Географски факултет Универзитета у Београду
Географски факултет Универзитета у Београду је настао 1994. године одвајањем од Природно-математичког факултета. Седиште је на Студентском тргом у Београду, на трећем спрату зграде Филолошког факултета. Један део се налази на Црвеном крсту, где је смештен Институт за демографију и информатичке лабораторије. Факултет не поседује сопствену зграду. Влада Србије најавила је изградњу наменске зграде, у комплексу који ће делити са још два факултета који немају свој простор.[1]
 Зграда Филолошког факултета, у којој се налази Географски факултет на III спрату | |
| Тип | државни |
|---|---|
| Оснивање | 1994. (1893) |
| Афилијација | Универзитет у Београду |
| Декан | др Велимир Шећеров |
| Број одсека | 5 |
| Локација | Београд, Србија |
| Веб-сајт | http://www.gef.bg.ac.rs |
 | |
Историјат
уредиЊегови корени сежу чак у 1893. годину када је познати географ Јован Цвијић формирао Географски завод.[2] Најстарије извођење наставе географије било је 1853. године на Лицеју у Крагујевцу, ова година се, као важна за географију у Србији, налази и на логоу Географског факултета. Настава географије на академском нивоу је била организована на Филозофском факултету, касније на Природно-математичком факултету, а 1990-1994 факултет је носио назив Географски факултет Природно-математичког факултета. Факултет на основним студијама има 5 смерова: географију, просторно планирање (од 1977. године), демографију (од 1999. године), геопросторне основе животне средине (од 2000. године) и туризмологију (која је постојала као смер који је био угашен и поново уведен 2007. године).
Факултет има просторије и на Природно-математичком факултету. До 2011. године је користио и просторије Физичком факултету, а од 2011. за тим више нема потребе с обзиром да је Географски факултет добио зграду бивше основне школе Десанка Максимовић у Земуну. Од 2011. факултет има наставно-научну базу у селу Блажево у подножју Копаоника.[3]
Институти и катедре
уредиНа факултету се организују специјалистичке (2 смера) и магистарске студије (10 смерова). Наставно-научне области су подељене на 5 института и 10 катедри:
- Институт за географију:
- катедра за физичку географију
- катедра за друштвену географију
- катедра за регионалну географију
- катедра за картографију
- катедра за методику наставе географије
- Институт за просторно планирање:
- катедра за просторно планирање
- Институт за демографију:
- катедра за демографију
- Институт за животну средину и ГИС:
- катедра за животну средину
- катедра за географске информационе системе
- Институт за туризмологију:
- катедра за туризмологију
Издања
уредиФакултет издаје следеће публикације и часописе: Зборник радова Географског факултета, The environment часопис за еколошка истраживања, Демографија часопис за демографска и друштвена истраживања, Territorium издање Института за просторно планирање, Простор часопис просторних планера и студената просторног планирања.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Zgrada dva fakulteta u Bloku 67a: Arhitektura u službi savremenog studiranja”. Gradnja (на језику: српски). 2024-03-08. Приступљено 2024-03-15.
- ^ Јубилеј Географског факултета („Политика“, 21. јун 2013)
- ^ Географски факултет за чистије Блажево (РТС, 14. октобар 2013)
