Википедија

Кинеска централна телевизија

кинеска телевизијска кућа

Кинеска централна телевизија (кин: 中国中央电视台, енгл. China Central Television, CCTV; транскр. Си-Си-Ти-Ви) државна је и главна телевизијска кућа у НР Кини. CCTV је једина национална ТВ мрежа у држави која поседује 50 канала који емитују разноврсне програме, а доступна је више од милијарду гледалаца на шест различитих језика.[2] Већина његових програма је мешавина вести, документарног садржаја, друштвеног образовања, комедије, забаве и драме, од којих се већина састоји од кинеских сапуница и забаве.[3] Међутим, извештавање вести о темама које су осетљиве за КПК је искривљено и често се користи као оружје против наводних непријатеља странке, према Фридом Хаусу и другим медијским коментаторима.[4][5] КЦТВ-ом управља Национална управа за радио и телевизију која је директно одговорна Одељењу за јавност Комунистичке партије Кине.[6][7]

Кинеска централна телевизија
中国中央电视台
ЗемљаКина
ДоступностКина
Оснивање2. септембар 1958.; пре 66 година (1958-09-02)
СедиштеПекинг, Кина
ВласникКина Кинеска медијска група
(Влада НР Кине)[1]
Датум покретања1. мај 1978. (1978-05-01).
Бивша именаПекиншка телевизија
Бесплатни канали25
Канали који захтевају плаћање19
Позивни знаковиГлас Кине
(енгл. Voice of China) (инострани)
АфилијацијеКинеска глобална телевизијска мрежа
Веб-сајтwww.cctv.com
Старо зграда седишта Централне кинеске телевизије.

КЦТВ је основана 1. маја 1958. године као новинска агенција за надзор јавног мњења, а била је под великим утицајем Кинеске комунистичке партије. КЦТВ има низ функција, као што су комуникација вести, друштвено образовање, култура и забавно информативне услуге. Као државна телевизија, одговорна је Централном комитету Комунистичке партије Кине и Државном савету.[8] Она је централни играч у пропагандној мрежи кинеске владе.[4][1]

Историја

уреди

Године 1954, председник КПК Мао Цедунг је изнео да Кина треба да оснује сопствену ТВ станицу. Централни радиодифузни биро је 5. фебруара 1955. поднео извештај Државном савету и предложио програм оснивања телевизијске станице средње величине, а касније је премијер Џоу Енлај укључио у први петогодишњи план Кине планирано увођење телевизијског програма. У децембру 1957. Централни радиодифузни биро је послао Луо Дунгхеа и Менг Ћијуа у Совјетски Савез и Немачку Демократску Републику на инспекцију њихових ТВ станица, а затим су се вратили у Пекинг да се припреми оснивање обећане ТВ станице.

Почевши од 1. маја 1973. године, Пекиншка телевизија је почела да емитује експериментално у боји на свом другом каналу сваког уторка, четвртка и суботе користећи систем PAL-D, и потпуно је прешла на емитовање у боји до 1977. године. Дана 1. јануара 1978; званично су покренуте његове водеће вести. Дана 1. маја исте године, уз одобрење Централног комитета КПК, БТВ, која је прославила своју 20. годишњицу, званично је преименована у КЦТВ (Кинеска централна телевизија, 中央电视台) и дебитован је нови лого.[9] Године 1979. дебитовао је иконски лого лептира, који ће се користити као корпоративни идентитет КЦТВ мреже у наредне две деценије.

До касних 1970-их, КЦТВ је одржавала само вечерње емисије, обично се затварајући у поноћ. Током летњег и зимског распуста, повремено се преносио дневни програм за студенте, док су посебни дневни програми емитовани током државних празника. Године 1980, КЦТВ је експериментисала са вестима из локалних и централних телевизијских студија преко микроталаса.[10] До 1985. КЦТВ је већ постала водећа телевизијска мрежа у Кини. Године 1987. популарност КЦТВ-а је порасла захваљујући адаптацији и презентацији Dream of the Red Chamber. ТВ серија од 36 епизода — прва кинеска телевизијска драма која је изашла на глобално тржиште[11] — и даље је популарна на међународном тржишту. Исте године КЦТВ је извезла 10.216 програма на 77 страних телевизијских станица.[11]

У почетку је Одељење за пропаганду Комунистичке партије Кине издало директиву о цензури програма. Током реформи 1990-их, Партија је усвојила нове стандарде за КЦТВ, „приступачност“ и „прихватљивост“, релаксирајући пређашњу владину контролу.[12] Приступачност се односи на куповну моћ програма, док прихватљивост захтева да програм има прихватљив садржај, спречавајући емитовање материјала који садржи неприкладан садржај или изражава ставове против Комунистичке партије Кине.[13]

