Брегенц

Брегенц
*Bregenz*
Брегенц; Bregenz
	Брегенц
	Застава
Административни подаци
Држава	Аустрија
Савезна држава	Форарлберг
Становништво
Становништво	‍
— 2008.	27.439
— густина	929,82 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	47° 30′ 18″ С; 9° 44′ 57″ И / 47.505° С; 9.749167° И
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Апс. висина	427 m
Површина	29,51 km2
	Брегенц Брегенц на карти Аустрије
Остали подаци
Градоначелник	Маркус Линхарт
Поштански број	6900
Позивни број	05574
Регистарска ознака	B
Веб-сајт
	www.bregenz.at

Брегенц (нем. Bregenz) град је у Аустрији, смештен у крајње западном делу државе. Брегенц је, мада није највеће насеље покрајине Форарлберг, њен главни град. Брегенц је и седиште истоименог округа Брегенц. Са других значајним градом покрајине, Дорнбирном, удаљеним свега 10 км, прави конурбацију „Форарлберг“.

Природне одлике

Брегенц се налази у крајње западном делу Аустрије, близу границе са Швајцарском и Немачком. Престоница државе, Беч, удаљена је око 640 км источно од града.

Рељеф: Брегенц се сместио на источном обали Боденског језера. Река Дорнбирнер Ах, чија долина представља „жилу куцавицу“ Форарлберга, улива се у језеро на месту града. Изнад града се издиже планина Карен у саставу Алпа.

Клима: Клима у Брегенцу је умерено континетална са осетним утицајем планинске климе због близине Алпа и знатне надморске висине.

Воде: Брегенц лежи на на Боденском језеру и на реци Дорнбирнер Ах, која се ту улива у језеро.

Историја

Добро очувано старо градско језгро - улица Антона Шнајдера

Градска лука

Прва насеља на месту данашњег Брегенца настају око 1500. п. н. е. У 4. веку п. н. е. овде постоји значајно келтско утврђење. Римљани освајају утврђење око 15. п. н. е. и оснивају град Бригантијум (лат. 'Brigantium), по келтском племену Бриганти. Одатле и Брегенц води порекло свог имена.

У 3. веку германско племе Алемани пар пута уништавају Бригантијум, но ипак су Римљани све до 4. века имали у граду снажну језерску ратну флотилу. Најзад су Алемани око 450. године освојили и населили област старог Бригантијума. У раном 7. веку шкотски овде проповедају мисионари Колумбан и Гал, у 13. веку настају градски бедеми.

Године 1451. г. Хабзбурговци купују половину грофовије Брегенц са истоименим градом. Брегенц постаје део такозване Предње Аустрије (Vorderösterreich). 1523. г. Хабзбурговци добијају и преостали део грофовине Брегенц. Брегенц остаје до наполеонских ратова у саставу Предње Аустрије чији су главни градови били прво Констанц и затим Фрајбург у данашњој Немачкој. 1805. године Брегенц припада Наполеоновом савезнику Баварској, али је 1814. године опет аустријски. После Бечког конгреса 1815. нестаје Предње Аустрије и Брегенц је заједно са Форарлбергом у саставу Тирола, у којем остаје све до после Првог светског рата. После монархије, у Републици Аустрији, Форарлберг се одваја од Тирола и постаје засебна покрајина са Брегенцом као главним градом. У Брегенцу и Форарлбергу се 1919. године организује референдум о присједињењу Швајцарској. Већина је била за присједињење, но Швајцарска је то одбила.

Становништво

Демографија
1981.	1991.	2001.	2011.
24.561	27.097	26.752	27.831

По процени из 2016. у граду је живело 29574 становника.^[1], са предграђима двоструко више. Ако се уброји и суседна агломерација Дорнбирна и њему ближи градови онда настаје конурбаница „Форарлберг“ са око 200.000 становника.

Привреда

Брегенц, као управно средиште покрајине, значајан део привреде везује за активности управе.

Град је и туристичко средиште, једино значајно туристичко одредиште на аустријском делу Боденског језера. Томе иде у прилог и очувано старо градско језгро и више цркава, манастира и палата. Посебно је леп кеј дуж језера.