Бело Поље (Пећ)
Бело Поље код локалног становништва је уобичајен назив Бијело Поље (алб. Bellopojë/Rranza) је насељено место у општини Пећ, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.272 становника.
Бело Поље | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Пећ |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.272[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 38′ 28″ С; 20° 17′ 08″ И / 42.6411° С; 20.2856° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 545 m |
.svg)  Бело Поље Бело Поље на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 39000 |
| Позивни број | 039 |
| Регистарска ознака | ПЕ |
Положај
уредиАтар насеља се налази на територији катастарске општине Бело Поље површине 2883 ha. Ово је приградско насеље Пећи на око два километра југозападно[2] од града.
Историја
уредиУ турском попису из 1485. године у селу је забележено укупно 129 хришћанских обвезника, међу којима су поименце поменута два православна попа и једна калуђерица удовица.
У селу и његовој непосредној околини постоје остаци трију цркава. Прва је Црква Ваведења пресвете Богородице, о којој нема никаквих писаних докумената. Једини податак који временски одређује подизање првобитне цркве у 14. век је помињање села Бело Поље, у Повељи Стефана Дечанског из 1327. године, као и надгробна мермерна плоча са уклесаним натписом из 14. века накнадно уграђена у под цркве. Око цркве се налази старо гробље са неколико надгробних споменика у виду камених крстова. Старија црква је порушена у неком од периода турске окупације. Нова црква је подигнута 1868. године, на темељима старије цркве, ангажовањем дечанског архимандрита Кирила Андрејевића, а уз материјалну помоћ тадашње руске царице Марије Александровне. У цркви се налазила и збирка од 30 икона, непроучених и необјављених, са натписима на српскословенском и грчком језику, а има и натписа на арабици и турском језику.[3] Ова црква је 1964. године регистрована као споменик културе.[4] Црква је паљена 1999. године, а 2013. су стручњаци чистили њене фреске.[5]
Остаци друге цркве, која је вероватно била посвећена Богојављењу, налазе се изнад села, на брду званом Крст. Изнад села су и остаци пећине Цареве столице, за коју предање каже да је била испосница неке царице.
Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да је у овом селу 7. августа 1984. силована једна православна Српкиња од 54 године. Насиље је извршио један Албанац.[6]
Мада је у овом насељу било већинско српско становништво, са око 300 кућа и 1200 становника[2], током 1999, већинско становништво је „напустило“[7] Бело Поље. Већ 2003. године организован је њихов надгледани повратак, зашта су изграђене 73 нове куће, које су затим запаљене од стране албанских демонстраната у мартовском погрому Срба 2004. Заправо, у два наврата су спаљени цело село[3], црква[7] и школски објекат. За овај задњи је планирано да се уреди и оспособи. Повратници су претежно старије особе, њих око 60,[2] односно сада у селу има око 20 српских породица. Најчешћа презимена породица у насељу јесу: Павловић, Ћирковић, Савићи и Ратковићи и многи други.У задњих пар година рођене су две бебе, којима се заједница поноси.[8] Повратници међутим и даље живе у страху и под претњама.[9]
Становништво
уредиНасеље је до 1999. године имало 90% српског и црногорског становништва. Према попису из 2011. године, Бело Поље има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 1.227 (96,46%) |
| Египћани | 17 (1,34%) |
| Роми | 15 (1,18%) |
| Срби | 8 (93,27%) |
| Бошњаци | 1 (0,07%) |
| Турци | 1 (0,07%) |
| недоступно | 3 (0,25%) |
| Укупно | 1.272 |
| Демографија[1][10] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 588 | |
| 1953. | 672 | |
| 1961. | 883 | |
| 1971. | 1.496 | |
| 1981. | 772 | |
| 1991. | 971 | |
| 2011. | 1.272 | |
Организација и инфраструктура
уредиМесто има добру везу са градом, електричну, водоводну и канализациону мрежу. Постоји лекарска амбуланта и организоване су лекарске посете једном недељно. Људи претежно живе од социјалне помоћи, пензија и мањим делом од пољопривреде. Многи често путују за Србију и немају сталан боравак у овом насељу.[2]
Напомене
уредиИзвори
уреди- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ а б в г NVO “Syri i Vizionit: Стратегија деловања за српску заједницу у Пећкој општини за 2009—2011, Пећ, децембар 2008 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Приступљено 25. 1. 2013.
- ^ а б СПЦ: Црква вавдења пресвете Богородице у Белом Пољу Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2012), Приступљено 25. 1. 2013.
- ^ Споменици културе у Србији: Црква Свете Богородице
- ^ Чишћење живописа у Цркви Ваведење Пресвете Богородице („Политика“, 11. август 2013)
- ^ Стојчевић, Павле (2019). Православље, бр. 1247, 1. март, Текст: Са распетог Косова и Метохије. Београд: СПЦ. стр. 4.
- ^ а б Видовдан: Независни пакао о сувереном кошмару, Миодраг Милојевић[мртва веза], Приступљено 26. 1. 2013.
- ^ СПС: Наставак насиља на Косову и Метохијиј, 23. 1. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015), Приступљено 25. 1. 2013.
- ^ Новости: Поново пале српске куће!, 22. 1. 2013., Приступљено 25. 1. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
уреди- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
