Газни
Газни (перс: غزني), пре познат као Газнин (غزنين) и Газна (غزنه), град је у централном Авганистану који броји око 270.000 становника. Град се налази на 2.219 метара надморске висине, 150 километара јужно од Кабула. Главни је град провинције Газни.
Газни арап. غزني | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Авганистан |
Провинција | Газни |
Становништво | |
Становништво | |
— 2019. | 270.000 |
Географске карактеристике | |
Координате | 33° 33′ 00″ С; 68° 25′ 00″ И / 33.55° С; 68.416667° И |
Апс. висина | 2.219 m |
Газни (чије име у дословном преводу значи „драгуљ”) антички је град са богатом историјом. Цитадела и минарета Газни, палата султана Масуда III и друге културне тековине привлачиле су многе туристе и археологе вековима. Организација ИСЕСКО прогласила је Газни 2013. године исламским градом културе.[1]
Током раздобља пре доласка ислама, подручје Газнија насељавала су многа племена која су практиковала различите религије, попут будизма и хиндуизма.[2] Арпски муслимани су представили ислам граду у 7. веку н. е. Њих је следила династија Саманида у 9. веку. Током следећег века, владар Себук-Тегин прогласио је Газни главним градом новонасталог Газнавидског царства. Под владавином Гурида, град је био уништен, али је касније обновљен. Газни је чинио део разних регионалних сила, укључујући Тимуриде и Делхијски султанат. Насеље касније преузима Хотакијско царство, коју следи Дуранско царство и на односно модерни Авганистан. У 19. веку, током Првог англо-авганистанског рата, британско-индијске снаге делимично разарају Газну.
Влада Авганистана тренутно обнавља град у спомен на доба Газнавида и Тимурида када је град представљао сам центар исламске цивилизације.[3] Авганистанске националне сигурносне снаге (АНСФ) успоставиле су базе како би се супротставили побуни Талибана. Међутим, августа 2018, град је постао средиште Битке код Газнија где су Талибани успели да на кратко окупирају град и преузму контролу над већим делом околине.
Газни је трговачко и транзитно средиште средњег Авганистана. Само пољопривреда користи око 28% земљишта и представља важну привредну грану Газнија.[4] У погледу изградње, нетакнуто земљиште (33%) незнатно надмашује стамбено подручје (31%).[4]
Популација Газнија знатно је порасла, са 143.379 становника 2015.[5] до 270.000 становника 2018. године. Разлог за тако велики прилив становника су избеглице, које су долазиле из ратом захваћених простора.[6] Град поседује четири управне четврти (нахије) и заузима укупну површину од 3.330 хектара.[4] Укупан број пребивалишта у Газнију износи 15.931.[4]
Историја
уредиГазни је био један од важних градова Хорасана. Био је главни град Газнавидског царства (962. до 1187). Махмуд Газни је 962. основао велико царство, које је трајало преко 200 година. Град Газни је постао богата престолница огромног царства, које је обухватало данашњи Авганистан, Пакистан, већину Ирана и делове северозападне Индије. После пада царства владали су газнавидски султани. Најзначајнији маузолеј је султана Махмуда Газнија, оснивача великога царства. Други маузолеји имају гробове песника и научника, као нпр. гроб Ал-Бирунија.
Једине рушевине старог Газнија личе на архитектонску форму две куле високе око 43 метра и размакнуте 365 m. Према записима куле је саградио Мухамед Газни и његов син. Током Првог англо-авганистанског рата град су заузеле британске снаге 23. јула 1839. у бици код Газнија. Газни је чувен и по минаретима, који су грађени по звезданом плану. Потичу из средине 12. века и једини су преживели елементи џамије Бахрамшаха. Стране су украшене геометријским облицима. Горња секција минарета је оштећена или уништена. Током 1960их откривена је 15 m висока статуа Буде, која је била окружена празним ступовима, који су некад држали редове малих Буда. Делови женске Буде су украдени. Током 1980их створена је заштита, али покрадени су дрвени држачи, па је заштита уклоњена. Авганистански грађански рат и сукоб талибана и Северног савеза угрозио је преостале споменике Газнија.
Географија
уредиКлима
уредиГазнијева клима је прелаз између степске климе и умереноконтинентална климе. Присутне су хладне, снеговите зиме и топла, сува лета. Падавина је мало и углавном их има зими (у виду снега) и пролећу.
