Мигел Лопез де Легаспи

Мигел Лопез де Легаспи
Мигел Лопез де Легаспи
Лични подаци
Друга имена	Дон Мигел де Легаспи; Мануел де Легаспи
Надимци	Ел Аделантадо; Ел Вијехо (Старији)
Датум рођења	око 1502.
Место рођења	Зумарага (Гипускоа), Круна Кастиље
Датум смрти	20. август 1572. (69/70 год.)
Место смрти	Манила (Генерална капитанија Филипина), Шпанска империја
Религија	римокатоличанство
Породица
Супружник	Исабел Гарсес
Деца	9
Монарх
Мандати
Монарх
Генерал-гувернер; Шпанских Источних Индија
	27. април 1565. — 20. август 1572.
Монарх	Филип II од Шпаније
Наследник	Гидо де Лавезарис

Мигел Лопез де Легаспи (шп. Miguel López de Legázpi,^[1] IPA: /mi.ˈɣel ˈlo.peθ ðe le.ˈgaθ.pi/; Зумарага, око 1502 — Манила, 20. август 1572), такође познат као Ел Аделантадо (шп. El Adelantado, IPA: /el a.ðe.lan.ˈta.ðo/) и Ел Вијехо / Старији (шп. El Viejo, IPA: /el ˈbje.xo/), био је баскијско-шпански морепловац и гувернер који је основао прво шпанско насеље у Источним Индијама на прекотихоокеанској експедицији из Вицекраљевства Нова Шпанија до данашњег Мексика која је прошла и кроз Себу (Филипинска острва), године 1565. Био је први генерал-гувернер Шпанских Источних Индија које су укључивале Филипине и друге пацифичке архипелаге, то јест Гвам и Маријанска острва. Након што је успео да стекне поштовање других многобројних аутохтоних нација и краљевстава, Де Легаспи је 1571. године прогласио Манилу главним градом Шпанских Источних Индија.^[1] Главни град провинције Албај на Филипинима, Легаспи Сити, носи његово име.

Мексико

Ернан Кортес (1485—1547), пустолов и конкистадор који је освојио државу Астека, 1528. године је почео са оформљавањем насеља у Северној Америци; Лопез де Легаспи је у то време отпутовао у данашњи Мексико (тада Нова Шпанија) да би започео нови живот. Де Легаспи је ово урадио због смрти родитеља и због лошег односа са својим најстаријим братом који је наследио породично богатство. У Тласкали је радио са Хуаном Гарсесом и Хуановом сестром Исабел Гарсес. Де Легаспи је оженио Гарсесову и добили су деветоро деце; међутим, Исабел је умрла средином 1550-их.

У раздобљу од 1528. до 1559. године, Де Легаспи је радио као шеф савета финансијског одељења те као грађански гувернер Мексико Ситија.

Експедиција до Филипина

Руте шпанских експедиција на Филипинима

Долазак на Филипине

Панај и Миндоро

Лузон и заузимање Маниле

Последње године

Писма краљу Шпаније

Улога религије у експедицији

Легат

Експедиција Легаспија и Урданете на Филипине ефективно је створила трговачку руту односно галеон Манила—Акапулко, којим је сребро копано у Мексику и Потосију трампљено за кинеску свилу и порцелан, индонезијске зачине, индијске драгуље и друга цењена добра у Европи у то време. Трговачка рута која је настала била је важна комерцијална веза између Латинске Америке и Азије—Пацифика, а производи и роба су чак налазили пут и до Европе (преко Хаванских галеона) пружајући велику финансијску потпору Шпанској империји.^[2]

Наредне 333 године, од 1565. када је Шпанија први пут успоставила колонијалну власт у земљи до Париског договора од 10. децембра 1898. године, Филипини су били шпанска колонија (укључујући и период 1762—1764. када су Британци контролисали Манилу и лучни град Кавите али не и целу земљу).

У медијима

Марк Гил је глумио Де Легаспија у филипинској историјској драмско-епској фантастичној ТВ серији из 2013. године, Индио.

Галерија

Родно место Де Легаспија у Зумараги (Гипускоа)
Статуа Легаспија испред Тврђаве Сан Педро (Себу Сити)
Статуа Легаспија у Зумараги (Шпанија)
Споменик Легаспи—Урданета у Манили
Мигел Лопез де Легаспи и Андрес де Урданета (Манила)
Легаспијеви посмртни остаци у Цркви Свети Агустин (Манила)
Гробница Мигела Лопеза де Легаспија (Манила)
Легаспи на новчаници од 500 пезоса (1936)

Види још

Историја Филипина

Библиографија

López de Legazpi, Don Miguel (1564–1572). Cartas al Rey Don Felipe II: sobre la expedicion, conquistas y progresos de las islas Felipinas. Sevilla, España.

Референце

^ ^а ^б ^в Karnow, Stanley (1989). „Miguel López de Legazpi”. In Our Image: America's Empire in the Philippines. Random House. ISBN 978-0-394-54975-0. — У Miguel Lopez de Legazpi vs Manuel de Legazpi Стенли Карно је погрешно употребио име „Manuel de Legazpi” да би поменуо Мигела Лопеза де Легаспија, у секцији Cast of Principal Characters, The Spanish своје књиге на страни 446. Међутим, у Index-у и осталим деловима књиге користи се искључиво име „Miguel Lopez de Legazpi”. Карно је такође грешком навео годину „1871” (као годину када је Манила постала престоница), и то у секцији Cast of Principal Characters, The Spanish, док се у остатку његове књиге наводи „1571” — на страницама 43—47, 49, 485.
^ Mann, Charles C. (2011). 1493: Uncovering the New World Columbus Created. Random House Digital. стр. 19—25. ISBN 978-0-307-59672-7.

Литература

De Morga, Antonio (2004). History of the Philippine Islands. 1, 2. Project Gutenberg.

Спољашње везе

„Mga Conquistador Ng Pilipinas” (инвазије Филипина од стране европских и кинеских назовиокупатора, те жесток отпор, махом успешан, на крају осујеђен од стране бројних група рибара и фармера који су узгајали рижу) на сајту elaput.org

Функције у државним институцијама
Нови уред	*Генерал-губернатор и капитан* Филипина** 1565—1572	Гидо де Лавезарис
Почасне титуле
Педро Менендез де Авилес	Ел Аделантадо 1571—1572	Почасно укинут

[Karnow-1] а ^б ^в Karnow, Stanley (1989). „Miguel López de Legazpi”. In Our Image: America's Empire in the Philippines. Random House. ISBN 978-0-394-54975-0. — У Miguel Lopez de Legazpi vs Manuel de Legazpi Стенли Карно је погрешно употребио име „Manuel de Legazpi” да би поменуо Мигела Лопеза де Легаспија, у секцији Cast of Principal Characters, The Spanish своје књиге на страни 446. Међутим, у Index-у и осталим деловима књиге користи се искључиво име „Miguel Lopez de Legazpi”. Карно је такође грешком навео годину „1871” (као годину када је Манила постала престоница), и то у секцији Cast of Principal Characters, The Spanish, док се у остатку његове књиге наводи „1571” — на страницама 43—47, 49, 485.

[2] Mann, Charles C. (2011). 1493: Uncovering the New World Columbus Created. Random House Digital. стр. 19—25. ISBN 978-0-307-59672-7.

[1]

[2]