Википедија

Бенеш-Мраз Бе-150 Бета-Јуниор

Бенеш-Мраз Be-150 Бета-Јуниор је био лаки спортски и тренажни авион пројектован и произведен у Чехословачкој у другој половини 1930 -их. Авион произвођача Бенеш—Мраз, Фабрика авиона из Хоцења првобитно је био намењен за прелазну обуку у војном ваздухопловству, али је заправо коришћен у цивилном ваздухопловству као тренажни, спортски авион .[1]

Бенеш-Мраз Be-150 Бета-Јуниор

Авион Бенеш-Мраз Be-150 Бета-Јуниор
Авион Бенеш-Мраз Be-150 Бета-Јуниор

Општи подаци
Намена спортски авион
Посада 2
Порекло  Чехословачка
Произвођач Бенеш-Мраз
Пробни лет 5.01.1937.
Уведен у употребу 1937.
Повучен из употребе 1945.
Статус неактиван
Први оператер  Ратно ваздухопловство Чехословачке
Број примерака 5
Димензије
Дужина 7,55 m
Висина 1,80 m
Распон крила 10,66 m
Површина крила 14,00 m²
Маса
Празан 500 kg
Нормална полетна 790 kg
Погон
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор 1 x Walter Junior 4-cil.
Снага КЕМ-а 1 x 77,2-88,2 kW
Снага КЕМ-а у кс 1 x 105-120 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 215 km/h
Економска брзина 185 km/h
Долет 750 km
Плафон лета 5.500 m
Брзина пењања 166 m/min
 Портал Ваздухопловство

Пројектовање и развој

уреди
 
Пројектант авиона Be-150 Бета-Јуниор инж. Павел Бенеш
 
Цртеж авиона Бенеш-Мраз Be-150 Бета-Јуниор у три пројекције

После успеха типа Be-50 Бета-Минор, Павел Бенеш је приступио, на захтев Министарства народне одбране (МНО), конструисању смањене акробатске варијанте авиона са повећаним перформансама. То се догодило на захтев МНО из октобра 1936. који је у својим складиштима имао пет мотора Walter Junior 4-I (1932-4).[2][3] Желео је да искористи ове неискоришћене моторе и тако стигне до Бе-50 ( Валтер Минор 4 ) захваљујући снажнијем мотору и, након модификације структуре, побољшању динамичких својстава, посебно максималне брзине и перформанси током вертикалних маневара.[2][3]

Инж. Павел Бенеш је користио модификовани, краћи труп и крило мањег размаха, које је развијено 1936. специјално за авион тип Бе-52 .[4] На овај начин је смањена и носива површина крила. Тандемски кокпит двочлане посаде остао је отворен, а тип је задржао фиксни стајни трап са аеродинамично покривеним главним ногама истог дизајна као Бе-50 Бета-Минор.[3] Након постављања својеврсног покривача преко ђачког пилотског седишта, требало је да се користи у чехословачком ваздухопловству за обуку у инструменталном летењу без спољне видљивости .[1]

Први произведени авион регистрован је тек 13. јуна 1938. године (OK-IPV), а истовремено су регистровани и произведени авиони број 2 и 3 (OK-MOS и OK-SLI). Пет дана касније, авион производи број 5 (OK-AZU) је уписана у регистар ваздухопловства. Први регистрован авион је производни број 4 OK-HAL, што се догодило 12. маја 1938.[5]

Развој овог авиона је настављен са типом Бенеш-Мраз Be-250 Бета-Мајор, који је у суштини био идентичних димензија, али је користио још снажнији мотор из Walterove game, Walter Majpr 4 од 120 KS (88,3 kW). 2100 o/min.[6]

 
Walter Junior 4-I (1932-4)

Технички опис

уреди

Био је то нискокрилни самоносећи конвенционални моноплан за полетање и слетање ( CTOL ) са фиксним стајним трапом са ногавицама за „панталоне” и задњим мамзом. Дрвени оквир трупа био је обложен шперплочом, а покретни део репних површина платном .[7]

Авион двосед са отвореним кокпитима у тандемском распореду, опремљен је погонском јединицом која се састоји од мотора Walter Junior 4-I и двокраке дрвене елисе фиксног корака. Поклопци мотора су направљени од легуре алуминијума . Резервоари за гориво су имали запремину горива од 135 l [8] (мин. 68 октански авионски бензин ).[9]

Оперативно коришћење

уреди

Прототип, којим је пилотирао фабрички пилот Јозеф Коукал,[2] је први пут полетео 5. јануара 1937, али тип није у потпуности испуњавао услове МНО, као што је утврђено током летних тестова на ВТЛУ. Коментари су се углавном тицали уградње мотора и дизајнастајног трапа.[7] Произведене, серијске летелице је на крају узело Министарство јавних радова (МВП) [2][3] за потребе аеро клубова .

