Дечани
Дечани (архаично Дечане; алб. Deçani, Deçan) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у западном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2011. било је 3.803 становника.[б]
| Дечани | |
|---|---|
.jpg) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Дечани |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 3.803 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 32′ 23″ С; 20° 17′ 12″ И / 42.539844° С; 20.286752° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Дечани Дечани на карти Србије | |
| Регистарска ознака | ĐA |
| Веб-сајт | |
| kk | |
Историја
уреди
Дечани су познати по манастиру Српске православне цркве Високи Дечани, који је подигао Стефан Урош III Дечански, и по испосницама у атару села Белаје, од манастира уз леву обалу Дечанске Бистрице. Налази се на петнаестом километру пута Пећ–Ђаковица, удаљен два километра од манастира.
Од ослобођења од турске вековне окупације 1912. године Дечани су били у саставу Краљевине Црне Горе, до уједињења са Краљевином Србијом 1918. године.
Изнад варошице и манастира, на Кожњарској реци подигнута је, педесетих година после Другог светског рата, хидроелектрана Кожњар, а у непосредној близини је одмаралиште хотелског типа „Дечански борови”.
Становништво
уредиПрема попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Дечане.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Познате личности
уреди- Коста Пећанац, српски четнички војвода
- Светозар Стијовић, српски лингвиста
- Оливер Ивановић, српски политичар
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.
