Википедија

Копнена војска

компонента оружаних снага за борбу на копну

Копнена војска је вид војске намењен за извођење операција на копну. Обједињује више родова и служби чији су организација, састав, наоружање и опрема прилагођени копненим дејствима.

Азербејџанска армија,[1][2][3] војници на паради 2020. године
Индијска армија,[4][5][6] војници на паради 2014. године

У неким земљама, као што су Француска и Кина, израз „армија“, посебно у облику множине „армије“, има шире значење оружаних снага у целини, задржавајући колоквијални смисао за копнене снаге. Да би се разликовала колоквијална армија од формалног концепта војне силе, термин је квалификован, на пример у Француској се копнене снаге називају Armée de terre, што значи копнена војска, а ваздушне и свемирске снаге се називају Armée de l'Air et de l’Espace, што значи ваздушна и свемирска војска. Поморске снаге, иако не користе термин „армија“, такође су укључене у шири смисао појма „армија“ — тако је Француска морнарица саставни део колективне француске армије (Француске оружане снаге) под Министарством армије. Сличан образац се види у Кини, где је Народноослободилачка армија[7][8][9][10] (PLA) свеукупна војска, копнене снаге су PLA копнене снаге, и тако даље за PLA ваздухопловство, PLA морнарицу и друге гране.

По конвенцији, нерегуларна војска се схвата као контраст регуларних армија. То су снаге које су полако расле од личних телохранитеља или елитне милиције. Регуларна армија се у овом случају односи на стандардизоване доктрине, униформе, организације итд. Регуларна војска се такође може односити на статус са пуним радним временом (стална војска), наспрам резервног или хонорарног особља. Друге разлике могу одвојити законске снаге (успостављене према законима као што је Закон о националној одбрани[11][12][13]), од де факто „незаконских“ снага као што су неке герилске и револуционарне армије.[14] Војске такође могу бити експедиционе (дизајниране за прекоокеанско или међународно распоређивање) или ограђене (дизајниране за – или ограничене на – одбрану домовине).

Историја

уреди

Индија

уреди

Индијске војске биле су међу првима у свету. У првој забележеној бици, Бици десет краљева, хиндуистички аријевски краљ по имену Судас победио је савез од десет краљева и поглавица које су их подржавали. Током гвозденог доба, царства Маурија и Нанда су имала највеће армије на свету, а врхунац је био око 600.000 пешака, 30.000 коњаника, 8.000 ратних кочија и 9.000 ратних слонова, не укључујући савезнике вазалне државе.[15][16][17][18] У доба Гупте, велике армије дугих стрелаца су регрутоване да се боре против нападачких армија коњичких стрелаца. Слонови, копљаници и коњица били су друге употребљаване трупе.[19]

Кина

уреди

Уметност ратовања Сун Цуа остаје један од седам кинеских војних класика,[20][21][22] иако је стар две хиљаде година.[23] Пошто ниједна политичка фигура није могла да постоји без војске, предузете су мере како би се обезбедило да само најспособније вође могу да контролишу војску.[24] Цивилна бирократија (士大夫) је настала да контролише производну моћ држава и њихову војну моћ.[25]

Древни Рим

уреди

Римска војска је имала своје порекло у грађанској војсци Републике, у којој су били грађани који су служили обавезну дужност за Рим. Регрутација је остала главни метод којим је Рим прикупљао снаге до краја Републике.[26] Реформе су војску претвориле у професионалну организацију коју су још увек углавном попуњавали грађани, али су ови грађани служили непрекидно 25 година пре него што су отпуштени.[27]

Средњовековна Европа

уреди

У најранијем средњем веку била је обавеза сваког аристократе да се одазове позиву у битку својом опремом, стрелцима и пешадијом. Овај децентрализовани систем је био неопходан због друштвеног поретка тог времена, али је могао довести до шароликих снага са променљивом обуком, опремом и способностима. Што је племић имао више ресурса на располагању, његове трупе би биле боље.

У почетку су се речи „витез“ и „племенити“ користиле наизменично, јер није било разлике између њих. Док се племство борило на коњима, подржавали су га грађани ниже класе, плаћеници и криминалци, чија је једина сврха била учешће у ратовању јер су, најчешће, имали краће запослење током ангажмана свог господара.[28] Како је средњи век напредовао и феудализам се развијао у легитимном друштвеном и економском систему, витезови су почели да се развијају у сопствену класу са мањим ограничењем: и даље су били у обавези према свом господару. Како више није била првенствено вођена економским потребама, новооснована вазална класа је, уместо тога, била вођена оданошћу и витештвом.

У теорији, сваки Енглез је имао обавезу да служи четрдесет дана. Четрдесет дана није било довољно за поход, посебно оне на континент.[29]

Године 1439, француско законодавство, познато као Генерални сталежи (француски: états généraux), донело је законе који су ограничавали регрутовање и обуку војске само на краља. Требало је подићи нови порез познат као taille који је требало да обезбеди финансирање нове краљевске војске. Најамничке чете су добиле избор или да се придруже Краљевској војсци као компаније по захтеву на трајној основи, или да буду прогоњене и уништене ако одбију. Француска је добила укупну сталну војску од око 6.000 људи, која је послата да постепено елиминише преостале плаћенике који су инсистирали да делују сами. Нова стајаћа војска имала је дисциплинованији и професионалнији приступ ратовању од својих претходника. Реформе из 1440-их су на крају довеле до победе Француске код Кастијона 1453. и завршетка Стогодишњег рата. До 1450. године јединице су подељене на теренску војску, познату као grande ordonnance и гарнизонске снаге познате као petite ordonnance.[30]

