Летов ЛК-1
Летов ЛК-1 је спортско туристички авион мешовите конструкције (углавном метал платно) пројектовао га је др инж. Антон Кухељ 1955. године[1].
Летов ЛК-1 | ||
---|---|---|
Општи подаци | ||
Намена | Туристичко спортски авион | |
Посада | 1 | |
Број путника | 3 | |
Порекло | ФНР Југославија | |
Произвођач | Летов Љубљана | |
Пробни лет | 5. јануар 1955 | |
Уведен у употребу | 1955. | |
Статус | неактиван | |
Први оператер | Летов | |
Број примерака | 3 | |
Димензије | ||
Дужина | 7,5 m | |
Распон крила | 13,0 m | |
Површина крила | 17,5 m² | |
Маса | ||
Празан | 690 kg | |
Нормална полетна | 1.190 kg | |
Погон | ||
Број мотора | 1 | |
Физичке особине | ||
Клипноелисни мотор | 1 х Walter Minor JW-6III | |
Снага КЕМ-а | 118 kW | |
Снага КЕМ-а у кс | 160 кс | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на Hопт. | 175 km/h | |
Економска брзина | 150 km/h | |
Долет | 500 km | |
Портал Ваздухопловство |
Пројектовање и развој
уредиУ првобитном договору између пројектанта А. Кухеља и радионице Летов дефинисано је да авион ЛК-1 буде двосед са мотором од 100 KS. Међутим у току пројектовања на располагању се појавио мотор Walter Minor III снаге 160 KS па је пројект промењен у четворосед. Пројектант је био проф. др. инж. Антун Кухељ, а први лет је изведен 5.о1.1955. године. Намена авиона је била обука и тренажа спортских пилота, вуча једрилица и туристички летови. Концеција му је по угледу на фамилију туристичко спортских авиона Пејпер, подупрти висококрилац са класичним фиксним стајним трапом. У току испитивања је утврђено да авион није у стању да вуче једрилице али је за самостални лет добар авион. Код друге варијанте овог авиона назване ЛК-2 сужен је труп и смањен размах крила на 11,3m па, су авиону порављене аеродинамичке особине тј. поправљена му је стабилност по правцу.
Технички опис
уредиАвион Летов ЛК-1 је мешовите конструкције, труп му је од челичних цеви обложен платном. Има четворо цилиндричан, линијски, ваздухом хлађени мотор Walter Minor III снаге 160KS и двокраку дрвену елису фиксног корака. Мотор му је обложен капотажом од алуминијумског лима, има лепу пространу кабину са великим стакленим површинама које омогућавају лепу прегледност како пилоту тако и путницима у авиону. Кабина је имала четворо врата. Кров кабине је такође провидан тако да авион може послужити за панорамске летове и као аеротакси. Aвион је имао класичан неувлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона. Крила су ну била правоугаона са заобњеним крајевима. Имала су две рамењаче и површину од 17,5m2 а аеррофил је био NACA 2415. Нападна ивица крила је обложена дрвеном лепенком а остали (већи) део крила је био обложен импрегнираним платном. Крила су била пудупрте металним упорницама у облику латиничног слова V. Репн површине су имале конструкцију као и крила. Хоризонтални стабилизатори су такође имали упорнице.
Варијанте авиона
уреди- ЛК-1- прототип авиона из 1955.
- ЛК-2- исти као и ЛК-1 стим што има ужи труп.
Оперативно коришћење
уредиНаправљено је укупно три авиона типа Летов ЛК-1 и ЛК-2 који су носили следеће регистрационе бројеве: YU-CLM; YU-CLN и YU-CLT[2]. Ови авиони су коришћени углавном за тренажу спортских пилота, аеротакси и панорамске летове.
Сачувани примерци
уредиНема података да ли је сачуван неки од примерака овог авиона.
Земље које су користиле овај авион
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
- ^ http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=15435.0
Литература
уреди- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
Спољашње везе
уреди- Paluba: Avion LK-1/LK-2
- Летов ЛК-1
- Летов -Либис Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2022)