Артур Комптон
Артур Холи Комптон (енгл. Arthur Holly Compton; Вустер, 10. септембар 1892 — Беркли, 15. март 1962) био је амерички физичар који је добио Нобелову награду за физику за проналазак Комптоновог ефекта 1922. године.[1] Комптонов ефекат је промена таласне дужине високоенергијског електромагнетног зрачења приликом расејања са електрона. Откриће Комптоновог ефекта је потврдило да електромагнетно зрачење има и таласне и честичне особине (таласно-честични дуализам), што је једно од основних начела квантне теорије.[2]
| Артур Холи Комптон | |
|---|---|
 Комптон (1927) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. септембар 1892. |
| Место рођења | Вустер (Охајо), САД |
| Датум смрти | 15. март 1962. (69 год.) |
| Место смрти | Беркли (Калифорнија), САД |
| Образовање | Универзитет Принстон, Колеџ Вустер |
| Научни рад | |
| Поље | физика |
| Институција | Вашингтон универзитет у Сент Луису |
| Ментори | Овен Виланс Ричардсон  H. L. Cooke |
| Познат по | Комптонов ефекат Комптонова дужина Комптоново расејање Комптонова таласна дужина Комптонов помак |
| Награде | Нобелова награда за физику (1927) |
| Потпис |  |
Биографија
уредиРођен је у Вустеру, Охајо; образовао се на Вустер колеџу и Универзитету Принстон, предавао је на универзитету у Минесоти а 2 године је био истраживачки радник друштва Вестингхаус. Године 1923. постаје професор физике на универзитету у Чикагу. Док је био на Универзитету у Чикагу, управљао је лабораторијом у којој је извршена прва нуклеарна ланчана реакција (Енрико Ферми- 1942). Суделовао је на изради атомске бомбе. 1945—1953 ректор је универзитета у Вашингтону а од 1954. је радио као професор филозофије.
Истраживања
уредиКомптон се бавио проучавањем рендгенског зрачења, као и проучавањем космичког зрачења. 1941. године у позицији вође строго тајног пројекта покушавао је да рачунски одреди смештање урана у графит за развијање ланчане реакције. Поред тога је учествовао у конструкцији првог реактора и у пројекту атомске бомбе.[3][4]
Став према атомској бомби
уредиКомптон је био убеђен да САД мора да начини све да би спречила да се атомска бомба не нађе у рукама тоталитарних режима. Године 1946. „Морални значај атомске бомбе” (The Moral Meaning of the Atomic Bomb) написао је као препоруке како да се обезбеди мир у свету. По њему, ваздушне снаге које су снабдевене атомским бомбама треба да се разместе свугде по свету и то брзо јер ће монопол Америке на атомско наоружање кратко трајати. Сматрао је да је дужност САД да одржава одређену светску политику мира.
Чланци
уреди- Compton, Arthur, A Quantum Theory of the Scattering of X-Rays by Light Elements Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2007). (aip.org)
Референце
уреди- ^ „Arthur H. Compton - Biographical”. Nobel Prize. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „Arthur Holly Compton American physicist”. Britannica. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Arthur Holly Compton Biographies”. Atomic Archive. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Compton, Arthur Holly, 1892-1962”. AIP. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
Спољашње везе
уреди
- Find-A-Grave profile for Arthur Compton
- Annotated bibliography from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues
- Biographical entry at Washington University in Saint Louis