Евенки
Евенки (ранији назив: Тунгузи) су тунгуско-манџурски народ, који претежно живи у Кини и Русији. Евенки су већином православне вероисповести, али су сачували и традиционална веровања (анимизам, шаманство). Говоре евенкским језиком, који спада у тунгуско-манџурску породицу која чини део хипотетичке алтајске макропородице језика.
 Породица Евенки, почетак 20. века | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 69.000 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Русија | 37.843 |
 Кина | 30.875 |
| Језици | |
| евенкски, монголски | |
| Религија | |
| политеизам, будизам, православље | |
| Сродне етничке групе | |
| тунгуски народи | |
Укупно их има око 69.000, од тога у Кини 30.875, у Русији 37.843 и Монголији 537.
Популација
уреди
У Русији живи 37.843 (према попису становништва Русије 2010),[1] а у Кини 30.875 (према попису становништва Кине 2010).[2] Има их и у Монголији где су познати под именом Хамниган, према попису становништва Монголије 2015. било их је 537.[3]
У Русији, Евенки чине значајан део становништва бившег аутономног округа Евенкија (Тунгузија), где су према попису из 2002. године чинили 22% становништва и представљали други народ по бројности, после Руса (62%). Ипак само мали део Евенка живи у овом округу, 3.802 од 35.527 према попису становништва Русије из 2002. Аутономија овог округа је укинута 2007. године, када он постаје један од административних округа Краснојарског краја.
Језик
уредиГоворе евенкијским језиком (раније називаним тунгуски), који спада у тунгуско-манџурску породицу језика. На територији Русије у употреби су три наречја: северно, јужно и источно.
Извори
уреди- ^ „Резултати пописа становништва Русије 2010. Национални састав становништва” (PDF). 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2019.
- ^ „Evenk Archives - Intercontinental Cry”. Intercontinental Cry (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 01. 2018. г. Приступљено 30. 6. 2017.
- ^ „2015 POPULATION AND HOUSING BY-CENSUS OF MONGOLIA: NATIONAL REPORT”. National Statistics Office of Mongolia. 20. 2. 2017. Архивирано из оригинала 12. 03. 2017. г.
