Гојчин Црнојевић
Гојчин Црнојевић (латински: Goycinus; 1398. - после 1451) је био српски великаш у Зети и вазал Српске деспотовине током владавине Ђурђа Бранковића.
| Гојчин Црнојевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1398. |
| Место рођења | Будва, Зета |
| Датум смрти | после 1451. |
| Место смрти | Венеција, Млетачка република |
| Породица | |
| Потомство | Александар Црнојевић |
| Родитељи | Ђурађ Ђурашевић Црнојевић ћерка Које Захарије |
| Династија | Ђурашевићи |
| владар Зете | |
| Период | око 1435. - око 1451. |
| Претходник | Ђурађ Ђурашевић Црнојевић |
| Наследник | Стефан I Црнојевић |
 | |
Биографија
уредиГојчин је припадао породици Ђурашевића. Био је други син Ђурђа Ђурашевића Црнојевића, односно унук Радича Црнојевића. Име његове мајке није познато. Била је ћерка Које Захарије, господара Дања. Имао је тројицу браће: Ђурашина, Стефана и трећег брата чије име није познато. Ђурађ Ђурашевић и његов брат Алекса Ђурашевић владали су Паштровићима (Луштица и брда изнад Котора и Будве) током владавине Балше III (1403-1421). Играли су значајну улогу у Другом скадарском рату. Гојчина у изворима први пут срећемо 1431. године. Најпре је носио титулу кнеза, а касније и војводе. Након смрти оца постао је глава породице Црнојевић. Црнојевићи су били вазали српског деспота Ђурђа Бранковића. Гојчин је одржавао добре везе са Дубровачком републиком. Постао је њен грађанин јула 1444. године. Након што је Стефан Црнојевић прешао на страну Стефана Вукчића Косаче, Гојчин је са осталом браћом побегао у Венецију. Имао је сина Александра. Поједини историчари, попут Николаја Јорге и Константина Јиречека, погрешно су поистовећивали Гојчина са Којом Захаријом.
Породица
уреди| 16. Ђураш Илијић | ||||||||||||||||
| 8. Црноје Ђурашевић | ||||||||||||||||
| 4. Радич Црнојевић | ||||||||||||||||
| 2. Ђурађ Ђурашевић Црнојевић | ||||||||||||||||
| 5. Јелена | ||||||||||||||||
| 1. Гојчин | ||||||||||||||||
| 6. Која Захарија | ||||||||||||||||
| 3. ћерка Које Захарије | ||||||||||||||||
| 14. Лека Дукађини | ||||||||||||||||
| 7. Боша | ||||||||||||||||
Извори
уреди- Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
- Милош Ивановић; Властела државе српских деспота, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд (2013)
- Историја српског народа 2, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1982)