Еутаназија
Еутаназија (грч. εὐθανασία; "добра смрт": εὖ, eu; "добра" – θάνατος, thanatos; "смрт") је убиство из милосрђа или самилости. Омогућавање лаке и безболне смрти неизлечивим болесницима који трпе неиздрживе болове. Већина правних система то сматра убиством, иако лекар може законито да одлучи да не продужи пацијентов живот или да изда лекове који ублажавају бол чак и када скраћују живот пацијента. Удружења која се залажу за закониту еутаназију постоје у многим земљама. Еутаназија може бити:
- вољна еутаназија када сама особа која жели еутаназију сматра да је њен живот недостојан живљења
- невољна еутаназија када особа није у стању да одлучи сама да ли жели еутаназију или не.
- еутаназија против нечије воље када се воља особе уопште не узима у обзир.
Треба направити разлику између еутаназије и потпомогнутог самоубиства. Еутаназија представља чин прекидања нечијег живота од стране лекара, а потпомогнуто самоубиство је када лекар обезбеђује средство којим ће особа сама извршити самоубиство. У првом случају улога лекара активна, а у другом је пасивна. У неким земљама постоје јавне контроверзе око моралних, етичких и правних питања еутаназије. Надлежности где је еутаназија законита обухвата следеће земље: Холандија, Канада,[1] Колумбија, Белгија и Луксембург. Заговорници легализације еутаназије обично налазе оправдање за свој став у постојању терминалних болесника, стављају нагласак на ублажавање патње и очување телесног интегритета, самоопредељења, и личне аутономије.[2] Противници еутаназије заступају став да се данас у ери савремене медицине болови могу елиминисати лековима и хируршким методама.
Еутаназија у Европи
уредиУ Холандији је 2002. године донет закон који је легализовао еутаназију укључујући и потпомогнуто самоубиство.[3] Овај закон кодификује двадесет година стару конвенцију о непоректању кривичног гоњења над лекарима који су извршили еутаназију у врло специфичним случајевима, под тачно одређеним околностима. Министарство здравља тврди да ова пракса дозвољава особама да достојанствено окончају свој живот након добијања свих типова палијативне неге.[4]
У Белгији је парламент легализовао еутаназију 28.05.2002. године.[5][6] Студија објављена 2010. године каже да они који се најчешчће одлучују за еутаназију су млађи мушкарци, оболели од рака. У скоро свим случајевима забележен је неподношљив физички бол. Еутаназија за пацијенте који нису терминално болести је била ретка.[7][8] Око 1400 случајева годишње, од када је закон ступио на снагу, док је рекордних 1807 случаја забележено у 2013. години.[9][10]
У Луксембургу парламент је изгласао закон који легализује еутаназију 20.02.2008. године. На првом читању 30 од 59 гласова било је за еутаназију. На другом читању 19.03.2009 закон је коначно усвојен, Тако је Луксембург уз Белгију и Холандију постао трећа земља у Европскох унији која је декриминализовала еутаназију. Пацијенти у терминалној фази болести се могу определити за еутаназију након примања одобрења од стране два доктора и панела експерата.[11]
Палијативна нега
уредиПалијативна нега представља супротност еутаназији. Према Светској здравственој организацији палијативна нега је активна потпуна брига за болеснике чија болест више не реагује на поступак лечења. Сврха палијативног лечења је постизање најбољег квалитета живота терминално болесних и њихових близњих, и то помоћу контроле бола и контроле осталих симптома болесника те психолошке, социјалне и духовне помоћи. Смрт је саставни део живота, стога квалитет живота до самог достојанственог краја мора бити оптималан и не сме бити повезан са болом и патњом. Чланови породице терминално оболеле особе не смеју имати осећај да су они и њихов најближи напуштени, него да се циљ терапије мења од продужавања живота према квалитету живота. Палијативна нега је брига за болесника у терминалној фази леталне болести, а обухвата контролу и олакшавање физичких симптома, највише бола, одговарајућу његу и прехрану те психолошку и духовну помоћ болеснику и породици.[12]
Религиозна виђења
уредиХришћанско виђење
уредиСа аспекта хришћанства еутаназија је потпуно неприхватљив поступак. Према хришћанском учењу, Бог је створио човека по своме обличју (као Личност, а не индивидуалну). Тело човека је храм Духа Светога, те свако угрожавање људског живота уједно представља противљење Божијој вољи, а тиме и прекршај шесте (6) Божије заповести, „не убиј"![13][14]
Домаће законодавство
уредиСрбија
уредиЕутаназија у кривичном праву Србије дефинисана је као засебно кривично дело, то јест привилеговани облик убиства. Да би била остварена као таква, потребно је да је учињена из самилости према лицу које је лишено живота због тешког здравственог стања. Поред тога, потребно је да је еутаназија извршена на изричит захтев лица које је лишено живота.
