Милан Гверо
Милан Гверо (Мркоњић Град, 4. децембар 1937 — Београд, 17. фебруар 2013[1]) био је генерал Војске Републике Српске.
Милан Гверо | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 4. децембар 1937. |
Место рођења | Мркоњић Град, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 17. фебруар 2013.75 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Биографија
уредиРођен је 1937. у Мркоњић Граду, Врбаска бановина, Краљевина Југославија. Средњу школу је завршио у Бањалуци, а Војну академију у Београду. Докторирао је на тему социологије породице.
Почетком 90-их година 20. века био је портпарол у Секретаријату СФРЈ за народну одбрану. Одржавао је редовне седмичне конференције за штампу у београдском прес-центру, интерпретирајући специфичан начин ангажовања ЈНА на почетку рата у СФРЈ. Тада је имао чин пуковника.
Током рата у БиХ Гверо је, у рангу генерал-потпуковника, био помоћник команданта ВРС Ратка Младића, кога је Хашки трибунал оптужио за геноцид и злочине против човечности. У ВРС је био и на функцији начелника Сектора за морал, информисање и правне послове, а незванично је био лични портпарол Ратка Младића.
Смењен је 23. октобра 1996. указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић. Добровољно се предао Хашком трибуналу 2005. године.[2]Хашки трибунал га је 10. јуна 2010. осудио на 5 година затвора због прогона и нехуманих дела, али га је прогласио невиним у вези оптужби за убиства и депортацију.[3] 29. јуна пуштен је на слободу.
Умро је 17. фебруара 2013. од последица ампутације ноге, која је обављена на Војномедицинској академији.
Одликовања
уреди- Орденом Карађорђеве звијезде, I реда (Видовдан 1993.)[4]
Извори
уреди- ^ „Преминуо генерал Милан Гверо („Вечерње новости“)”. 18. фебруар 2013. Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Mladićev partner u šahu ide u Hag
- ^ Гаагский трибунал вынес приговор семи офицерам Армии боснийских сербов, Российская газета
- ^ Ђурђевић, Борислав (15. 7. 1993). „Ордени и медаље најхрабријим”. Српска војска. година II, број 10: 6.