Boyar, Jay (11. 1. 1991). „'Not Without My Daughter'-Good Comes With The Bad”. Orlando Sentinel. Архивирано из оригинала 13. 6. 2015. г. Приступљено 11. 6. 2015. 
  10. ^ Ankeny, Jason. „AllMusic Review by Jason Ankeny”. AllMusic. Архивирано из оригинала 19. 6. 2017. г. Приступљено 11. 6. 2015. 
  11. ^ Snook, Raven (14. 3. 2010). „The Hot Seat: Alfred Molina”. Time Out. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. Приступљено 23. 5. 2016. 
  12. ^ Nesselson, Lisa (10. 4. 2003). „Without My Daughter”. Variety. Приступљено 17. 3. 2020. 

Спољашње везе

уреди