Кошо (јапански цар)
Кошо (孝昭天皇, Kōshō-tennō); познат и као Мимацухикокаешине но Микото; био је пети цар Јапана.[2][3] Сматра се да је владао од 475. до 393. п. н. е.[4][5]
| Кошо | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 50. п. н. е. |
| Датум смрти | 393. п. н. е. |
| Гроб | Вакигами но хаката но јама но е но мисасаги (Нара) |
| Цар Јапана | |
| Период | 475. п. н. е. – 393. п. н. е.[1] |
| Претходник | Итоку |
| Наследник | Коан |
О владару
уреди
Данашњи истраживачи сумњају у постојаност девет царева Јапана, укључујући и Кошоа, па их класификују у тз. митолошке цареве, све до Суџина након чега долазе владари са чвршћим доказима постојања.[6] Име Кошо је постхумно име које се јапанском обичају додељује после смрти.[7]
У записима Коџики и Нихон шоки остало је сачувано име и генелогија владара. Верује се да је био најстарији син цара Итокуа и мајке Аманотојотоцу која је била ћерка Окишимими но ками.[8] Иако нема јачих доказа да је овај владар заиста владао, Јапанци су традиционално прихватили његово постојање одржавајући место које се сматра његовим гробом (царски мисасаги).[9]
Цар Кошо је био најстарији син цара Итокуа.[4] Џиен, јапански песник, писац и будистички монах из 12. века оставио је запис да је Кошо владао из палате Икекокоро но мија у месту Ваки но ками које ће касније бити део Јамато провинције.[10][11]
Кошо је постхумно име. Ипак сугерише се да је то име изведено из кинеске форме и може се повезати са будизмом који је касније дошао у Јапан, што говори да је тај назив додељен доста касније, вероватно у време када је Коџики написан.[9]
Право место где је сахрањен цар Кошо ни данас није познато[2] па се уместо тога традиционално поштује у шинтоистичком храму (мисасаги) Нари. Тамо је и његов званични маузолејум Вакигами но Хаката но јама но е но мисасаги.[12]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ а б Imperial Household Agency (Kunaichō): 孝昭天皇 (5); retrieved 2013-8-22.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 4–5. на сајту Гугл књиге; Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō, p. 251; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, p. 89;
- ^ а б Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, p. 30.
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kōshō Tennō" in Japan Encyclopedia, p. 564 на сајту Гугл књиге
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl", Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era, p. 21 на сајту Гугл књиге
- ^ Varley 1980, стр. 90
- ^ а б Aston 1896, стр. 144–145
- ^ Brown & Ishida 1979, стр. 251
- ^ Varley 1980, стр. 90
- ^ Ponsonby-Fane, p. 418.
Литература
уреди
- Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan. Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC 194887.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.