Википедија

Маџуро

Маџуро (енгл. Majuro, маршалски: Mãjro)[1] је главни град пацифичке острвске државе Маршалска Острва. Према попису из 2004. године, град има 25.400 становника. Маџуро се простире на 64 острва истоименог атола, а седиште владе се налази на острву Делап. Атол има копнену површину од 97 km2 (37 sq mi) и обухвата лагуну од 295 km2 (114 sq mi). Као и код других атола на Маршаловим острвима, Маџуро се састоји од уских копнених маса. Има тропску климу пасата, са просечном температуром од 27 °C (81 °F).

Маџуро
Majuro
Mãjro
Административни подаци
Држава Маршалска Острва
Становништво
Становништво‍
 — 25.400
 — густина2.615,86 ст./km2
Географске карактеристике
Координате7° 04′ 00″ С; 171° 16′ 00″ И / 7.066667° С; 171.266667° И / 7.066667; 171.266667
Апс. висина3 m
Површина9,71 km2
Маџуро на карти Маршаловим Острвима
Маџуро
Маџуро
Маџуро на карти Маршаловим Острвима

Маџуро је био насељен људима најмање 2.000 година и први су га населили аустронезијски преци савременог народа Маршала. Године 1885, Маршалска острва су припојена Немачком царству и Маџуро је постао њихова прва и примарна трговачка станица.[2] Град је такође био под јапанском и америчком управом. Након што су се Маршалска Острва одвојила од Савезних Држава Микронезије 1978. и формирала Републику Маршалска Острва, Маџуро је постао главни град нове земље и место окупљања Нитиџела, заменивши бившу престоницу Џалуит.

Главни популациони центар, Делап-Улига-Џерит (DUD), састоји се од три суседна мотуса и има популацију од 20.301 људи, према подацима из 2012. Маџуро има луку, трговачки кварт и разне хотеле. Маџуро има међународни аеродром са редовним међународним летовима за Хаваје, Савезне Државе Микронезије, Кирибати, Гвам и Науру, као и летове ка домаћим дестинацијама широм земље.[3] Његовом економијом пре свега доминира услужни сектор.

Географија

уреди
 
Шематски преглед Маџура

На западном крају атола, око 50 km (30 mi) од Делап-Улига-Џерита (DUD) путем, налази се острвска заједница Лора, експанзиона стамбена област са популарном плажом.[4] Лора има највишу тачку надморске висине на атолу, процењену на мање од 3 meters (10 feet) изнад нивоа мора.[5] Џерит је углавном стамбена област.[6]

Клима

уреди

Будући да је нешто северније од екватора, Маџуро има климу тропских прашума (Af), али не и екваторијалну, јер пасати преовлађују током целе године, иако су често прекидани током летњих месеци кретањем зоне међутропске конвергенције преко тог подручја.[7] Тајфуни су ретки. Температуре су релативно конзистентне током целе године са просечним температурама од око 27 °C (81 °F). Веома ретко температура падне испод 21 °C (70 °F).[6] Маџуро добија око 3.200 mm (126 in) падавина годишње.

