Википедија

Вуд Бафало (национални парк)

Национални парк Вуд Бафало (енгл. Wood Buffalo National Park) је заштићено подручје у северозападној Алберти и на крајњем југу Северозападних територија у Канади. Са површином од 44.807 km² највећи је национални парк на територији Канаде. Он је по површини већи од Швајцарске, и други национални парк по величини на свету.[1][2] Парк је основан 1922. године са циљем очувања највећег крда шумских бизона (Bison bison athabascae) у природном станишту на свету. Тренутно у парку обитава око 5.000 примерака ових животиња.[3][4] Парк је познат и као једино подручје гнеждења америчких ждралова (Grus americana). Подручје гнеждења ових птица заштићено је рамсарском конвенцијом.

Вуд Бафало
Wood Buffalo National Park
Светска баштина Унеска
Званично имеWood Buffalo National Park
МестоКанада Уреди на Википодацима
Координате59° 23′ 00″ С; 112° 58′ 59″ З / 59.3833° С; 112.983° З / 59.3833; -112.983
КритеријумПриродно добро: vii, ix, x
Референца256
Упис1983 (7. седница)
Веб-сајтpc.gc.ca/en/pn-np/nt/woodbuffalo,%20pc.gc.ca/fr/pn-np/nt/woodbuffalo
Амерички бели пеликани на водопадима Робовске реке
Национални парк Вуд Бафало
IUCN категорија II (национални парк)
МјестоАлберта и Северозападне територије, Канада
Најближи градФорт Чипевајан, Алберта
Површина44.807 km²
Основано1922.
Управљачко тијелоПаркови Канаде

Парк обухвата подручје са надморским висинама између 183 метра на југоистоку до 945 m уз источне обронке планине Карибу на западу. Администрација парка смештена је у варошици Форт Смит у Севрозападним територијама, а мања одељења налазе се и у селу Форт Чипевајан у Алберти. У јужном делу парка налази се и једна од највећих унутрашњих слатководних делти Унутрашња делта Пис-Атабаска коју граде реке Пис и Атабаска западно од језера Атабаска. Највећи извори у Алберти (по запремини, са процењеном стопом испуштања од осам кубних метара у секунди), извори језера Неон, су лоцирани у сливу Џекфиш реке.[5] У североисточном делу парка налазе се и бројне крашке вртаче.

Због биолошке разноврсности у делти али и због великог броја шумских бизона који се убрајају у угрожену врсту, Унеско је 1983. уврстио национални парк Вуд Бафало на листу светске баштине.[6] Од животињских врста у парку обитавају још и значајније популације лосова, америчких црних медведа (Ursus americanus), вукова, рисова, мрких медведа, амерички бели зец (Lepus americanus), канадски ждрал (Grus canadensis), огрличасти тетреб (Bonasa umbellus) и најсевернија популација змија Thamnophis sirtalis. У парку је 2007. путем сателистких снимака откривена највећа даброва брана на свету дугачка око 850 m.[7][8]

Дана 28. јуна 2013, Краљевско астрономско друштво Канаде је означило Буд Бафало национални парк као канадски најновији и највећи на свету област презервираног тамног неба. Организација Паркови Канаде сматра да ће ово означавање помоћи у очувању ноћне екологије велике популације шишмиша, ноћних соколова и сова у парку, као и да ће прижити могућност посетиоцима да доживе северна светла.[9]

Клима

уреди

У парку су лета врло кратка, али су дани дуги.[10] Температуре се крећу између 10 и 30 °C (50,0 и 86,0 °F) током ове сезоне.[10] У просеку, лета карактеришу топли и суви дани; у неким годинама може постојати образац хладних и влажних дана.[10] Средња највиша температура у јулу је 22,5 °C (72,5 °F), док је средња најнижа температура 9,5 °C (49,1 °F).[10] Јесен обично има хладне, ветровите и суве дане, а прве снежне падавине обично се јављају у октобру.[10] Зиме су хладне са температурама које могу пасти испод −40 °C (−40,0 °F) у јануару и фебруару, најхладнијим месецима.[10] Просечна највиша у јануару је −21,7 °C (−7,1 °F), док је средња најнижа вредност −31,8 °C (−25,2 °F).[10] У пролеће се температуре постепено загревају како дани постају дужи.[10]

Дивљи свет

уреди

Национални парк Вуд Бафало садржи велики број врста дивљих животиња, укључујући америчке црне медведе, америчке куне, белоглаве орлове, канадске рисове, велике сиве сове, јастребове, мрмоте, северноамеричке даброве, северозападне вукове, сиве соколове, риђе лисице, тетребове, пешчане ждралове, снежне зечеве, снежне сове, западне лосове, америчке ждралове, ждеравце, шумске бизоне и најсеверније светска популација црвеностраних змија, које формирају комуналне јазбине унутар парка. Гризли, пуме, дивљи коњи и мошусна говеда су забележени унутар и у близини парка.[11][12][13][14][15]

Парк Вуд Бафало садржи једино природно станиште за гнежђење угроженог америчког ждрала. Познато је као Летњи опсег великих ждралова. Парк је класификован као Рамсарско подручје. Он је идентификован је кроз Међународни биолошки програм. Распон је комплекс суседних водних тела, пре свега језера и разних влажних подручја, као што су мочваре и тресаве, али обухвата и потоке и баре.