У јулу 2009. КЦТВ је проширила своју покривеност и циљну публику покретањем КЦТВ-العربية, свог међународног канала на арапском језику.[14]

КЦТВ је 17. јуна 2013. објавила да је већина емисионих објеката за КЦТВ мрежу измештена у садашњу зграду седишта.[15]

Година 2015. и 2018, КЦТВ је потписала споразуме о сарадњи са руским државним медијем РТ.[16][17][18]

У марту 2018. године, када је нација почела да обележава 60. година постојања телевизије, власништво КЦТВ-а је прешло у руке нове државне холдинг групе, Кинеске медијске групе, као телевизијског огранка новопокренутог мултимедијалног емитерског конгломерата којим управљају и Централни комитет КПК и Државни савет.[7]

Пожар из 2009.

уреди
Главни чланак: Пожар у Пекиншком телевизијском културном центру

Дана 9. фебруара 2009, Културни центар Пекингске телевизије се запалио последњег дана прославе кинеске Нове године, при чему је један ватрогасац погинуо.[19] Ватра је учинила неупотребљивом структуру од 42 спрата, пошто је легура цинка и титанијума на спољашњој површини изгорела.[19] Хотел Мандарин Оријентал је уништен пре очекиваног отварања 2009. године.[19]

Пожар је имао импликације на кредибилност КЦТВ, која је већ била непопуларан због своје доминације у медијима.[20] Инцидент су исмевали корисници интернета који су репродуковали фотошопиране фотографије пожара и критиковали КЦТВ због цензурисања извештавања. Слике пожара су широко распрострањене на интернету, као резултат грађанског новинарства.[21]

Либијски грађански рат

уреди

Током војне интервенције у Либији 2011. године, КЦТВ извештаји су углавном подржавали аргументе Моамера Гадафија, тврдећи да су коалиционе снаге напале либијске цивиле и да се војна интервенција не разликује од инвазије. У неким од новинских извештаја, КЦТВ је користила слике демонстраната и наводила да су они против војне интервенције НАТО-а. КЦТВ је такође погрешно означила особу која је држала транспарент на којем је писало „Vive la France“ („живела Француска“ на француском) и тврдила да је присталица Гадафија. Касније, 27. марта, кинески транспарент на којем је писало „Муамер Гадафи је лажов. [sic]“ приказан је у неким либијским демонстрацијским видео-снимцима на интернету.[22]

НБА спор за слободу говора 2019

уреди

Године 2019, КЦТВ је објавио да отказују пренос две САД предсезонске утакмице Националне кошаркашке асоцијације као одговор на твит генералног директора Хјустон Рокетса, Дерил Морија, у знак подршке продемократским протестима у Хонгконгу. Након што је Адам Силвер одбранио право генералног директора на слободу говора, КЦТВ је одговорила са: „Изражавамо наше снажно незадовољство и противљење Силверовој наглашеној подршци Моријевом праву на слободу говора. Верујемо да било какве примедбе које оспоравају национални суверенитет и друштвену стабилност не припадају категорији слободе говора“, и наставио: „Такође ћемо одмах испитати сву другу сарадњу и размену са НБА“.[23]

Цензура и дезинформације о руској инвазији Украјине 2022

уреди
За више информација погледајте: Дезинформације у руско-украјинској кризи 2021–2022