Ко лиши живота пунолетно лице из самилости због тешког здравственог стања у којем се то лице налази, а на његов озбиљан и изричит захтев,казниће се затвором од шест месеци до пет година.
— Убиство из самилости, члан 117.
Преднацрт Грађанског законика
уредиУ преднацрту закона каже се да се "право на еутаназију, као право физичког лица на сагласни и добровољни прекид живота може стећи ако се испуне прописани, хумани и медицински услови". У законским оквирима одредили би се ближи услови за еутаназију, док би злоупотреба била основ за кривичну одговорност.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Supreme court gives Parliament 4-month extension on doctor-assisted dying law”. 15. 1. 2016. Приступљено 28. 2. 2016.
- ^ Euthanasia & Law in the Netherlands - Page 186, John Griffiths, Alex Bood, Heleen Weyers - 1998
- ^ Janssen, André (2002). „The New Regulation of Voluntary Euthanasia and Medically Assisted Suicide in the Netherlands”. Int J Law Policy Family. 16 (2): 260—269. PMID 16848072. doi:10.1093/lawfam/16.2.260.
- ^ discussion of euthanasia on the site of the Dutch ministry of Health, Welfare and Sport
- ^ 06. 2002&numac=2002009590&caller=summary Moniteur Belge - Belgisch Staatsblad
- ^ Adams M, Nys H (2003). „Comparative reflections on the Belgian Euthanasia Act 2002”. Med Law Rev. 11 (3): 353—76. PMID 16733879. doi:10.1093/medlaw/11.3.353.
- ^ Smets T, Bilsen J, Cohen J, Rurup ML, Deliens L (фебруар 2010). „Legal euthanasia in Belgium: characteristics of all reported euthanasia cases”. Med Care. 48 (2): 187—92. PMID 19890220. doi:10.1097/MLR.0b013e3181bd4dde.
- ^ Aviv, Rachel (22. 6. 2015). „The Death Treatment”. The New Yorker. Приступљено 19. 6. 2015.
- ^ AP (16. 9. 2014). „Belgian convicted killer with 'incurable' psychiatric condition granted right to die”. The Guardian. Приступљено 3. 1. 2015.
- ^ Porter, Tim (3. 1. 2015). „Belgian serial rapist and murderer Frank Van Den Bleeken 'to be euthanised' in January”. International Business Times. Приступљено 3. 1. 2015.
- ^ „Loi du 16 mars 2009 sur l’euthanasie et l’assistance au suicide” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 03. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2016.
- ^ „Палијативна нега”. Текст „Палијативна нега” игнорисан (помоћ)
- ^ „How to Vote Catholic: Euthanasia and Assisted Suicide”. www.catholicity.com.
- ^ „The Orthodox Christian view on Euthanasia”. www.orthodoxchristian.info. Архивирано из оригинала 12. 8. 2017. г.
Литература
уреди- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Fry-Revere, Sigrid (2008). „Euthanasia”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE Publications, Cato Institute. стр. 156—58. ISBN 978-1412965804. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n98.
