Москва је угостила учеснике 6-тог европског тимског шампионата за мушкарце. Као победници претходног шампионата тим СССР-а се директно пласирао у финале и овога пута је важио за апсолутног фаворита. Остали тимови су морали да прођу кроз квалификације. Енглеска се квалификовала избацивши Холандију иако су свој меч играли нерешено. Одлучујући су били мечеви са Велсом које су Енглези победили убедљивије. Мађари и Румуни су се лако квалификовали у другој квалификационој групи. Чехословачка је поразила Пољску и Шведску и такође се квалификовала, као и Југославија и Бугарска у трећој групи. Југославија је наступала са 9 велемајстора а Мађари са 8. Иако је био изузетно јак састав турнира ипак је недостајало 9 врхунских светских шахиста.
СССР је стартовао импресивно декласиравши Чехословачку (пет победа и три ремија), а Југославија побеђује Мађарску и поред победе Портиша над Љубојевићем. Балканске нације Румунија и Бугарска побеђују своје противнике са Запада. у другом колу Југославију декласира СССР (6 : 2), а Западна Немачка побеђује Чехословачку. Трећег такмичарског дана Бугарска побеђује Чехословачку (4½ : 3½). У четвртом колу СССР побеђује Мађарску (6 : 2) а у петом Југославија губи од Чехословачке и помера се са другог места а на њено место долазе Мађарска и Румунија. Пресудан тренутак је била лака победа Мађарске над Чехословачком (5½ : 2½) што им је и донело сребрну медаљу.
Тим СССР-а је играо изванредно са само две изгубљене партије. Карпов је остварио стопроцентан учинак. Мађари су се ослањали на Портиша и Риблија који су добили награду за најбољу таблу. Југославија и није могла боље од трећег места обзиром да је Глигорић на првој табли имао скор 2½/7. Бивши Чехословак, Лудек Пахман је био најбољи шахиста Западне Немачке.