Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије

Атанасије Јевтић
Атанасије Јевтић
	Епископ Атанасије, 2011. године
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Епархија	Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Чин	епископ
Титула	умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски
Седиште	Требиње ; (Република Српска)
Посљедња епархија	Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Године службе	1992—1999.
Претходник	Владислав (Митровић)
Наследник	Григорије (Дурић)
Претходна епархија	Епархија банатска
Године службе	1991—1992.
Претходник	Амфилохије (Радовић)
Наследник	Хризостом (Столић)
Лични подаци
Световно име	Зоран М. Јевтић
Датум рођења	8. јануар 1938.
Место рођења	Брдарица, код Ковељеве, Краљевина Југославија
Датум смрти	4. март 2021. (83 год.)
Место смрти	Требиње, Република Српска, Босна и Херцеговина

Атанасије (световно Зоран Јевтић; Брдарица, код Коцељеве, 8. јануар 1938 — Требиње, 4. март 2021) био је умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски и бивши епископ банатски (1991—1992). Био је један од четири ученика Светог Јустина Ћелијског, који га је замонашио у манастиру Пустиња, познат православни теолог данашњице и професор емеритус на Универзитету у Београду.^{[тражи се извор]}

Биографија

Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Коцељеве. Основну школу завршио је у Драгињу. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклисиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија.

Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе.

Био је члан Удружења књижевника Србије.^[1]

Смрт

Епископ Атанасије Јевтић примљен је у Јавној здравственој установи Болница Требиње, 17. фебруара 2021. године због обостране упале плућа изазване вирусом SARS-CoV-2. Због упале плућа био је прикључен на неинвазивну респираторну подршку. Епископово здравствено стање се погоршало 2. марта исте године. Истога дана посетили су га епископ Јоаникије и епископ Димитрије. Његово преосвештенство преминуо је у вечерњим часовима, у четвртак, 4. марта 2021. године, у Јавној здравственој установи Болница Требиње.

Због смрти епископа Атанасија, "у Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом смрти Атанасија."^[2]

Патријарх српски Порфирије сам је служио помен преминуломе епископу у капели Патријаршијске резиденције у Београду јер се тада налазио у самоизолацији због блиског контакта с особом зараженом вирусом корона.^[2] Принц Филип Карађорђевић је у суботу 6. марта отпутовао у Требиње да би одао последњи поздрав епископу Атанасију истакавши: "Захвалан сам Богу што сам имао тај благослов да последњих годину дана проведем много лепих тренутака са њим. Много тога сам чуо и научио од Владике Атанасија. Он је био најбољи пример како се воли и бори за своју земљу и свој народ. Историја ће га памтити као једну од највећих и најзначајнијих личности наше Цркве и нашег народа. Вечан му помен и Царство небеско."

Патријарх српски господин Порфирије сматра да је епископ Атанасије, уз Светог Николаја Охридског и Жичког и Светог оца Јустина Ћелијског, најзначајни српски теолог у свету.^[3]

Гроб владике Атанасија у манастиру Тврдош

Признања

Орден Републике Српске (2012)^[4]
Орден Његоша првог реда^[1]
Печат херцега Шћепана (2018)^[5]

Дела

Посебно важна дела из обимне библиографије епископа Атанасија су: Патрологија, зборници студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија.

Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.

Изабрани радови

Јевтић, Атанасије (1973). „Увод у теологију кападокијских отаца о Светоме Духу” (PDF). Теолошки погледи. 6 (1): 22—36. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 03. 2018. г. Приступљено 23. 03. 2018.
Јевтић, Атанасије (1981). „Други Васељенски сабор” (PDF). Теолошки погледи. 14 (1-3): 81—96. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 03. 2018. г. Приступљено 23. 03. 2018.
Јевтић, Атанасије, ур. (1986). Саборност-католичност Цркве: Зборник чланака православних теолога. 1. Београд: Богословски факултет СПЦ.
Јевтић, Атанасије (1989). „Хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941-1989)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 33 (1-2): 55—79. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
Јевтић, Атанасије (1990). Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990. Приштина: Јединство.
Јевтић, Атанасије (1991). „О унијаћењу на територији Српске православне цркве” (PDF). Теолошки погледи. 24 (1-4): 131—146. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 10. 2020. г. Приступљено 23. 03. 2018.
Јевтић, Атанасије (2011). „Христологија Севира Антиохијског није православна” (PDF). Теолошки погледи. 44 (2): 47—54. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2020. г. Приступљено 23. 03. 2018.
Јевтић, Атанасије (2012). „Свети Васељенски Сабори: Осми (879–880. г.) и Девети (1351. г.)” (PDF). Теолошки погледи. 45 (1): 69—90. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 09. 2020. г. Приступљено 23. 03. 2018.

Преводи

Књиге макавејске
Псалтир
Књига постања, са коментарима
Дела Светих Отаца
Дела апостолских ученика
Празничне беседе Св. Григорија Богослова
Беседе Св. Јован Дамаскина

Види још

Извори

^ ^а ^б „20 година од стварања Републике Српске: Атанасије Јевтић, интервју (од почетка до 41, 35 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 27. 01. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2012.
^ ^а ^б Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „У Тврдошу сутра сахрана владике Атанасија, у Херцеговини дводневна жалост”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2021-03-06.
^ Beta, Agencija (2021-03-06). „Patrijarh Porfirije o episkopu Atanasiju: "I kada smo sa njim igrali fudbal i kada nas je vodio na Svetu Goru bio je tamo gde i sveti oci"”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20.
^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.
^ „„Печат херцега Шћепана“ владици Атанасију (СПЦ, 23. август 2018)”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г. Приступљено 24. 08. 2018.

Литература

Raguž, Jakša (2017). „Izvješće vladike banatskog Atanasija Jevtića o zbivanjima u Slavonskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve u prosincu 1991. godine”. Zbornik Janković. 2: 289—304.
Ћосовић, Стево, ур. (2006). Епископија захумско-херцеговачка. Београд: Свет књиге.

Спољашње везе

Амфилохије Радовић	епископ банатски 1991—1992.	Хризостом Столић
Владислав Митровић	епископ захумско-херцеговачки 1992—1999.	Григорије Дурић

[Атанасије_Јевтић,_интервју-1] а ^б „20 година од стварања Републике Српске: Атанасије Јевтић, интервју (од почетка до 41, 35 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 27. 01. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2012.

[:0-2] а ^б Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „У Тврдошу сутра сахрана владике Атанасија, у Херцеговини дводневна жалост”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2021-03-06.

[3] Beta, Agencija (2021-03-06). „Patrijarh Porfirije o episkopu Atanasiju: "I kada smo sa njim igrali fudbal i kada nas je vodio na Svetu Goru bio je tamo gde i sveti oci"”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20.

[Српска_обиљежила_20_година_постојања,_Дан_и_крсну_славу_Светог_Стефана-4] „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.

[5] „„Печат херцега Шћепана“ владици Атанасију (СПЦ, 23. август 2018)”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г. Приступљено 24. 08. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]