Кузмин
Кузмин је насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2982 становника.
Кузмин | |
|---|---|
 Православна црква св. Козме и Дамјана у средишту села | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Сремска Митровица |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.982 |
| — густина | 50/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 01′ 23″ С; 19° 24′ 12″ И / 45.023001° С; 19.403373° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 95 m |
| Површина | 59,2 km2 |
.svg)  Кузмин Кузмин на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22223 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | SM |
Историја
уредиПодручје Кузмина било је насељено још у време праисторије, а касније и и у доба антике и средњег века.
Новија историја Кузмина везана је за 16. век. Како се наводи у више извора село је име добило по светим мученицима и бесребреницима, лекарима и чудотворцима светим Козми и Дамјану. Турски путописци као и управитељи који су убирали део пореза у овом делу Срема такође пишу о Кузмину. Још тада помиње се да су становници села Рашани, односно Раци како су тада називани Срби.
У 17. и 18. веку изграђена је првобитна црква, која је изгорела у пожару, да би темељи нове цркве посвећене Козми и Дамјану били започети 1773. године. У црквеним летописима забележен је велики труд и љубав са којима су тадашњи становници Кузмина градили цркву. Храм су до 1855. године украшавали иконописац Јован Клајић из Новог Сада и фреско-молер Карл Вилиновски.[1] Сама црква у току свог постојања доживела је неколико оштећења споља и изнутра, што због ратова што због временских непогода.
Кузмински парох Петар Руњанин (1775—1839) бавио се књижевним и преводилачким радом. Објавио је у Будиму 1813. године превод са немачког Кампеовог дела: "Теофрон или искусни Саветник за Јуност безискусну...".[2] Написао је књигу о "српском народном конгресу" (црквено-народном сабору) одржаном 1837. године, коју је издао 1839. године у Новом Саду. После његове смрти објављени су вредни рукописи: "Автобиографија Петра Руњанина" (Карловци 1914) и "Петра Руњанина историја села Кузмина" (Карловци 1936).
У Кузмину је рођен 1788. године Димитрије Владисављевић, дугогодишњи заслужни српски народни учитељ у Трсту. Завршио је гимназију и Богословију у Карловцима, па био учитељ у Ријеци. Превели су га Срби Тршћани, код себе где је 44 године радио у школи. Бавио се писањем и превођењем, објавио је граматику италијанско-српску (и обрнуто), умро је 1858. године.[3]
Демографија
уредиУ насељу Кузмин живи 2703 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (40,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 1050 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 26 | 43 | ||
| 75—79 | 44 | 78 | ||
| 70—74 | 85 | 115 | ||
| 65—69 | 110 | 132 | ||
| 60—64 | 91 | 99 | ||
| 55—59 | 75 | 67 | ||
| 50—54 | 131 | 104 | ||
| 45—49 | 140 | 138 | ||
| 40—44 | 142 | 117 | ||
| 35—39 | 135 | 122 | ||
| 30—34 | 83 | 108 | ||
| 25—29 | 119 | 109 | ||
| 20—24 | 95 | 97 | ||
| 15—19 | 101 | 122 | ||
| 10—14 | 114 | 123 | ||
| 5—9 | 84 | 93 | ||
| 0—4 | 72 | 74 | ||
| Просек : | 40,1 | 41,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.377 | 390 | 851 | 92 | 44 | 0 |
| Женски | 1.454 | 274 | 859 | 280 | 41 | 0 |
| УКУПНО | 2.831 | 664 | 1.710 | 372 | 85 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 846 | 509 | 0 | 0 | 97 |
| Женски | 416 | 289 | 0 | 0 | 21 |
| УКУПНО | 1.262 | 798 | 0 | 0 | 118 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 9 | 62 | 30 | 13 | 23 |
| Женски | 0 | 3 | 35 | 8 | 4 |
| УКУПНО | 9 | 65 | 65 | 21 | 27 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 4 | 28 | 8 | 7 |
| Женски | 2 | 3 | 3 | 22 | 15 |
| УКУПНО | 3 | 7 | 31 | 30 | 22 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 52 | |
| Женски | 4 | 0 | 0 | 7 | |
| УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 59 | |
Културна добра
уреди- Српска православна црква Светих Кузмана и Дамјана, Кузмин — велики значај;
- два стара амбара („чардака“) — велики значај:
Референце
уреди- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
- ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
