Дар ес Салам
Дар ес Салам (Dar es Salaam, арапски : دار السلام, [Dâr as-Salâm]) је највећи град Танзаније. Има око 6.400.000 становника. Најбогатији је и најзначајнији економски центар. Престао је бити главни град седамдесетих година, али остао је битан центар.[2] Име му значи небески мир.
| Дар ес Салам Dar es Salaam
.jpg)    | |
|---|---|
 Дар ес Салам | |
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Танзанија |
| Регија | Дар ес Салам |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2020. | 6.400.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 6° 49′ 00″ Ј; 39° 17′ 02″ И / 6.816667° Ј; 39.283889° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 12 m |
| Површина | 1.590,5[1] km2 |
  Дар ес Салам Дар ес Салам на карти Танзаније | |
| Поштански број | 12101 |
Град је основао Маџид бин Саид, први султан Занзибара, 1865. или 1866. године. Био је главни административни и трговачки центар немачке источне Африке, Тангањике и Танзаније. Одлука је донета 1974. да се престоница пресели у Додому и званично је окончана 1996. године.[3]
Историја
уредиПрви Европљанин је био 1859. Алберт Рошер из Хамбурга. Султан од Занзибара Сејид Мајид дао је садашње име граду 1866. После султанове смрти се назадује, па тек 1887. Немачка Источноафричка компанија успоставља ту своју базу. Раст града је убрзан улогом, коју је имао као административни и комерцијални центар Немачке источне Африке. Градњом централне железнице почетком 20 века долази до индустријализације.
Велика Британија преузима Немачку источну Африку током Првог светског рата и отада се зове Тангањика. Дар ес Салам је задржао улогу. Под британском управом развили су се посебно европски и афрички делови града. После Другог светског рата Дар ес Салам јако брзо расте. Политички развој доводи до покрета за ослобођење и до независности 1961. Дар ес Салам остаје главни град. Тангањика и Занзибар се 1964. стапају у једну државу Танзанију. Додома постаје главни град 1973. Напад на америчку амбасаду се десио 1998. у Дар ес Саламу и Најробију.
Крајем 2004. земљотрес на другој страни Индијског океана и цунами који се притом подигао стигао је и до обала Танзаније, при чему је живот изгубило 11 особа. У луци Дар ес Салем, танкер је избачен на обалу при чему је дошло до оштећења нафтовода.
Географија
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
уредиУслед близине екватора и топлог Индијског Океана, град доживљава тропске климатске услове, које карактерише вруће и влажно време током већег дела године. Он има тропску влажну и суву саванску климу (Кепен: Aw). Годишње падавине су око 1.100 mm (43 in), и у нормалној години постоје две кишне сезоне: „дуге кише” у априлу и мају, и „кратке кише” у новембру и децембру.
| Клима Дар ес Салама | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,0 (95) |
35,2 (95,4) |
35,0 (95) |
35,0 (95) |
32,9 (91,2) |
33,0 (91,4) |
31,8 (89,2) |
31,9 (89,4) |
33,8 (92,8) |
33,7 (92,7) |
34,0 (93,2) |
34,5 (94,1) |
35,2 (95,4) |
| Максимум, °C (°F) | 31,8 (89,2) |
32,4 (90,3) |
32,1 (89,8) |
30,7 (87,3) |
29,8 (85,6) |
29,3 (84,7) |
28,9 (84) |
29,4 (84,9) |
30,3 (86,5) |
30,9 (87,6) |
31,4 (88,5) |
31,6 (88,9) |
30,7 (87,3) |
| Минимум, °C (°F) | 23,5 (74,3) |
23,3 (73,9) |
22,8 (73) |
22,4 (72,3) |
21,3 (70,3) |
19,2 (66,6) |
18,2 (64,8) |
18,1 (64,6) |
18,4 (65,1) |
19,7 (67,5) |
21,3 (70,3) |
22,8 (73) |
20,9 (69,6) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 18,1 (64,6) |
18,4 (65,1) |
19,6 (67,3) |
19,6 (67,3) |
16,2 (61,2) |
14,4 (57,9) |
13,7 (56,7) |
12,8 (55) |
14,3 (57,7) |
15,8 (60,4) |
17,6 (63,7) |
18,8 (65,8) |
12,8 (55) |
| Количина кише, mm (in) | 76,3 (3,004) |
54,9 (2,161) |
138,1 (5,437) |
254,2 (10,008) |
197,8 (7,787) |
42,9 (1,689) |
25,6 (1,008) |
24,1 (0,949) |
22,8 (0,898) |
69,3 (2,728) |
125,9 (4,957) |
117,8 (4,638) |
1.149,7 (45,264) |
| Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 7 | 4 | 11 | 18 | 13 | 5 | 4 | 4 | 3 | 5 | 8 | 9 | 91 |
| Релативна влажност, % | 77 | 76 | 80 | 84 | 81 | 78 | 77 | 76 | 75 | 76 | 78 | 78 | 79 |
| Сунчани сати — месечни просек | 235,6 | 223,2 | 213,9 | 156,0 | 213,9 | 222,0 | 223,2 | 266,6 | 252,0 | 275,9 | 252,0 | 241,8 | 2.776,1 |