Године 2007, највећа дабровска брана на свету – дужине око 850 m (2.790 ft) – откривена је у парку помоћу сателитских снимака.[16][17][18] Брана, која се налази на 58° 16.3′ N 112° 15.1′ W / 58.2717° С; 112.2517° З / 58.2717; -112.2517,[19] око 200 km (120 mi) од Форт Чипевијана, а примећена је само сателитима и авионима са фиксним крилима од јула 2014. године.[20][21]

Хибридни бизон

уреди

Као што је већ поменуто, „шумски бизони“ у парку су хибридни потомци, производ уније са равничарским бизоном који су 1920-их пренети у парк из Националног парка Бафало. Равничарски бизони су били бројнији и утврђено је да су носиоци болести које су се усталиле међу бизонима у парку. То је, уз хибридизацију која је уследила, угрозило опстанак правог шумског бизона.[22] Једна студија из 1995. открила је да постоје значајне разлике у морфологији између сваког стада у парку, која су развила различите степене хибридизације. Крдо на станици Свитграс у близини делте Пис-Атабаске, праћено равничарским стадом Слејв реке, сачувало је фенотип ближи оригиналном шумском бизону пре 1920-их. Они су вернији оригиналним типовима него очуваним стадима у Националном парку Елк острва и уточишту Макензи бизон.[23]

Галерија слика

уреди
  •  
    Положај НП Вуд Бафало
  •  
    Даброва брана у парку
  •  
    Bison bison athabascae
  •  
    Мрмот
  •  
    Пајн Лејк

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „World's largest beaver dam”. Parks Canada–Wood Buffalo National Park. Архивирано из оригинала 9. 2. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2016. 
  2. ^ Johnston, Karl. „Heaven Below Me – Exploring Wood Buffalo National Park from the Air”. Let's Be Wild. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 16. 11. 2012. 
  3. ^ „More staff, artificial flooding among plans to save Wood Buffalo National Park”. 
  4. ^ „Ottawa produces action plan for Wood Buffalo National Park”. The Globe and Mail. фебруар 2019. 
  5. ^ Rollins, John (2004). Caves Of The Canadian Rockies And Columbia Mountains. Surrey, Canada: Rocky Mountain Books. ISBN 978-0-92110-294-6. Приступљено 25. 05. 2015. 
  6. ^ „Wood Buffalo National Park: Statement of Significance”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 18. 12. 2014. 
  7. ^ „Giant beaver pond visible from space”. Архивирано из оригинала 8. 5. 2010. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  8. ^ World's biggest beaver dam discovered in northern Canada, by Michel Comte and Jacques Lemieux Wed May 5, 7:46 pm ET.
  9. ^ Thompson, Deborah (2. 8. 2013). „RASC Designates Wood Buffalo National Park as a New Dark Sky Preserve” (Саопштење). Toronto, Canada. Приступљено 3. 8. 2013. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж „Wood Buffalo National Park Weather”. Parks Canada. Приступљено 22. 8. 2015. 
  11. ^ Gau, Robert J.; Mulders, Robert; Lamb, Tamara; Gunn, Libby (2001). „Cougars (Puma concolor) in the Northwest Territories and Wood Buffalo National Park” (PDF). Arctic. 54 (2). S2CID 131593564. doi:10.14430/ARCTIC778. 
  12. ^ Cohen, Sidney (26. 7. 2019). „Gotta see it to believe it: Man hunts muskox in northern Alberta”. CBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-22. 
  13. ^ „Musk ox sighted in northern Alberta”. CBC News (на језику: енглески). 20. 6. 2012. Приступљено 2020-11-22. 
  14. ^ „Wild horses spotted near Wood Buffalo National Park”. CBC News (на језику: енглески). 22. 3. 2016. Приступљено 2020-11-22. 
  15. ^ „Wild Horses Roam Wood Buffalo”. _EDGE. 2016-03-16. Приступљено 2020-09-08. 
  16. ^ Kleiss, Karen (6. 5. 2010). „Giant beaver pond visible from space”. The Vancouver Sun. Canwest News Service. Архивирано из оригинала 8. 5. 2010. г. Приступљено 18. 9. 2014. 
  17. ^ Comte, Michel; Lemieux, Jacques (5. 5. 2010). „World's biggest beaver dam discovered in northern Canada”. Yahoo!. L'Agence France-Presse. Архивирано из оригинала 9. 5. 2010. г. Приступљено 18. 9. 2014. 
  18. ^ „Largest Beaver Dam Seen From Space”. Discovery News. L'Agence France-Presse. 6. 5. 2010. Приступљено 25. 5. 2015. 
  19. ^ Thie, Jean. „Exploring Beaver Habitat and Distribution with Google Earth: The Longest Beaver Dam in the World”. EcoInformatics International. Приступљено 18. 9. 2014. 
  20. ^ Lilwall, Scott (19. 9. 2014). „U.S. Explorer Reaches World's Largest Beaver Dam: Adventurer Bushwacks Through Dense Northeast Alberta Boreal Forest”. CBC New Canada. CBC/Radio-Canada. Приступљено 14. 5. 2016. 
  21. ^ Klinkenberg, Marty (18. 9. 2014). „U.S. Explorer Reaches World's Largest Beaver Dam: Adventurer Bushwacks Through Dense Northeast Alberta Boreal Forest”. Water Supply Association of B.C. Edmonton Journal. Архивирано из оригинала 04. 06. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2015. 
  22. ^ C. G Van Zyll de Jong, 1986, A systematic study of recent bison, with particular consideration of the wood bison (Bison bison athabascae Rhoads 1898), National Museum of Natural Sciences
  23. ^ Van Zyll De Jong, C. G.; Gates, C.; Reynolds, H.; Olson, W. (1995). „Phenotypic Variation in Remnant Populations of North American Bison”. Journal of Mammalogy. 76 (2): 391—405. JSTOR 1382350. doi:10.2307/1382350. 

Спољашње везе

уреди
 
Вуд Бафало на Викимедијиној остави.
 
Map Highlighting Park's Boundaries
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Вуд_Бафало_(национални_парк)&oldid=28563583”