Владета Влаховић

Владета Влаховић - Цврца (Ниш, 1940—Београд, 2014) био је играч фолклора и дугогодишњи уметнички руководилац АКУД „Иво Лола Рибар”.

Владета Влаховић
Из проспекта Америчке турнеје 1973. године.
Надимак	Цврца
Датум рођења	18. јул 1940.
Место рођења	Ниш, Краљевина Југославија, данас Србија
Датум смрти	10. мај 2014.
Место смрти	Београд, Србија

Детињство

Владета Влаховић је рођен у Нишу, 18. јула 1940. године где је у то време службовао његов отац Лазар, прекаљени "Солунац" и официр југословенске војске.

Владета је своје прве „лолинске“ дане 1952. године провео у драмској секцији ОКУД "Иво Лола Рибар" код Зорана Ристановића, а потом у сатиричном кабареу „Комарац“ код Небојше Комадине. Као ученик основне школе био је члан драмске групе Радио Београда која је снимала у то време популарне радио драме. На крају једне од њих по мотивима Нушићевих „Хајдука“ његови другови из школе чули су у одјавној шпици између осталог и: „улоге тумачили Владета Влаховић као Лаза Цврца“. Од тога дана уз његово име неизбежан је остао и тај надимак.

Играчки дани у "Лоли"

Члан Фолклорног ансамбла Омладинског културно-уметничког друштва (ОКУД) "Иво Лола Рибар" постао је 9. децембра 1954. године. У ансамблу се врло брзо истакао својим играчким способностима, а доласком Драгомира Вуковића Кљаце на место уметничког руководиоца постао је и његов асистент. Као играч ансамбла учествовао је на фестивалу у Дижону 1961. године где је „Лола“ освојила прво место. Тако је постао и део „Лолине златне генерације“ са којом је 1965. године у Дижону освојио прво место на такмичењу свих дотадашњих победника фестивала. „Лола“ је наступила са „Комитском игром“, а седморицу играча предводио је управо Цврца као „четовођа“.

У Ансамблу "Коло"

У Државни ансамбл народних игара и песама СР Србије „Коло“ одлази 1963. (из „Крсманца“ где је провео једну сезону) и ту остаје до 1970. године. У „Колу“ игра са великанима српског фолклора које ће наследити, а такође и изградити доживотна пријатељства. Оставио је трага и као солиста ансамбла у „Шоти“, али и као наследник легендарног Циге Деспотовића у „Комитској игри“. У то време радио је са ансамблом у КУД-у „Градимир“.

Професионална каријера у "Лоли"

Уметнички руководилац Ансамбла народних игара и песама ОКУД "Иво Лола Рибар" био је пуних 27 година што је и рекорд у овом ансамблу.

Као уметнички руководилац фолклорног ансамбла „Лоле“, почиње да ради 1970. године. Година 1972. била је једна од најплоднијих у његовом уметничком раду. Те године за потребе „Југословенског фестивала“ у Бриселу поставио је кореографије: Игре из Србије, Ругово, Рипна Мацу, Сватовац, Игре из Баната и Игре из Врање. Исте године је уследила велика турнеја по Монголији и Кини.

Већ почетком наредне 1973. године почињу преговори за америчку турнеју. За ту прилику остварена је идеја Цврциног дугогодишњег сарадника, Бате Грбића - „Фреска Вива“ или „Оживљена фреска“. Бата је радио кореографију и давао идеје док је Цврца разигравао кораке и уигравао ансамбл. Било је то ослобађање од стереотипног програма, у Америци препознато као „најпрогресивнији програм из источне Европе“ коме је Владета дао велики допринос помажући Бати Грбићу. Програм је изведен 50 пута пред око 100.000 гледалаца широм САД и Канаде.

Његов кореографски рад наставио се и средином седамдесетих година. Његова кореографија „Буњевачке игре“ била је најбоља кореографија фестивала „Аматери своме граду“, а „Влашке игре“ су се после „Лоле“ нашле на репертоару ансамбала широм земље и дијаспоре.

Приликом друге америчке турнеје 1988. године, Цврца ствара први фолклорни мјузикл под називом „Ој, Мораво“ у коме учествују на сцени играчи, хор и оркестар. Ови програми или њихови сегменти од тада су више пута награђиван и неизбежан део „Лолиног“ програма.

Педагошки рад

Своје знање, које је стицао годинама под утицајем Олге Сковран, Драгомира Вуковића Кљаце, Ивана Иванчана, Миодрага Деспотовића Циге и других, преносио је широм Југославије и света.

Бројне семинаре одржао је у сарадњи са „Лолиним“ хармоникашем, шефом оркестра Растком Павловићем. Холандске новине су извештавале на насловној страни: „Долази нам Цврца“, а са Цигом Деспотовићем радио је семинар на Трећој години играчке академије у Ротердаму. Французи су га називали „једним од најбољих кореографа Европе“, а у швајцарском граду Бадену су га дочекивали натписи "Serbischen tanze mitt Cvrca".

Његови семинари били су атракција и у САД и Канади. Својим учитељем сматра га Вони Браун (Vonnie Brown), оснивач и директор „Baton Rouge International Folk Dancers” и „Karpaty Folk Ensemble“ у Батон Ружу. Поред ње, и Ајра Вајсбрд (Ira Weisburd), чији играчки семинари су данас популарни у свету, са поносом истиче да је много тога научио од Цврце.

Још далеке 1978. године је добио Повељу Савеза естрадних уметника Србије, а у организацији Просветног сабора Хрватске завршио је специјализацију за плесова алпске зоне код кореографа и једног од оснивача ансамбла „Ладо“, др Ивана Иванчана.

На челу Ансамбла народних игара и песама ОКУД „Иво Лола Рибар“ био је пуних 27 година а кроз његову школу фолклора прошло је хиљаде младих људи.