| Сунчани сати — дневни просек | 7,6 | 7,9 | 6,9 | 5,2 | 6,9 | 7,4 | 7,2 | 8,6 | 8,4 | 8,9 | 8,4 | 7,8 | 7,6 |
| Извор #1: World Meteorological Organization[4] | |||||||||||||
| Извор #2: Deutscher Wetterdienst (extremes, humidity, and sun)[5] | |||||||||||||
Становништво
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година |
|---|
| Становништво |
Привреда
уреди
Најзначајнији је танзанијски град и за бизнис и за владу. Танзанија има 80% руралног становништва, па Дар ес Салам има високу концентрацију трговине, услуга и индустрије. Дар се Салам има 10% становништва Танзаније, али 50% послова у индустрији је у Дар ес Саламу. Налази се на природној луци Индијског океана и представља главни чвор железнице и ауто-путева. Пошто је Танзанија имала високу стопу раста од 2000. године до сад, Дар ес Салам је растао још брже, јер зарађује као транспортни и трговачки центар. Раст индустрије спречава неједнолика дистрибуција струје и лоша инфраструктура. Корупција знатно утиче на бизнис.
Саобраћај
уредиЛука у Дар ес Саламу је природни излаз на Индијски океан за већи део Танзаније, и извоз пољопривредних производа и руда, преко ње се извози и пуно роба из суседних земаља Уганде, Руанде, Бурундија, Демократске Републике Конго, Замбије и Малавија. То је такође и транзитна лука према реци Конго, јер се жељезницом роба пребацује до реке Луалаба, једне од притока Конга и даље бродовима. Град је полазна станица две жељезничке линије; нове ТАЗАРА, изграђене 1975, која иде до Замбије, и старе Централне линије коју су углавном изградили Немци (а довршили Британци) која повезује град са Кигомом на Језеру Тангањика преко Додоме, чији други крак води до града Мванза на језеру Викторија. Данас је Дар ес Салам данас због своје сликовите луке, прекрасних плажа, и узбудљивог ноћног живота постао популарна туристичка дестинација. Дар ес Салам има и нешто индустрије, производи се сапун, боје, цигарете, прехрамбени производи, метална галантерија, стакло, текстил, обућа, намештај и дрвна галантерија.
Дар ес Салам има међународни аеродром Џулијус Њерере, који је највећи у земљи, назван по имену првог председника независне Тангањике и Танзаније. У њему има седиште домаћа компанија Ер Танзанија.
Административна подела
уредиДар ес Салам је један од 26 региона Танзаније и подељен је на три дистрикта: Кинондони, Илала и Темеке.
Образовање
уредиГлавни је образовни центар Танзаније. Ту се налази универзитет Дар ес Салам и још неколико универзитета.
Градски живот
уредиСтопа насилног криминала није толико велика, али крађе су јако учестао облик криминала.
Култура
уредиДар ес Салам има много Индијаца и Арапа.
Партнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ „Statistical Abstract 2011, Tanzania National Bureau of Statistics”. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г.
- ^ „Where is the fastest growing city in the world?”. theguardian.com. 18. 11. 2015. Архивирано из оригинала 15. 5. 2017. г. Приступљено 21. 5. 2017.
- ^ „This Tanzanian city may soon be one of the world's most populous. Is it ready?”. Environment (на језику: енглески). 2019-04-05. Архивирано из оригинала 2020-03-29. г. Приступљено 2020-02-11.
- ^ „World Weather Information Service – Dar es Salaam”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 13. 5. 2016.
- ^ „Klimatafel von Daressalam (Flugh.) / Tansania” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 3. 2021. г. Приступљено 13. 5. 2016.
Литература
уреди- Lothaire Loewenbach (1908), „De Zanzibar a Dar-es-Salam”, Promenade autour de l'Afrique, 1907: Syrie, Palestine, Eǵypte, Soudan, Transvaal, Rhodésie, Le Cap, Saint-Héléne (на језику: француски), Paris: E. Flammarion
- „Dar es Salaam”. Brockhaus' Konversations-Lexikon (на језику: немачки) (14th изд.). Leipzig: Brockhaus. 1908.
- „Daressalam”. Deutsches Kolonial-Lexikon (на језику: немачки). 1920 — преко Universitätsbibliothek Frankfurt.[мртва веза]
- „Dar es Salaam District”. Red Book 1922–23: Handbook and Directory for Kenya Colony and Protectorate, Uganda Protectorate, Tanganyika Territory, and Zanzibar Sultanate. Nairobi: East Africa Standard Ltd. 1922.
