Заузимање Кримског парламента
Заузимање Врховне раде Аутономне Републике Крим 27. фебруара 2014. је епизода кримске кризе у којој су руске оружане снаге без обележја заузеле кримски парламент, што је довело до руско-украјинског рата. Кримско тужилаштво је инцидент оценило као терористички напад[1].
| Заузимање Кримског парламента | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Руске анексије Крима | |||||||||
 Трупе без обележја у згради Врховне Раде Аутономне Републике Крим | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Русија |
 Украјина | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
Алексеј Дјумин Александер Попов Сергеј Аксјонов |
 Анатолиј Мохиљев Олександр Турчинов Арсениј Јацењук | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 20-120 војника | Непознато | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| Без губитака | Без губитака | ||||||||
Позадина
уредиУ фебруару 2014. године, након украјинске револуције 2014. којом је свргнут украјински председник Виктор Јанукович, руско руководство је одлучило да „почне да ради на враћању Крима Русији“[2]. Дана 25. фебруара одржан је проруски митинг који су организовали Кримски фронт и Козачке организације одржане су под зградом Кримске Врховне Раде. Демонстранти су узвикивали проруске слогане и тражили одвајање од Украјине одржавањем референдума. Пре демонстраната дошао је председник Врховне раде АРЦ Владимир Константинов, најављујући ванредну седницу за 26. фебруар[3]. Медији су пренели да би на седницу могло да буде постављено питање о повлачењу Крима из састава Украјине, али је Константинов демантовао такве гласине, назвавши то провокацијом „екипа Макејевке у кримској влади“[4].
26. фебруара поред зидова Врховне Раде АРЦ паралелно су се одиграла два догађаја: проукрајински митинг који је организовао Меџлис кримскотатарског народа, који је окупио до 10 хиљада учесника, и проруски митинг од око 700 људи, на иницијативу странке „Руско јединство“[5]. Због незадовољавајућих безбедносних мера које су предузели полицајци, дошло је до туче између проукрајинских и проруских учесника митинга, што је резултирало смрћу 2 особе на проруском скупу. Проруски митинг је гурнут у унутрашњи суд Кримске Врховне Раде, а заказан је дан пре него што је седница парламента отказана[6].
Ток догађаја
уредиУјутро 27. фебруара, око 4.30, 2 групе од 10-15 наоружаних људи у војним униформама без обележја ушле су у зграду Врховне Раде Крима и преузеле контролу над њом[1]. Одмах након хватања, нападачи су забарикадирани у затвореном простору, након што су претходно уклонили мали број особља који се налазио у средини[7]. Кримски народни посланик из фракције УДАР Сергеј Куњицин рекао је да је зграду заузело 120 високо обучених људи који имају велики арсенал наоружања, укључујући аутоматско оружје, митраљезе и бацаче граната, што би им омогућило да се дуго бране[8]. Особе које су заузеле зграду описале су се као представници самоодбране грађана Крима који говоре руски, иако је лидер Меџлиса и посланик кримског парламента Рефат Чубаров рекао да је за те људе задужен руски народ; касније је постало јасно да су операцију организовале руске специјалне снаге[9].
У 8:30, председавајући Савета министара Крима Анатолиј Мохиљов упутио је апел становницима Крима, у коме их је обавестио о заузећу Врховне Раде АРЦ од стране непознатих лица, њих око 50[10]. У 9 часова Анатолиј Мохиљов је најавио разговоре, али они нису имали никакав резултат, јер су, према речима Мохиљова, непознати људи одбили да говоре[11].
Валентин Наливајченко, тадашњи шеф СБУ, сматра да није било насилног заузимања Врховне раде АРЦ, пошто су локалне власти Крима, укључујући полицију, добровољно пренеле контролу над зградом и оружјем[12].
Материјали
уреди- Chronology of events that took place under the walls of the Verkhovna Rada of the ARC on February 26, 2014, restored per minute // "The Crimean Prosecutor's Office", 02/26/2018
Линк
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Теракт. За фактом захоплення будівель Верховної Ради і Радміну Криму відкрито кримінальну справу”. Корреспондент. 27. 2. 2014. Приступљено 25. 2. 2017.
- ^ „Vladimir Putin describes secret meeting when Russia decided to seize Crimea”. The Guardian. Agence France-Presse. 9. 3. 2015. Приступљено 14. 4. 2016.
- ^ „"Кримський фронт" і "казакі" блокують Верховну Раду Криму з вимогою незалежності АРК”. Український тиждень. 25. 2. 2014. Приступљено 2. 3. 2017.
- ^ „Кримський спікер звинувачує "донецьких" у провокаціях в автономії”. Український тиждень. 26. 2. 2014. Приступљено 2. 3. 2017.
- ^ „Кримський парламент так і не провів позачергове засідання”. Український тиждень. 26. 2. 2014. Приступљено 2. 3. 2017.
- ^ Ігор Воробйов (25. 2. 2017). „Як у Криму засуджують противників приєднання до Росії”. Німецька хвиля. Приступљено 2. 3. 2017.
- ^ Дмитро Каневський (27. 2. 2014). „Парламент і Рада міністрів Криму захоплені озброєними людьми”. Німецька хвиля. Приступљено 25. 2. 2017.
- ^ „Будівлю Радміну й парламенту Криму захопили 120 професійно підготовлених осіб з озброєнням на місяць оборони - нардеп Куніцину”. Інтерфакс Україна. 27. 2. 2014. Приступљено 25. 2. 2017.
- ^ Михайло Глуховський (27. 2. 2014). „Рефат Чубаров: Людей, які захопили будівлю Верховної Ради Криму, контролює Москва”. Главком. Приступљено 2. 3. 2017.
- ^ „У Криму люди зі зброєю захопили парламент і Раду міністрів”. Українська правда. 27. 2. 2014. Приступљено 25. 2. 2017.
- ^ „Особи, які захопили адмінбудівлі Сімферополя, відмовляються проводити переговори, вони запросили до будівлі парламенту членів президії, щоб ті провели засідання - Могильов (розширена)”. Інтерфакс Україна. 27. 2. 2014. Приступљено 25. 2. 2017.
- ^ „"Здачі Криму не було". Екс-глава СБУ пояснив, чому Україна не повернула контроль над АРК у лютому 2014-го”. Новое Время. 23. 2. 2016. Приступљено 25. 2. 2017.[ ]
Литература
уреди- Pynnöniemi, Katri; Rácz, András, ур. (2016). Fog of Falsehood: Russian Strategy of Deception and the Conflict in Ukraine. FIIA Report, 45. Helsinki: Finnish Institute of International Affairs. ISBN 978-951-769-485-8. ISSN 2323-5454. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступљено 29. 7. 2018.