Произведено је и летело укупно 5 авиона овог типа са регистрацијама OK-AZU, -HAL, -IPV, -MOS и -SLI..[10] Сви авиони (производни бр. 1-5) летели су у Аероклубу Републике Чехословачке (АРЧс Праг, Моравски аероклуб Брно, Словачки аероклуб Братислава, Западночешки аероклуб Храдец Кралове и Западночешки аероклуб Пилсен).[5]

Три машине су учествовале у последњој ваздушној трци држава Мале Антанте на прелазу августа и септембра 1938. године, где су заузеле треће (OK-SLI, Јулиус Лукашович-Хуго Хофер), пето (OK-MOS, Франтишек Котиба- Густав Паризек) и шесто место (OK-AZU, Милослав Петр-Јири Јаноур).[2] У овој 1. години трке туристичких авиона на релацији Праг – Злин – Букурешт – Београд – Арад – Праг учествовало је 5 типова авиона фабрике Бенеш-Мраз.[11] Осим Be-150, то су били Be-50, Be-51, Be-550 и нова машина Be-555 (све са Walter моторима). На овом такмичењу учествовао је укупно 21 тип авиона од којих је 9 било опремљено са 5 типова Валтер мотора ( NZR 120, Junior, Mikron II, Minor 4 и Major 4 ).[12]

Током мобилизације у септембру 1938. године, авионе је преузело чехословачко ваздухопловство и служили су у курирским ескадрилама. Авиони нису били наоружани. У новембру 1938. један авион је био у саставу 6. авијационог пука, а преостала четири су била ускладиштена. После 15. марта 1939. Луфтвафе је преузео 3 авиона и користио их за обуку.[7] Један од њих је летео са регистрацијом GA-AE.[13]

После почетка Другог светског рата у Словачкој су деловала два ова авиона .[14] Био је то оригинални OK-IPV преименован у OK-TPV за фирму Мраз из Нитра и OK-SLI који је користило војно ваздухопловство .[2] Луфтвафе је преузео три авиона, са једном летећом регистрацијом GA-AE.[13]

Корисници

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Letadla Be továrny ing. P. Beneš - ing. J. Mráz v Chocni”. XVII. (1937) (5–6). 30. 05. 1937. стр. 245—248. 
  2. ^ а б в г д ђ Československá letadla 1 (1928-1945) (III изд.). Naše vojsko. стр. 197, 262—263, 272—273, 296, 303—304, 309, 316, 318. 
  3. ^ а б в г Vzduch je naše moře: Čs. letectví 1918-1939. Naše vojsko. ISBN 80-206-0221-6. 
  4. ^ „Beneš-Mráz Be-150 "Beta Junior"”. geocities.ws. 
  5. ^ а б „Civil Aircraft Register - Czechoslovakia”. airhistory.org.uk. 
  6. ^ „Beneš-Mráz, Be 250 Beta Major”. 2017 (6). 2017-11-15. стр. 44—51. 
  7. ^ а б в Letadla zrazeného nebe - Československá vojenská letadla v roce 1938 (I изд.). Naše vojsko. стр. 160—139, 223. ISBN 978-80-206-1576-3. 
  8. ^ „Beneš-Mráz Be-150 Beta-Junior”. Občanské sdružení valka.cz. 2004-02-09. 
  9. ^ „Walter Junior 4”. 1934 (4). 1934-04-15. стр. 1—8. 
  10. ^ „Imatrikulace letadel Be-150”. Československé letectví - web o historii letectví u nás. 
  11. ^ „Závod turistických letadel Kolem Malé dohody”. XVIII. (1938) (9). 9. 09. 1938. стр. 336—339, 342—343. 
  12. ^ „Letadla v soutěži stály Malé dohody”. XVIII. (1938) (9). 9. 09. 1938. стр. 345—348. 
  13. ^ а б „Be-150 Beta Junior (German Service)”. conmowo.com. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 03. 02. 2023. 
  14. ^ Sportovní a cvičná letadla (I изд.). CPress v Albatros Media. стр. 47—48. ISBN 978-80-264-1146-8. 

Литература

уреди
  • NĚMEČEK, Václav. Československá letadla. 1. vyd. Praha: Naše vojsko, 1958. стр. 197.
  • Vzduch je naše moře. Naše vojsko. ISBN 80-206-0221-6. 
  • MARJÁNEK Pavel: Beneš-Mráz Be-150 Beta Junior, Letectví a kosmonautika, 1979, č. 13

Спољашње везе

уреди
 
Бенеш-Мраз Be-150 Бета-Јуниор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Бенеш-Мраз_Be-150_Бета-Јуниор&oldid=28871089”