Клима Маџура (Међународни аеродром Маршалских острва) 1991–2020 нормале, екстреми 1955–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 33
(92) 		33
(91) 		32
(90) 		32
(90) 		32
(90) 		33
(92) 		36
(96) 		34
(94) 		32
(90) 		34
(93) 		34
(93) 		33
(91) 		36
(96)
Максимум, °C (°F) 29,8
(85,7) 		29,9
(85,9) 		30
(86,0) 		30,1
(86,1) 		30,2
(86,3) 		30,2
(86,3) 		30,3
(86,6) 		30,4
(86,7) 		30,5
(86,9) 		30,4
(86,8) 		30
(86,0) 		30,3
(86,5) 		30,2
(86,3)
Просек, °C (°F) 27,7
(81,9) 		27,8
(82,0) 		27,9
(82,2) 		27,9
(82,2) 		28
(82,4) 		27,9
(82,2) 		28
(82,4) 		28,1
(82,5) 		28,1
(82,6) 		28,1
(82,5) 		27,9
(82,3) 		27,9
(82,2) 		27,9
(82,3)
Минимум, °C (°F) 25,6
(78,1) 		25,6
(78,0) 		25,7
(78,3) 		25,7
(78,3) 		25,8
(78,4) 		25,6
(78,1) 		25,7
(78,2) 		25,7
(78,3) 		25,7
(78,3) 		25,7
(78,2) 		25,6
(78,1) 		25,7
(78,3) 		25,7
(78,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) 21
(69) 		21
(70) 		21
(70) 		21
(70) 		21
(70) 		21
(70) 		21
(70) 		22
(71) 		21
(70) 		21
(70) 		20
(68) 		21
(70) 		20
(68)
Количина падавинаmm (in) 209,3
(8,24) 		193,5
(7,62) 		219,7
(8,65) 		282,4
(11,12) 		272
(10,71) 		281,9
(11,10) 		278,4
(10,96) 		284
(11,18) 		320
(12,60) 		350,3
(13,79) 		340,6
(13,41) 		301,8
(11,88) 		3,334
(131,26)
Дани са падавинама (≥ 0.01 in) 19,6 16,7 18,1 19,3 23,0 22,9 24,1 22,6 22,6 23,9 23,2 22,6 258,6
Релативна влажност, % 77,7 77,1 79,0 80,7 81,9 81,1 80,5 79,3 79,4 79,4 79,9 79,7 79,6
Сунчани сати — месечни просек 224,4 218,6 252,8 219,4 224,8 210,8 217,0 232,2 217,8 205,4 191,4 197,4 2.612
Сунчано време — месечни проценти 61 66 67 60 58 56 56 61 60 55 54 54 59
Извор: NOAA (relative humidity and sun 1961–1990)[8][9][10]

Историја

уреди

Атол су најмање 2.000 година[11] насељавали аустронезијски народи, укључујући и претке данашњих маршалских становника.

 
Пета флота усидрена код Маџуру, 1944.

Дана 30. јануара 1944. године, оружане снаге Сједињених Држава извршиле су инвазију, али су откриле да су јапанске снаге евакуисале своја утврђења у Квајалеин и Еневетак око годину дана раније. Један јапански заставник је остављен као чувар. Његовим заробљавањем острва су обезбеђена. Ово је омогућило америчкој морнарици да користи једно од највећих сидришта у централном Пацифику. Лагуна је постала велика претходничка поморска база, Поморска база Маџуро, и била је највећа и најактивнија лука на свету све док се рат није померио на запад, када ју је заменио Улити (Јап, Савезне Државе Микронезије).[12]

Након Другог светског рата, Маџуро је дошао под контролу Сједињених Држава као део Територије под повереништвом Пацифичких острва. Након што су се Маршалска Острва одвојила од Савезних Држава Микронезије 1978. и формирала Републику Маршалска Острва, Маџуро је постао главни град нове земље и место окупљања Нитиџела, законодавног тела Маршалских Острва.[13] Он је заменио је атол Џалуит као административни центар Маршалских острва, статус који је задржао након независности Маршалових острва 1986. године под Споразумом о слободном удруживању.[14]

Острво је такође било место Маџурске декларације, декларације Форума пацифичких острва која је потписана 5. септембра 2013. године, да се изврши јединствена акција у вези са прилагођавањем климатским променама и међународној помоћи.[15]

Становништво

уреди

Главни популациони центри су заједнице Д–У–Џ: острва Делап-Улига-Џерит (наведена од југа ка северу, на источној ивици атола).[14] Према подацима из 2011. године, Маџуро је имао 27.797 становника.[16]

Религија

уреди

Већина становништва су хришћани.[17] Већином су протестанти и прате Уједињену Христову цркву (47%), Сабор Божији (16%) и друге као што су Букот Нан Исус (5%), Пуно јеванђеље (3%), Реформисана конгресна црква (3%), Војска спаса (2%), Адвентисти седмог дана (1%) и Мерам у Исусу (1%).[14] Око 8% становништва су католици, а Катедрала Успења римокатоличке апостолске префектуре Маршалских острва налази се у Маџуру.[14][18]

