Мирослав Радовић
Мирослав Радовић (Горажде, 16. јануар 1984) бивши је српски фудбалер.
| Мирослав Радовић | |||
|---|---|---|---|
 Радовић у дресу Легије 2011. | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Мирослав Радовић | ||
| Датум рођења | 16. јануар 1984. | ||
| Место рођења | Горажде, СФРЈ | ||
| Висина | 1,82 | ||
| Позиција | Офанзивни везни / крило | ||
| Јуниорска каријера | |||
2000—2001 2001—2003 |
Младост Рогатица Мачва Шабац Телеоптик | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2003—2006 2006—2015 2015 2016 2016 2016—2019 |
Партизан Легија Варшава Хебеи Олимпија Љубљана Партизан Легија Варшава |
49 228 5 14 7 48 |
(8) (53) (2) (2) (2) (13) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2004—2006 | Србија до 21 | 6 | (1) |
| * Датум актуелизовања: 26. јун 2019. | |||
Каријера
уредиРадовић је почео своју сениорску каријеру у Партизану. Уписао је један наступ у групној фази у Лиги шампиона у сезони 2003/04, против Порта, који је у тој сезони освојио ово такмичење.[1] Дана 25. фебруара, 2005. године, Радовић је постигао победоносни гол против Дњепра у шеснаестини финала Купа УЕФА.[2]
Радовић је наступао за Легију из Варшаве од 2006. до 2015. Са њима је освојио две титуле првака Пољске, као и четири Купа и један Суперкуп, а у сезони 2013/14. је проглашен за најбољег фудбалера Екстракласе.[3] Радовић је током тих осам и по година на 329 утакмица постигао 77 голова.
Током 2015. Радовић је наступао у другој лиги Кине за Хебеи код тренера Радомира Антића.[4] У фебруару 2016. се вратио у Европу и постао члан Олимпије из Љубљане.[5] Остао је са њима до краја сезоне, и помогао тиму да постане првак Словеније. За Олимпију је одиграо 14 утакмица и дао два гола.
У јуну 2016. Радовић се вратио у Партизан.[6] Међутим Радовић је у истом прелазном року, након само 76 дана, напустио „црно-беле” и вратио се у Легију из Варшаве.[7] У свом другом мандату у Хумској је одиграо девет утакмица и постигао два гола: Јавору у Ивањици и Раду у Хумској. Против Грађевинара је, у одсуству Саше Илића, носио и капитенску траку. У дресу Легије је провео три сезоне, да би у јуну 2019. напустио клуб.[8]
Репрезентација
уредиОд 2004. до 2006. Радовић је наступао за репрезентацију Србије до 21 године, где је на шест наступа постигао 1 гол.
Трофеји
уредиПартизан
Легија Варшава
- Првенство Пољске (4) : 2012/13, 2013/14, 2016/17, 2017/18
- Куп Пољске (5) : 2007/08, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2017/18.
- Суперкуп Пољске (1) : 2008.
Олимпија Љубљана
- Првенство Словеније (1) : 2015/16.
Референце
уреди- ^ „Porto 2-1 Partizan”. uefa.com. 26. 11. 2003.
- ^ „Radovic late show ousts Dnipro”. uefa.com. 24. 2. 2005. Приступљено 2. 5. 2013.
- ^ „Kolege izabrale: Radović najbolji fudbaler Poljske”. sport.blic.rs. 4. 6. 2014. Приступљено 15. 6. 2016.
- ^ „I Radović u Kini: Nisam mogao da odbijem!”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 01. 06. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2016.
- ^ „Radović kod Nikolića u Olimpiji”. b92.net. Приступљено 8. 2. 2016.
- ^ „Радовић представљен у Партизану: Желим гол Звезди”. zurnal.rs. Приступљено 16. 6. 2016.
- ^ „Мирослав Радовић био у Партизану 76 дана!”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 02. 09. 2016. г. Приступљено 30. 8. 2016.
- ^ „Radović razočaran: Maštao sam o drugačijem odlasku iz Legije”. mozzartsport.com. Приступљено 24. 6. 2019.
Спољашње везе
уреди
- Мирослав Радовић (90minut.pl)
- Мирослав Радовић (soccerway.com)