Леополд фон Захер-Мазох

Леополд фон Захер-Мазох
Леополд фон Захер-Мазох
	Мазох
Лични подаци
Пуно име	Леополд фон Захер-Мазох
Датум рођења	27. јануар 1836.
Место рођења	Лемберг, данас Лавов, Аустријско царство
Датум смрти	9. март 1895. (59 год.)
Место смрти	Линдхајм, Немачко царство
Књижевни рад
Најважнија дела	Венера у крзну

Леополд фон Захер-Мазох (нем. Leopold von Sacher-Masoch; 27. јануар 1836 — 9. март 1895) био је аустријски писац историјских романа и романа са темама из алтернативне сексологије. Писао је под псеудонимом, Шарлот Аранд и Зое фон Роденбах. По њему је назван појам у сексологији — мазохизам.

Биографија

Мазох је рођен у граду по имену Лемберг, данас Лавов, главном граду Краљевине Галиције и Лодомерије, која је у то време била краљевина у саставу Аустријског царства.^[1] Почео је да учи немачки језик са 12 година. Студирао је право, историју и математику на Универзитету у Грацу, а после дипломирања вратио се у Лемберг где је постао професор.

Почео је са писањем дела која су везана углавном за аустријску историју. Његове књиге су превођене на украјински, пољски, руски и француски језик. У Галицији његове књиге су веома читане и цењене.

Његово најзначајније дело је Венера у крзну објављено 1870. године.^[2] У роману описује сексуалне фантазије и фетише, везано за жене које су доминантне и које носе крзно. Касније, он је те своје фантазије радио са својим љубавницама и супругама.

У Француској је био одликован крстом Легије части за свој допринос књижевности.^[2]

Приватни живот

Дана 9. децембра 1869, Мазох и његова љубавница баронеса Фани Пистор су потписали уговор по којем ће он бити њен сексуални роб шест месеци, уз услов да баронеса што је чешће могуће носи крзно. Пар је путовао возом по целој Италији, а остају дуже време у Венецији.^[3]

Мазохова најфаталнија љубав је била Аурора Румелих,^[2] којом се оженио 1873. Након десет година су се развели, да би се потом оженио својом асистенткињом.

У касним педесетим, Мазохово ментално здравље је почело да се погоршава, а последње године живота је провео под надзором неуропсихијатра. Према званичним извештајима, умро је у Линдхајму 9. марта 1895.^[4]

Библиографија

на немачком
1857 Der Aufstand in Gent unter Kaiser Carl V.
1858 Eine galizische Geschichte
1867 Der letzte König der Magyaren
1870-1877 Das Vermächtnis Kains
1870 Die geschiedene Frau
1873-1879 Falscher Hermelin
1874 Die Messalinen
1877-1881 Galizische Geschichten
1878 Judengeschichten
1881 Neue Judengeschichten
1886 Die Seelenfängerin
1886 Ewige Jugend
1886 Polnische Judengeschichten
1890 Die Schlange im Paradies
1893 Bühnenzauber
1907 Grausame Frauen

Види још

Референце

^ „The cultural legacy of Sacher-Masoch”. Приступљено 23. 5. 2013.
^ ^а ^б ^в „Глас јавности - Венера у крзну: Поетски мазохизам”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2014.
^ Schlemowitz, Joel (1999). „About the novel Venus in Furs by Leopold von Sacher-Masoch”. New York: homepage.newschool.edu. Архивирано из оригинала 06. 10. 2010. г. Приступљено 6. 1. 2014.
^ Weinberg, Thomas S. Erwin J. Haeberle, ур. SACHER-MASOCH, LEOPOLD RITTER VON. Human Sexuality: An Encyclopedia. Garland Publishing. Архивирано из оригинала 25. 05. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2014.

Литература

Weinberg, Thomas S. Erwin J. Haeberle, ур. SACHER-MASOCH, LEOPOLD RITTER VON. Human Sexuality: An Encyclopedia. Garland Publishing. Архивирано из оригинала 25. 05. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2014.
Biale, David, (1982). „Masochism and Philosemitism: The Strange Case of Leopold Von Sacher-Masoch,”. Journal of Contemporary History. 17: 305—323. .