Исламски утицај се повећавао. Присутан је приличан број ахмади муслимана.[6] Прва џамија је отворена у Маџуру у септембру 2012. године.[19]

Постоје и цркве ЛДС, баптистичке цркве и Јеховини сведоци.[14][20]

Привреда

уреди

Саобраћај

уреди

Галерија

уреди
  •  
    Градско гробље
  •  
    Лагуна и обала
  •  
    Главни пут

Партнерски градови

уреди

Напомене

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „M”. trussel2.com. Приступљено 29. 5. 2015. 
  2. ^ „Protectorates and Twists: Law, History and the Annexation of German New Guinea” (PDF). 
  3. ^ „Majuro Marshall Islands International Airport (MAJ) Routes - Destinations | Airportia”. www.airportia.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-20. 
  4. ^ Cybriwsky, Roman A. (2013-05-23). Capital cities around the world : an encyclopedia of geography, history, and culture. Santa Barbara, California. ISBN 9781610692489. OCLC 862077105. 
  5. ^ „One Meter Topobathymetric Digital Elevation Model for Majuro Atoll, Republic of the Marshall Islands, 1944 to 2016 - ScienceBase-Catalog”. www.sciencebase.gov (на језику: енглески). Приступљено 2019-01-15. 
  6. ^ а б в „V73XP - Majuro Atoll - Marshall Islands - News”. dxnews.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-01-15. 
  7. ^ „CHAPTER TWO—PACIFIC ISLANDS REGION” (PDF). www.eastwestcenter.org. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-11-07. г. Приступљено 2019-04-04. 
  8. ^ „NowData - NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 11. 9. 2021. 
  9. ^ „Station: Majuro WBAS AP, MH RM”. U.S. Climate Normals 2020: U.S. Monthly Climate Normals (1991-2020). National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 11. 9. 2021. 
  10. ^ „WMO Climate Normals for Majuro, PI 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 11. 9. 2021. г. Приступљено 11. 9. 2021. 
  11. ^ „The Natural history of Enewetak Atoll”. Internet Archive. Oak Ridge, Tenn. : U.S. Dept. of Energy, Office of Energy Research, Office of Health and Environmental Research, Ecological Research Division. 1987. Приступљено 29. 5. 2015. 
  12. ^ „Eastern Mandates”. army.mil. Архивирано из оригинала 22. 9. 2013. г. Приступљено 29. 5. 2015. 
  13. ^ „History of the Nitijela”. Nitijela. Republic of the Marshall Islands. Архивирано из оригинала 2019-02-02. г. Приступљено 2020-09-04. 
  14. ^ а б в г д „Australia - Oceania :: Marshall Islands — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Приступљено 2020-10-20. 
  15. ^ „Forum Communiqué: Forty-Fourth Pacific Islands Forum, Majuro, Republic of the Marshall Islands (PIFS(13))” (PDF). Pacific Islands Forum Secretariat. 5. 9. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 01. 2023. г. Приступљено 7. 1. 2014. 
  16. ^ Republic of the Marshall Islands 2011 Census Report (PDF). Noumea: Secretariat of the Pacific Community. 2012. ISBN 978-982-00-0564-8. 
  17. ^ „Marshall Islands”. Office of Electronic Information, Bureau of Public Affairs. Приступљено 26. 11. 2011. 
  18. ^ „Cathedral of the Assumption”. GCatholic.org. Приступљено 2013-01-15. 
  19. ^ First Mosque opens up in Marshall Islands by Radio New Zealand International, September 21, 2012
  20. ^ „Marshall Islands” (PDF). www.imr.ptc.ac.fj. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 01. 2019. г. Приступљено 12. 02. 2023. 
  21. ^ „Taipei - International Sister Cities”. Taipei City Council. Архивирано из оригинала 2012-11-02. г. Приступљено 2013-08-23. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Маџуро&oldid=27523283”