Венеди (Словени)
Венеди, Венди или Венети (лат. Venedi или Venethae, Venethi; грч. Ούενέδοι), су стари источноевропски народ, који је живео на подручју између Висле и Дњепра, а сматрају се могућим прецима Словена. Не треба их мешати са јадранским Венетима или галским Венетима.
Помињу се у историјским изворима Плинија Старијег (I век), Тацита (око 55. до око 120), Птолемеја (II век). Tabula Peutingeriana с краја III.v. спомиње их међу „највећим народима"; порекло назива није сасвим познато. Немци тако зову (Венди (нем. Wenden), Винди (Winden)) и Лужичке Србе, а Аустријанци Градишћанске Хрвате.[1]
Историјски извори о Вендима су штури, мада их, на пример, Св. Бонифације 745-746. године у писму енглеском краљу Елтибалду описује овако: „А у Венеда, тог најгорег и најстрашнијег људског рода, толико се узајамно воле и поштују супрузи, да жене, када им муж умре, не желе живети. И међу њима је поштована жена која себи сопственим рукама задаје смрт и на истој ломачи изгори са мужем."[2]
У Балтику се налази Венедски залив, а на Карпатима Венедска планина (гора).
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Андре Мартине, "Индоевропски језик“ и Индоевропљани
- ^ Ђорђе Јанковић: Словенски и српски погребни обред у писаним изворима и археолошка грађа, Пројекат Растко