Током Зимских параолимпијских игара 2022, КЦТВ је цензурисала говор председника Међународног параолимпијског комитета Ендруа Парсонса који је осудио руску инвазију на Украјину 2022. године.[24][25] КЦТВ је промовисала руске потенцијалне дезинформације као што су тврдње о лабораторијама за биолошко оружје у Украјини.[26][27][28][29] У априлу 2022, КЦТВ је поновила руске тврдње да је масакр у Бучи изрежиран.[30]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Ownership and control of Chinese media”. 14. 6. 2021. 
  2. ^ „Olympics Are Ratings Bonanza for Chinese TV”. The New York Times. 22. 8. 2008. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2016. 
  3. ^ Anne-Marie Brady, Marketing Dictatorship: Propaganda and Thought Work in Contemporary China, Rowman & Littlefield Publishers, Inc.
  4. ^ а б Cook, Sarah (25. 9. 2019). „China Central Television: A Long-standing Weapon in Beijing's Arsenal of Repression”. Freedom House. Приступљено 15. 11. 2020. 
  5. ^ Lim, Louisa; Bergin, Julia (2018-12-07). „Inside China's audacious global propaganda campaign”. The Guardian. Приступљено 2021-05-19. 
  6. ^ Pan, Jennifer; Shao, Zijie; Xu, Yiqing (2021). „How government-controlled media shifts policy attitudes through framing”. Political Science Research and Methods (на језику: енглески). 10 (2): 317—332. ISSN 2049-8470. S2CID 243422723. doi:10.1017/psrm.2021.35. 
  7. ^ а б Buckley, Chris (2018-03-21). „China Gives Communist Party More Control Over Policy and Media”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-11-12. 
  8. ^ Ying Zhu (4. 5. 2010). Two Billion Eyes: The Story of China Central Television. New Press. ISBN 978-1-59558-802-9. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 8. 10. 2019. 
  9. ^ „CCTV-English Channel”. Архивирано из оригинала 9. 12. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2016. 
  10. ^ Miller, T (2003). Television: Critical Concepts in Media and Cultural Studies. ISBN 978-0-415-25502-8. . Routledge. .
  11. ^ а б Kops, M. & Ollig, S. Internationalization of the Chinese TV Sector. LIT Verlag Berlin-Hamburg-Münster, 2007. pp. 33. ISBN 978-3-8258-0753-5.
  12. ^ Kops & Ollig, стр. 34
  13. ^ Kops & Ollig, стр. 35
  14. ^ „Stratégie de puissance et d'influence: le pragmatisme chinois : Knowckers”. Архивирано из оригинала 13. 9. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2016. 
  15. ^ „CCTV”. јануар 2017. Архивирано из оригинала 19. 1. 2017. г. 
  16. ^ Davidson, Helen (31. 3. 2022). „Close ties allow Russian propaganda to spread swiftly through China, report claims”. The Guardian. Приступљено 9. 4. 2022. 
  17. ^ „CCTV and Russian RT TV signed a memorandum of understanding on cooperation”. China Central Television (на језику: кинески). 25. 6. 2015. Архивирано из оригинала 18. 3. 2022. г. Приступљено 9. 4. 2022. 
  18. ^ „CCTV signed a cooperation agreement with Russia Today News Agency”. China Daily (на језику: кинески). 12. 9. 2018. Архивирано из оригинала 18. 3. 2022. г. Приступљено 9. 4. 2022. 
  19. ^ а б в Jacobs, Andrew (9. 2. 2009). „Fire Ravages Renowned Building in Beijing”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 8. 2018. г. Приступљено 10. 2. 2009. 
  20. ^ Beijing fire evokes mixed reactions Архивирано 2009-02-14 на сајту Wayback Machine , Financial Times, 13 February 2009.
  21. ^ Credibility of CCTV tarnished by big fire Архивирано 2011-07-20 на сајту Wayback Machine , The Malaysian Insider, 16 February 2009.
  22. ^ „利比亚反对派举中文标语"卡扎菲是说谎者"”. Архивирано из оригинала 22. 4. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2016. 
  23. ^ Toh, Michelle (8. 10. 2019). „China won't show NBA preseason games as backlash over Hong Kong tweet grows”. cnn.com. CNN. Архивирано из оригинала 9. 10. 2019. г. Приступљено 9. 10. 2019. 
  24. ^ „Paralympic Committee asks Beijing why anti-war speech censored”. France 24 (на језику: енглески). 2022-03-05. Приступљено 2022-03-11. 
  25. ^ „Paralympic Body Asks China Why it Censored Anti-War Speech”. Bloomberg News. 5. 3. 2022. Приступљено 10. 3. 2022. 
  26. ^ Yuan, Li (2022-03-04). „How China Embraces Russian Propaganda and Its Version of the War”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-03-13. 
  27. ^ Wong, Edward (2022-03-11). „U.S. Fights Bioweapons Disinformation Pushed by Russia and China”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-03-13. 
  28. ^ Rising, David (11. 3. 2022). „China amplifies unsupported Russian claim of Ukraine biolabs”. Associated Press. Приступљено 11. 3. 2022. 
  29. ^ McCarthy, Simone (10. 3. 2022). „China's promotion of Russian disinformation indicates where its loyalties lie”. CNN. Приступљено 11. 3. 2022. 
  30. ^ McCarthy, Simone; Xiong, Yong (6. 4. 2022). „As the world reacts in horror to Bucha, China's state media strikes a different tone”. CNN. Приступљено 9. 4. 2022. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Кинеска_централна_телевизија&oldid=28399777”