Референце

уреди
  1. ^ Azərbaycan Quru Qoşunları yaradıld Архивирано 6 јул 2011 на сајту Wayback Machine
  2. ^ В Азербайджане созданы сухопутные войска Архивирано 19 јул 2011 на сајту Wayback Machine
  3. ^ The Military Balance 2013. London: Routledge for the IISS. 2013. стр. 216. ISBN 978-1-85743-680-8. 
  4. ^ „About – The President of India”. Архивирано из оригинала 5. 4. 2016. г. Приступљено 4. 4. 2016. 
  5. ^ Singh Rana, Uday (27. 12. 2017). „20% Sailor Shortage in Navy, 15% Officer Posts Vacant In Army, Nirmala Sitharaman Tells Parliament”. News18. Архивирано из оригинала 27. 12. 2017. г. Приступљено 13. 8. 2018. 
  6. ^ The Military Balance 2017 (на језику: енглески). Routledge. 2017. ISBN 978-1-85743-900-7. 
  7. ^ Fravel, M. Taylor (2019). Active Defense: China's Military Strategy since 1949. 2. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-18559-0. JSTOR j.ctv941tzj. S2CID 159282413. doi:10.2307/j.ctv941tzj. 
  8. ^ „【延安记忆】"中国人民解放军"称谓由此开始”. 2020-08-01. Архивирано из оригинала 2020-08-22. г. Приступљено 2020-08-22. 
  9. ^ „1947年10月10日，《中国人民解放军宣言》发布”. 中国军网. 2017-10-10. Архивирано из оригинала 2020-08-22. г. Приступљено 2020-08-22. 
  10. ^ „中国共产党领导的红军改编为八路军的背景和改编情况 – 太行英雄网”. Архивирано из оригинала 7. 1. 2022. г. Приступљено 7. 1. 2022. 
  11. ^ „National Defence Act”. Justice Laws Website. Приступљено 15. 11. 2022. 
  12. ^ „Militia Act of 1927” (PDF). Canadian Law. Kings Printer for Canada. 
  13. ^ Lawson, W J (1951-03-29). „Canadian Military Law”. Canadian Bar Review. 29 (8): 66. 
  14. ^ Madsen, Chris (2008). Military Law and Operations (loose-leaf publication up-dated 1-2 times per year). Aurora, Ontario: Canada Law Book. Архивирано из оригинала 11. 2. 2009. г. 
  15. ^ Majumdar, Ramesh Chandra (2003) [1952], Ancient India, Motilal Banarsidass, стр. 107, ISBN 81-208-0436-8 
  16. ^ History of India by Dr Malti Malik, pp. 84
  17. ^ The Great Armies of Antiquity by Richard A. Gabriel pp. 218
  18. ^ Roy, Kaushik (2004-01-01). India's Historic Battles: From Alexander the Great to Kargil (на језику: енглески). Orient Blackswan. стр. 28—31. ISBN 9788178241098. 
  19. ^ „Ancient Indian Warfare”. 
  20. ^ Cheng, Anne (1993). „Ch'un ch'iu 春秋, Kung yang 公羊, Ku liang 榖梁 and Tso chuan 左傳”. Ур.: Loewe, Michael. Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Early China Special Monograph Series. 2. Berkeley: Society for the Study of Early China; Institute of East Asian Studies, University of California, Berkeley. стр. 67—76. ISBN 1-55729-043-1. 
  21. ^ Kern, Martin (2010). „Early Chinese literature, Beginnings through Western Han”. Ур.: Owen, Stephen. The Cambridge History of Chinese Literature, Volume 1: To 1375. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1—115. ISBN 978-0-521-11677-0. 
  22. ^ Wilkinson, Endymion (2012). Chinese History: A New Manual. Harvard-Yenching Institute Monograph Series 84. Cambridge, MA: Harvard-Yenching Institute; Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-06715-8. 
  23. ^ In the twentieth c., Mao Zedong (People's Republic of China), General Võ Nguyên Giáp (Viet Nam), General Douglas MacArthur (United States), and in medieval Japan, Takeda Shingen (1521–1573) have drawn inspiration from the work
  24. ^ "who wishes to fight must first count the cost" —Sun Tzu, The Art of War
  25. ^ "You conquered the empire on horseback, but from horseback, you will never succeed in ruling it." —Lu Chia, as quoted by Joseph Needham, Science and Civilisation in China. vol 7, part II.
  26. ^
    • Lintott, Andrew (1994). „Political history, 149–95 BC”. Ур.: Crook, J A; et al. The last age of the Roman republic. Cambridge Ancient History. 9 (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 92. ISBN 0-521-25603-8. „The Romans continued to levy regularly by conscription.” 
    • Gruen, Erich (1995). The last generation of the Roman republic. Berkeley: University of California Press. стр. 367. ISBN 0-520-02238-6. „And the Marian reforms... did not abolish the levy. Conscription continued... to the end of the republic.” 
  27. ^ Knighton, Andrew (7. 5. 2018). „The Roman Army – The Development Of One Of The Most Powerful Military Forces In The Ancient World”. War History Online. Приступљено 4. 9. 2018. 
  28. ^ Bouchard, Constance Brittain (1998). Strong of Body, Brave and Noble: Chivalry and Society in Medieval France. Ithaca: Cornell University Press. стр. 13. ISBN 0801430976. 
  29. ^ Carruthers, Bob (2013). Medieval Warfare. Pen and Sword. стр. 10. ISBN 9781781592243. 
  30. ^ Vale, M.G.A. (1992). Charles VII. Berkeley: University of California Press.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Копнена војска на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Копнена_војска&oldid=28331893”