Масакр у Горњој Јошаници
Масакр у Горњој Јошаници је назив за масовно убиство становника српске националности у месту Горња Јошаница код Фоче, који су децембра 1992. починили припадници Армије РБиХ под командом Заима Имамовића и Шабана Куртовића.[1] Злочин се догодио на православни празник Никољдан, 19. децембра 1992. године када је убијено 56 мештана.[2] Међу жртвама је била 21 жена и троје деце.[2]
Масакр у Горњој Јошаници
уредиНапад је почео у зору (око 6:30) 19. децембра 1992. године када су припадници тзв. Армије РБиХ из Фоче, Горажда и Вишеграда напали Горњу Јошаницу, приликом чега је убијено 56 лица српске националности.[1] У нападу је убијена 21 жена и троје деце.[1] Најмлађа жртва масакра била је двогодишња девојчица Данка Тановић, која је убијена са мајком и баком.[3] Масакрирани су такође брат и сестра Дражен (8 година) и Драгана (10) Вишњић.[2]
Споменик у Горњој Јошаници
уредиТоком грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992−1995), у Горњој Јошаници је страдало укупно 73 мештана, а на подручју целе општине Фоча страдало је 648 лица српске националности, међу којима и 29 деце.[2] У Горњој Јошаници је подигнут споменик у част невино страдалих мештана где су исписана имена свих 73 мештана који су страдали у овом месту.[2]
Занимљивости
уредиО страдању деце и цивила у Горњој Јошаници снимљени су и документарни филмови под називом "Никољданске сузе - истина" и "Никољданске сузе – на путу до истине".[2] Такође, и документарни филм „На Дрини Гробница“ се бави злочинима над Србима у Средњем Подрињу а између осталог и злочином у Горњој Јошаници.[2]
Пробошњачки медиј Ал Џазира покушао је да заштити бошњачке војнике - починиоце злочина у Горњој Јошаници те су у тексту "Пеку ли нас ране Светог Николе?" објављеном у децембру 2018. године, убиство деце Драгане и Дражена Вишњића приписали њиховом оцу Драгољубу Вишњићу који је иначе као цивил убијен заједно са својом децом.[4] На ове неистине су оштро реаговали преживели чланови породице Вишњић и удружења српских жртава из Фоче који су осудили објављивање текста и демантовали све написано.[4] Према доказном материјалу и изјавама сведока, бошњачки војници - припадници Армије РБиХ, прво су хицима из ватреног оружја усмртили Драгољуба, па онда и његово двоје деце и то близу њихове куће, док је супруга и мајка жртава заробљена, силована па убијена у оближњој шуми.[4] Редакција Ал Џазире је признала како су изнели лажи и нетачне податке али су одбили да повуку текст и извину се породицама жртава.[4]
Филм о страдању Срба у Горњој Јошаници
уредиУ августу 2017. чланови Иницијативе младих за људска права БиХ посетили су село Горња Јошаница и одали почаст невиним жртвама.
Референце
уреди- ^ а б в http://www.rtrs.tv: Фоча - Сјећање на жртве злочина у Јошаници (језик: српски)
- ^ а б в г д ђ е Foča: 22 godine od najvećeg stradanja Srba, Приступљено 17. 12. 2017.
- ^ POTRESNA PRIČA: Vapaje majke male Mire još niko ne čuje, Приступљено 17. 12. 2017.
- ^ а б в г Srpske žrtve Jošanice ponižene lažima u tekstu "Al džazire", Приступљено 5. 9. 2021.
Спољашње везе
уреди- Фоча - Сјећање на жртве злочина у Јошаници (језик: српски)
- Foča: 22 godine od najvećeg stradanja Srba (језик: српски)
- POTRESNA PRIČA: Vapaje majke male Mire još niko ne čuje (језик: српски)
- ПОМЕН ЗА 56 СРБА: У Горњој Јошаници код Фоче већ 27 година оплакују своје („Вечерње новости”, 19. децембар 2020)