Клима Ghazni | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 16,0 (60,8) |
17,8 (64) |
24,8 (76,6) |
28,0 (82,4) |
33,0 (91,4) |
36,3 (97,3) |
36,7 (98,1) |
35,6 (96,1) |
32,5 (90,5) |
29,9 (85,8) |
21,2 (70,2) |
16,6 (61,9) |
36,7 (98,1) |
Максимум, °C (°F) | 0,6 (33,1) |
2,3 (36,1) |
10,0 (50) |
18,0 (64,4) |
23,7 (74,7) |
29,2 (84,6) |
30,8 (87,4) |
30,5 (86,9) |
26,5 (79,7) |
19,0 (66,2) |
12,6 (54,7) |
5,4 (41,7) |
17,38 (63,29) |
Просек, °C (°F) | −5,9 (21,4) |
−4,4 (24,1) |
3,8 (38,8) |
11,0 (51,8) |
16,3 (61,3) |
21,4 (70,5) |
23,3 (73,9) |
22,2 (72) |
16,9 (62,4) |
10,3 (50,5) |
4,0 (39,2) |
−1,8 (28,8) |
9,76 (49,56) |
Минимум, °C (°F) | −10,6 (12,9) |
−9,0 (15,8) |
−1,5 (29,3) |
4,2 (39,6) |
8,1 (46,6) |
12,4 (54,3) |
15,1 (59,2) |
14,1 (57,4) |
8,3 (46,9) |
2,2 (36) |
−2,5 (27,5) |
−6,6 (20,1) |
2,85 (37,13) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −33,5 (−28,3) |
−29,2 (−20,6) |
−17,5 (0,5) |
−5,8 (21,6) |
0,0 (32) |
5,0 (41) |
7,7 (45,9) |
2,0 (35,6) |
−3,5 (25,7) |
−6,0 (21,2) |
−13,8 (7,2) |
−33,2 (−27,8) |
−33,5 (−28,3) |
Количина падавина, mm (in) | 40,2 (1,583) |
53,9 (2,122) |
70,9 (2,791) |
49,9 (1,965) |
19,7 (0,776) |
1,9 (0,075) |
14,1 (0,555) |
4,7 (0,185) |
0,5 (0,02) |
4,1 (0,161) |
11,3 (0,445) |
25,8 (1,016) |
297 (11,694) |
Дани са кишом | 1 | 2 | 7 | 9 | 6 | 1 | 3 | 2 | 0 | 1 | 2 | 1 | 35 |
Дани са снегом | 6 | 7 | 4 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 5 | 24 |
Релативна влажност, % | 68 | 72 | 64 | 55 | 43 | 36 | 43 | 39 | 35 | 42 | 52 | 60 | 50,8 |
Сунчани сати — месечни просек | 175,3 | 174,8 | 227,6 | 258,6 | 314,3 | 346,2 | 353,2 | 341,8 | 324,5 | 293,9 | 256,4 | 194,6 | 3.261,2 |
Извор: NOAA (1958–1983)[7] |
Демографија
уредиПопулација града нагло је порасла, са 143.379 у 2015. до 270.000 у 2018. години због великог прилива миграната. Године 2015, град је бројао 15.931 домаћинстава.
Становништво је мултиетничко — отприлике 50% становника чине Хазари, 25% су Узбеци и Таџици, а 25% је Паштуна. Забележен је и мали број Сикија и Хиндуса.[8][9]
Инфраструктура
уредиТранспорт
уредиАприла 2012, губернер Газнија, Муса Кан Акбарзада, оложио је камен темељац на Газнијев аеродром. Посао је започет касније те године, а радови су били под надзором генералног директора и инжењеа Ахмада Вали Тавакулија.[10]
Град се налази поред авганистанског главног ауто-пута који повезује главни град Кабул и Кандахар на југу. Постоје и путеви које воде до Гардеза и осталих околних села као и до Хазарџата на северозападу.
Образовање
уредиУ граду се налази неколико основних школа. ОШ Јахан Малика је школа само за девојке, са преко 5.000 ученика и 150 наставника. Школа „Насван Шахер Кохна”, која је такође намењена само за девојчице, има преко 3.000 студената.
Градови побратими
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ „Ghazni To Be Islamic Capital Of Culture”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Приступљено 31. 3. 2018.
- ^ Richards, J.F. (1974). „The Islamic frontier in the east: Expansion into South Asia”. Journal of South Asian Studies. 4 (1): 91—109. doi:10.1080/00856407408730690.
- ^ Saifullah Mafto, ур. (13. 6. 2012). „Work on Ghazni Islamic Culture Centre starts”. Pajhwok Afghan News (PAN). Архивирано из оригинала 3. 6. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2012.
- ^ а б в г The State of Afghan Cities Report 2015. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 20. 10. 2015.
- ^ The State of Afghan Cities Report 2015. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 21. 10. 2015.
- ^ Afghan City Gauges Toll After Taliban Siege . Wall Street Journal.
- ^ „Ghazni Climate Normals 1958-1983”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 17. 2. 2013.
- ^ „UNHCR Sub-Office Central Region, District Profile” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 9. 2007. г. Приступљено 15. 7. 2007.
- ^ „2003 National Geographic Population Map” (PDF). Thomas Gouttierre, Center For Afghanistan Studies, University of Nebraska at Omaha; Matthew S. Baker, Stratfor. National Geographic Society. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 02. 2008. г. Приступљено 11. 4. 2011.
- ^ Mirwais Himmat, ур. (11. 4. 2012). „Ghazni to have first-ever international airport”. Pajhwok Afghan News (PAN). Архивирано из оригинала 18. 05. 2012. г. Приступљено 8. 6. 2012.
- ^ Sister Cities International Архивирано 2008-10-07 на сајту Wayback Machine
- ^ Co Giżycko łączy z Ghazni? Архивирано 2013-11-11 на сајту Wayback Machine
Спољашње везе
уреди- Мапа округа Газни
- Веб-сајт ghazni.info Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2021)
- Веб-сајт ghazni.org
- Поглед на енциклопедију о Газнију из 1911.
- The City Of Ghazni на сајту Wayback Machine (архивирано 2008-03-13)
- „Ghazni”. Islamic Cultural Heritage Database. Istanbul: Organisation of Islamic Cooperation, Research Centre for Islamic History, Art and Culture. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г.
- ArchNet.org. „Ghazni”. Cambridge, Massachusetts, USA: MIT School of Architecture and Planning. Архивирано из оригинала 5. 5. 2008. г.