Нацрт:Сигурне куће у Босни и Херцеговини

На територији Босне и Херцеговине постоји девет сигурних кућа са 173 расположивих мјеста. На подручју Федерације БиХ има шест сигурних кућа за смјештај жртава насиља у породици. Оне дјелују у оквиру невладиних организација: Фондација локалне демократије, Сарајево, Медица, Зеница, Виве Жене, Тузла, Жене са Уне, Бихаћ, Жена БиХ, Мостар и Царитас, Мостар. У Републици Српској дјелују три сигурне куће при невладиним организацијама Будућност, Модрича; Удружене жене, Бања Лука и Фондација Лара, Бијељина. Статистике показују да је 70% корисница незапослено и економски зависно од партнера, што је био један од основних узрока остајања у заједници са њим. Највећи број корисница (38%) је у старосној доби од 25 до 35 година. Починитељи породичног насиља нису само партнери, постоје случајеви гдје су починитељи насиља дјеца (најчешће син), као и случајева насиља од сродника мужа (браћа и сестре, родитељи) који живе у заједничком домаћинству са жртвом.

Сигурне куће у Федерацији Босне и Херцеговине

Медица Зеница је специјализована женска организација која дјелује широм Босне и Херцеговине пуних 30 година настојећи одговорити на потребе најосјетљивијих категорија, жена и дјеце преживјелих силовање и сексулано насиље у рату, насиље у породици и у друштву. Пратећи потребе и гласове жена и дјеце уз стручну експертизу, развила је свеобухватан мултидисциплинаран и интердисциплинаран приступ темељен на феминистичким принципима и међународним стандардима.

Наша визија је живот жена и дјеце без насиља и дискриминације уз пуну једнакоправност у породици и друштву.

Удружење грађана Виве Жене – Центар за терапију и рехабилитацију је водећа невладина организација за пружање психосоцијалне помоћи и подршке особама које су доживјеле трауматска искуства рата, тортуре и насиља. Удружење је основано почетком 1994. године како би се обезбиједио прихват, збрињавање и рехабилитацију жена и дјеце жртава ратног прогона. Двадесет девет година удружење континуирано ради на отклањању посљедица ратних траума, превенцији свих облика насиља, изградњи мултиетничке сарадње и поштовању људских права у Босни и Херцеговини.

Сигурно и толерантно  друштво лишено свих облика насиља и тортуре у коме грађани остварују своја пуна права и слободе.

Виве Жене, центар за терапију и рехабилтацију преживјелих свих облика насиља и тортуре, кроз свебухватну и професионалну  психо-социјалну подршку, едукацију и  јавно заговарање ради на изградњи ненасилног, толерантног и сигурног друштва поштујући принципе једнакости и повјерљивости.

Удружење Жене са Уне је непрофитна и невладина организација, основана 1994. године у Бихаћу. Неки од циљева Удружења су едукација грађана о демократији, помоћ и брига за угрожене популације становништва, борба против насиља у породици, организовање и развој волонтерског рада и волонтерских програма, коректив извршне и законодавне власти као и активности усмјерене на заштиту природних ресурса.

Основне вриједности на којима почивају све програмске активности Удружења засноване су на основним начелима Конвенције о заштити људских права и основних слобода: недискриминација – уживање права и слобода осигурава се без дискриминације по било којој основи за све кориснике удружења и једнакост – осигурање основних људских права и темељних слобода женама "на основи једнакости с мушкарцима" у политичком, друштвеном, привредном и културном подручју.

Удружење Жене са Уне је један од оснивача и члан управног одбора „Сигурне мреже у БиХ“ – мреже организација цивилног које воде склоништа/сигурне куће за жене жртве насиља.  Од самог оснивања, “Жене са Уне” је чланица ИРИС мрежа Босне и Херцеговине, неформалне групе организација цивилног друштва са цијеле територије Босне и Херцеговине, која је умрежена са још 6 националних мрежа из Албаније, Црне Горе, Хрватске, Косова, Сјеверне Македоније, Србије и чини ИРИС регионалну мрежу. Чланице мреже су пружаоци социјалних услуга за рањиве групе: стара и изнемогла лица, особе са инвалидитетом, дјеца/млади у ризику, дјеца и жене жртве насиља, мигрантска популација, Роми и други припадници рањивих група. „Жене са Уне“ такођер су чланице и слиједећих мрежа: САМ.I, ЦоРеМХ/Конзорциј за ментално здравље избјеглица и миграната, БАфФ/ Еуропска мрежа рехабилитацијских центара за жртве тортуре.