- Nitschke, Philip; Fiona Stewart; Philip Nitschke; Fiona Stewart (2006). The Peaceful Pill Handbook. Exit International US Ltd. ISBN 978-0-9788788-0-1.
- Rachels, James (1986). The end of life: Euthanasia and Morality
. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-286070-5. - Torr, James D. (2000). Euthanasia: opposing viewpoints . San Diego: Greenhaven Press. ISBN 978-0-7377-0127-2.
- Lopes, Giza (2015-04-28). Dying with Dignity: A Legal Approach to Assisted Death: A Legal Approach to Assisted Death. Santa Barbara, California; Denver, Colorado: Praeger. стр. 5. ISBN 978-1-4408-3097-6.
- Kathryn Jean Lopez (5. 6. 2001), Euthanasia Sets Sail An interview with Philip Nitschke, the other "Dr. Death.", Архивирано из оригинала 15. 4. 2016. г., Приступљено 18. 4. 2016
- Nitschke, Philip; Stewart, Fiona (2010). The Peaceful Pill Handbook. Exit International US Ltd. ISBN 978-0-9788788-2-5. Архивирано из оригинала 2016-04-15. г. Приступљено 2016-04-15.
- „Nitschke's suicide machine slammed”. Australian Broadcasting Corporation, www.abc.net.au. 2008-12-17. Архивирано из оригинала 2008-12-19. г. Приступљено 2008-12-19.
- Humphry, Derek (1991). Final Exit: the Practicalities of Self-Deliverance and Assisted Suicide for the Dying. New York: Delta Trade Paperback. ISBN 978-0-385-33653-6.
- „NuTech Report”. ERGO. Архивирано из оригинала 2015-09-23. г. Приступљено 2016-04-18.
- Howard MO, Hall MT, Edwards JD, Vaughn MG, Perron BE, Winecker RE (2011). „Suicide by asphyxiation due to helium inhalation” (PDF). The American Journal of Forensic Medicine and Pathology. 32 (1): 61—70. PMID 21394956. S2CID 2079630. doi:10.1097/paf.0b013e3181ed7a2d. hdl:2027.42/78181
. Архивирано (PDF) из оригинала 2012-09-02. г. Приступљено 2018-09-30. - Ogden, Russel D.; Wooten, Rae H. (септембар 2002). „Asphyxial Suicide with Helium and a Plastic Bag”. American Journal of Forensic Medicine and Pathology. 23 (3): 234—7. PMID 12198347. S2CID 11301455. doi:10.1097/00000433-200209000-00005.
- Dowbiggin, Ian (2003). A Merciful End: The Euthanasia Movement in Modern America. Oxford: Oxford University Press. стр. 182-183. ISBN 9780195154436.
- Jain, Vijay K. (2011), Acharya Umasvami's Tattvârthsûtra, Vikalp Printers, ISBN 978-81-903639-2-1, „Non-Copyright”
- Kakar, Sudhir (2014), „A Jain Tradition of Liberating the Soul by Fasting Oneself”, Death and Dying, Penguin UK, ISBN 9789351187974
- „Religious Groups' Views on End-of-Life Issues”. Pew Research Center. Pew Research Center. 21. 11. 2013. Приступљено 7. 8. 2022.
- „Chapter 5: The Ethical Debate”. When Death is Sought: Assisted Suicide and Euthanasia in the Medical Context. New York: New York State Task Force on Life and the Law. 1994. стр. 79-80.
- Fye, W. Bruce (1978). „Active Euthanasia: An Historical Survey of Its Conceptual Origins and Introduction into Medical Thought”. Bulletin of the History of Medicine. 52 (4): 494. JSTOR 44450518.
- Sargent, Lyman Tower (2016). „Five Hundred Years of Thomas More's Utopia and Utopianism”. Utopian Studies. 27 (2): 185. S2CID 151902232. doi:10.5325/utopianstudies.27.2.0184.