- Clement Gillman (1945). „Dar es Salaam 1860–1940: A Story of Growth and Change”. Tanganyika Notes and Records. 20. ISSN 0856-2725.
- John E.G. Sutton (1970). „Dar es Salaam, A Sketch of a Hundred Years”. Tanganyika Notes and Records. 71.
- John E.G. Sutton (1970). Dar es Salaam: City, Port, and Region.
- B.S. Hoyle (1978). „African Politics and Port Expansion at Dar es Salaam”. Geographical Review. 68 (1): 31—50. JSTOR 213509. doi:10.2307/213509.
- Marshall Macklin Monoghan (1978), Dar es Salaam Masterplan, Toronto
- Deborah F. Bryceson (1987). „A Century of Food Supply in Dar es Salaam”. Ур.: Jane I. Guyer. Feeding African Cities: Studies in Regional Social History. UK: Manchester University Press. ISBN 0719022142.
- Jurgen Becher (1997). Dar es Salaam, Tanga und Tabora: Stadtentwicklung in Tansania unter deutscher Kolonialherrschaft, 1885-1914 (на језику: немачки). Stuttgart.
- Laura Sykes; Uma Waide (1997). Dar es Salaam: a dozen drives around the city. Mkuki Na Nyota Publishers. ISBN 9976973357.
- Mary Fitzpatrick (1999), „Dar es Salaam”, Tanzania, Zanzibar & Pemba, Lonely Planet, стр. 122+, OL 8314875M
- R. Mhamba; C. Titus (2001). „Reactions to Deteriorating Provision of Public Services in Dar es Salaam”. Ур.: Arne Tostensen; et al. Associational Life in African Cities: Popular Responses to the Urban Crisis. Sweden: Nordiska Afrikainstitutet. ISBN 978-91-7106-465-3.
- Brian Hoyle (2002). „Port-City Renewal in Developing Countries the Waterfront at Dar Es Salaam, Tanzania”. Erdkunde. 56. ISSN 0014-0015.
- Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ур. (2003). „Dar es Salaam, Tanzania”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Kwame Anthony Appiah and Henry Louis Gates, ур. (2005). „Dar es Salaam”. Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 318+. ISBN 978-0-19-517055-9.
- Kevin Shillington, ур. (2005). „Dar es Salaam”. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-57958-245-6.
- James R. Brennan (2006). „Youth, the TANU Youth League and Managed Vigilantism in Dar es Salaam, Tanzania, 1925-73”. Africa: Journal of the International African Institute. 76 (2): 221—246. JSTOR 40027110. doi:10.3366/afr.2006.76.2.221.
- James R. Brennan; et al., ур. (2007). Dar es Salaam: Histories from an Emerging African Metropolis. African Books Collective. ISBN 978-9987449705.
- Andrew Burton (2007). „Haven of Peace Purged: Tackling the Undesirable and Unproductive Poor in Dar es Salaam, ca.1950s-1980s”. International Journal of African Historical Studies. 40 (1): 119—151. JSTOR 40034793.
- Steven Fabian (2007). „Curing the Cancer of the Colony: Bagamoyo, Dar es Salaam, and Socioeconomic Struggle in German East Africa”. International Journal of African Historical Studies. 40 (3): 441—469. JSTOR 40034038.
- Creole and Tribal Designs: Dar es Salaam and Kampala as Ethnic Cities in Coalescing Nation States, London: Crisis States Research Centre, 2008 — преко International Relations and Security Network
- Philip Briggs (2009). „Dar es Salaam”. Tanzania
. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-288-0. - Overview of Municipal Finance Systems in Dar-Es-Salaam, Tanzania, London: Crisis States Research Centre, 2009 — преко International Relations and Security Network
- Alex Perullo (2011), Live from Dar es Salaam: popular music and Tanzania's music economy, Bloomington: Indiana University Press, ISBN 9780253356055
Спољашње везе
уреди
- „(Dar es Salaam)” — преко Qatar National Library, Qatar Digital Library. (Images, etc.)
- „(Dar es Salaam)” — преко Europeana. (Images, etc.)
- „(Dar es Salaam)” — преко Digital Public Library of America. (Images, etc.)
- „(Dar es Salaam)”. Internet Library Sub-Saharan Africa. Germany: Frankfurt University Library. (Bibliography)
- „(Dar es Salaam)”. Connecting-Africa. Leiden, Netherlands: African Studies Centre. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2022. (Bibliography)
- „(Dar es Salaam)”. AfricaBib.org. Архивирано из оригинала 19. 01. 2021. г. Приступљено 29. 10. 2022. (Bibliography)
- „(Dar es Salaam)”. Winterton Collection of East African Photographs: 1860 – 1960. USA: Northwestern University, Herskovits Library of African Studies. Архивирано из оригинала 28. 06. 2009. г. Приступљено 29. 10. 2022.
- „Dar es Salaam”, BlackPast.org, USA