Царитасово прихватилиште за жене и дјецу у невољи Мирјам пружа уточиште жртвама породичног насиља, нуди им привремени заштићени смјештај те савјетодавну, психолошку, посредничку и духовну помоћ. Располаже са по три двокреветне и трокреветне собе, заједничком кухињом, дневним боравком, купатилом и просторијом за сусрете.

Удружење „Жена БИХ“ Мостар је локална невладина организација основана 24.10.1994.године.

Наша визија је: Пуна афирмација жене у босанскохерцеговачком друштву са посебним акцентом на заштити жене и дјеце жртава насиља; промоција људских права жена без обзира на њихову етничку, вјерску, социјалну припадност. Мисија организације је помоћ женама – домицилним, расељеним, повратницама без обриза на њихову националност, економски и друштвени статус. Жена БиХ промовише и афирмише људска права, залаже се за економску независнот, самосвијесност и потпуно укључивање жена у све сфере живота. Жена БиХ, такођер, прмовише НВО сектор као важан фактор у стварању цивилног друштва.

Сигурне куће у Републици Српској

Фондација Лара је невладина организација која је основана 1998. године. Од самог оснивања Лара ради на развијању програма заштите жена од свих облика родно заснованог насиља и оснаживању жена за политичко и друге облике јавног дјеловања.

Лара је прва женска невладина организација у Босни и Херцеговини која је основала склониште за жртве трговине људима 2000-те године у којем је помоћ пружила за близу 200 жена.

Сигурна кућа у Бијељини је једина у источном дијелу Републике Српске. Има капацитет за прихват 16 особа и оспособљена је за збрињавање жена и дјеце. Стандарди рада Сигурне куће успостављени су у складу са Законом о заштити од насиља у породици Републике Српске и пратећим подзаконским актима и верификовани уписом у Регистар сигурних кућа при Министарству породице, омладине и спорта у Влади Републике Српске. Доступна је жртвама  24 часа дневно сваког дана у години, без било каквих трошкова.

За реализацију програма рада Сигурне куће ангажоване су особе, професионалних квалификација усклађених са Правилником о стандардима за реализацију сигурне куће (Службени гласник Републике Српске, бр. 25/13) чије су обавезе дефинсиане Правилником о систематизацији радних мјеста у Сигурној кући и уговором о раду/ангажовању.

Сигурна кућа реализује мјере подршке  за жртве насиља  у тренуцима акутног насиља, у транзицијском периоду санирања посљедица насиља, рјешавања конфликта унутар породичне заједнице и годину и по дана по напуштању Сигурне куће. По потреби, подршка и савјетовање корисницама може бити настављено и дуже од 18 мјесеци по напуштању Сигурне куће.

Сигурна кућа за жене и дјецу жртве насиља у породици у регији Града Бања Лука је основана на иницијативу Фондације “Удружене жене” Бања Лука и почела је са радом 12. фебруара 2007. Сигурна кућа Бања Лука испуњава све услове прописане Законом о заштити од насиља у породици Републике Српске и подзаконским актима који регулишу њен рад.

Процедура збрињавања жена и дјеце жртава насиља у сигурну кућу је регулисана Законом о заштити од насиља у породици Републике Српске.

Према чл. 15 Закона о заштити од насиља у породици Републике Српске (Службени гласник РС, бр. 102/12) надлежни центар за социјални рад, односно служба социјалне заштите уз асистенцију полиције може, уз предходни пристанак жртве насиља у породици, ради обезбјеђења права и интереса жртве, донијети рјешење о привременом збрињавању жртве у сигурну кућу.

Жртва насиља у породици има законско право да сама поднесе захтјев за збрињавање у сигурну кућу.

Члан 5. Закона о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици Републике Српске (Службени гласник РС, бр. 108/13) прописује да жртва насиља у породици, због претрпљеног насиља, страха и узнемирености, ради обезбјеђивања физичке заштите и остваривања својих права и интереса, као и спречавања понављања насиља, има право да поднесе надлежном центру за социјални рад, односно служби социјалне подршке захтјев за кориштење посебне мјере подршке – привремено збрињавање у сигурну кућу.

Прва сигурна кућа у Републици Српкој отворена је 18. децембра 2000. године у Модричи.

У оквиру сигурне куће пружамо: смјештај женама и дјеци жртвама породичног насиља, бесплатну правну помоћ, савјетодавни третман, здравствену његу, едукативне и креативне радионице, те проводимо програме економског оснаживања жена жртава насиља. Кориснице у сигурној кући се редовно едукују, стручно оспособљавају, а неријетко и запошљавају.

Види још

• Насиље над женама

Спољашње везе

[1] [2] [3] [4] [5]