ЖС серија 661

EMD G16
	ЖС серија 661 на прузи Димитровград - Ниш (Србија)
Тип напајања
Тип и производња
Тип напајања	дизел и електрична струја
Произвођач	GM EMD; GMD
Модел	G-16
Датум производње	непознат (1959—1972)
Укупно произведено	948
Распоред точкова +
Спецификације
Распоред точкова +	C−C
Распоред осовина +	C'o C'o
Дужина	18.471 m (60.600 ft 4 3⁄4 in)
Маса	108 t (југословенска подсерија 000); 112 t (југословенска подсерија 100)
Капацитет за гориво	стандардни: 6.400 l; 1.400 imp gal (1.700 US gal); опциони: 9.800 l; 2.200 imp gal (2.600 US gal)
Капацитет за мазиво	760 l; 170 imp gal (200 US gal)
Капацитет за; расхладну течност	910 l; 200 imp gal (240 US gal)
Капацитет за песак	0,51 m3 (18 cu ft)
Примарни покретач	EMD 567D3
Тип мотора	двотактни V16 дизел
Аспирација	турбопуњач
Померај	148,66 l (9.072 cu in)
Генератор	EMD D-32
Вучни мотори	EMD D67B (4)
Број цилиндара	16
Величина цилиндара	216 mm × 254 mm (8 1⁄2 in × 10 in)
Трансмисија	дизел-електрична
Кочнице локомотиве	Schedule 26L Straight air; опционо: динамичке
Максимална брзина
Перформансе
Максимална брзина	124 km/h (77 mph)
Излазна снага	1.800 bhp (1.300 kW),; 1.826 or 1.925 bhp (1.362 or 1.435 kW)
Вучна сила	281,9 kN (63.375 lbf)
Делокруг
Историја
Делокруг	Северна Америка

ЈЖ/ЖС серија 661 је унивeрзaлнa дизел-електрична локомотива намењена за вучу свих врста путничких и теретних возова на свим категоријама пруга. Дизел локомотива модел Г16 производила се у фабрици ЕМД-а у Илиноису (САД) и Лондону (Онтарио, Канада). Производила се још под лиценцом у Аустралији и Шпанији.

Укупно је набављено 220 локомотива, које су масовно замениле ’60-их и почетком ’70-их година 20. века парне локомотиве на пругама у СФР Југославији. Поред наведених земаља налазила се у експлоатацији у Египту, Бразилу, Ирану, Хонгконгу и Израелу.

Локомотиве серије 661 носе епитет најславније дизел локомотиве на овим просторима, а налазе се у експлоатацији у Железницама Србије. Локомотиве 661 имају популаран назив „Кенеди".

Порекло и експлоатација

Средином педесетих година донета је одлука о осавремењавању возног парка набавком дизел вучних возила које ће бити способне за вучу свих врста возова на пругама различите категорије.

У ту сврху извршен је низ пробних вожњи на пругама појединих дизел-локомотива.

У априлу 1955. године је била на проби немачка В 200 (дизел-хидраулична, B'B'), јуна исте године гостовала је шведска НОХАБ (Co'Co'), као и француска СНЦФ 6300, али ниједна од ових локомотива није задовољила све постављене захтеве.
Међутим, 1959. извршене су пробе америчке локомотиве ЏМ-ЕМД чија је ознака била Г16, која је у потпуности одговорила свим захтевима.

Америчка владина агенција за међународни развој — УСАИД (USAID) је купила од Џенерал моторса нове локомотиве и донирале прву нулту подсерију 001-034, а потом и 20 локомотива у другој подсерији 101 - 164 Југословенским железницама као земљи у развоју током 1960. и 1961. године.

Тек након тога, кад је потврђен њихов квалитет током експлатације одлучено је да се увезу нове подсерије по повољним кредитним аранжманима.

Ове локомотиве су израђиване у фабрикама ЕМД-а у Илиноису, Сједињеним Државама и Лондону у Онтариу, Канада.

Дизел-локомотиве 661 су стизале постепено од 1960. до 1972. а укупно их је набављено 220.

Прва нулта подсерија 661-000 (001-034) испоручене су 1960,
друга подсерија 661-100 (101-164) испоручене 1960. и 1961. године,
трећа 661-200 (201-278) испоручене 1966, 1970, 1972,
четврта 661-300 (301-327) испоручене 1970. и
пета последња 661-400 (401-415) испоручена 1972.

Распоред осовина је Co'Co', а снага мотора је 1.454 kW. Максимална брзина ових локомотива код подсерије 000 je 114 км/ч, а код подсерије 100, 200, 300 и 400 је максималне брзине 124 км/ч.

Технички цртеж локомотиве 661.

Прва локомотива за ЖТП "Београд", ознаке 661-107, је била произведена децембра 1960. а стигла је у Београд 4. марта 1961. године. У периоду од 1960. до 1973. године вучу возова на прузи Београд - Ниш највећих брзина су обављале дизел-електричне локомотиве ЈЖ серије 661. Најбржи воз на прузи био је Акрополис експрес, МА/АМ, на релацији Минхен -Атина. Чисто време вожње и време путовање у смеру ка Нишу износило је три сата и седам минута, а у супротном смеру три сата и 17 минута. Време вожње и време путовања су иста јер овај воз није имао успутна задржавања. Маса воза износила је 500 тона, а максимална брзина била је 100 km/h, док је на раљском успону била 70 km/h. На равном делу пруге вучна сила је била добро искоришћена као и на раљском успону. На максималном успону од 15 промила локомотива серије 661 воз ове масе могла је да вуче максималном брзином од 35 km/h. Техничке брзине у смеру Београд - Ниш и у супротном смеру износиле су 78,29 и 75,85 km/h, док су комерцијалне брзине за помените смерове износиле 78,29 и 75,85 km/h. Ово је највећа техничка брзина и најкраће време путовање једног воза постигнито на прузи Београд - Ниш од 1884. године до данас.

Галерија

Види још

Гоша 812

Спољашње везе

Приручник за руковање дизел-електричним локомотивама серија 661 и 664, Томислав Кожуљ, Београд, 1982.
ЈЖ серија 661 — форум љубитеља железнице
661-121 у Лајковцу на сајту YouTube