Анђелко Анушић

Анђелко Анушић
Анђелко Анушић
Датум рођења	1953.

Анђелко Анушић (Градина на Сувој међи, 1953) српски је књижевник, књижевни критичар, уредник, новинар и публициста.

Биографија

Био је хонорарни сарадник листа Младост и Омладинске новине (Београд) из Петриње и Сиска (1972-1980), стални дописник листа Јединство (Приштина) из Загреба (1980-1991), и Бањалуке (1991-1998), новинар Гласа српског (Бањалука, 1991-1999).^[1] Сарађивао је са двадесетак југословенских и српских листова и књижевних часописа од 1971. године до краја 20. столећа.^[1]

Радио је као уредник белетристике (1999-2008) у издавачкој кући Глас српски – Графика у Бањој Луци.^[1]

Анушић је учествовао у обнови СКД Просвјета у Загребу, покретању и у Редакцији часописа овог Друштва Нови љетопис, затим у оснивању СКД „Сава Мркаљ“ у Топуском (мај 1990), покретању листа овог Друштва („Српски глас“) чији је био први новинар и дописник (Загреб, 1990, и Бања Лука, 1991-1995). Учествовао је у оснивању СКУД „Милан Радека“ у Карловцу (фебруар 1991).^[1]

Члан је Удружења књижевника Србије као и Друштва књижевника Војводине.^[1]

Доста је писао на тему изгона.^[2]

Живи у Новом Саду.^[1]

Награде

Почасни грађанин Билеће^[1]
Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу песама Штап од писмена, 1997.
Награда „Светозар Ћоровић”, за роман Прозор отворен на висибабу и кукурек, 2010.
Награда „Бранко Ћопић”, за књигу Гласови са Границе, 2016.
Андрићева награда, за књигу Легенда о в/ј/етром вијанима, 2019.^[3]
Кочићева награда, 2022.
Награда Сава Мркаљ, за укупан допринос савременој српској књижевности
Награда Браћа Мицић
Награда Стражилово
Награда Сарајевски дани поезије
Награда Станко Ракита
Награда Раде Томић
Награда Гордана Тодоровић
Награда Удружења књижевника Републике Српске
Награда Међународне награде „Шушњар“ за целокупно књижевно дело
Награда Златна сова
Награда Фондације Петар Кочић
Награда Фондације Драгојло Дудић
Награда Младен Ољача
Награда Тома Радосављевић
Награда Константинове визије

Дјела

Поезија

Човјек пјева на радном мјесту, „ЗАПИС“, ( Београд, 1980)
Предикатно стање, „Радничке новине“, (Загреб, 1987)
Међупад, „Секција радника писаца Црне Горе“, (Титоград, 1989)
Зимзелен и олово, „БИГЗ“ (Београд, 1989)
Некрштени дани, „Рад“(Београд, 1994)
Штап од писмена, „Рад“ (Београд, 1996)
Крст од леда, „Рад“, (Београд, 2000)
Литургија за поражене , „Просвета“, (Београд, 2003)
Мислиш у злату, чиниш у сребру, „Удружење књижевника Српске-Подружница Бањалука“, (Бања Лука, 2003)
Сребро и тамјан, „Завод за уџбенике и наставна средства Српско Сарајево, /изабране и нове п(ј)есме/, (Српско Сарајево, 2004)
Ова чаша, /изабране и нове п(ј)есме/, „Графомарк“, (Лакташи, 2007); Пахуља /Snowflake, /двојезично, избор на енглеском/, „Смедеревска песничка јесен“, (Смедерево, 2007)
Слава и поруга, „Повеља“, (Краљево, 2008)
Чудилица, /песме за малу и велику децу/, „Графомарк“, (Лакташи, 2011)
Епитафи за незнане/изабране и нове п(ј)есме/, „Бранково коло“, (Сремски Карловци, 2015)
Жив си, кажеш, „Културни центар Новог Сада “, (Нови Сад, 2016)
Зимно место, „Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг“, (Сврљиг, 2017)

Приповијетке

Христ са Дрине, „Задужбина Петар Кочић“, (Бања Лука,1996)
Приче са маргине, „АГЕМА- Нови Град-Бања Лука-Београд“, (Бања Лука, 1997)
Одблесци „Глас српски“, (Бања Лука, 1998)
Успомене из пакла, „Задужбина Петар Кочић“, (Бања Лука, 1999)
Прекодринчеви записци о Косову , Ослобођење“, (Српско Сарајево, 2004)
Пре блеска, а после олује, „Прометеј“, Нови Сад, 2012)
Писмо Петру Кочићу и још понекоме, „Службени гласник“, (Београд, 2015)
Легенда о в(ј)етром вијанима, Удружење књижевника Републике Српске, (Бања Лука, 2019)

Романе

Силазак Сина у сан, „Глас српски“, (Бања Лука, 2001), исти роман је 2003. године преведен на енглески /The Son’s Sinking Into Sleep/, „ЗВОНИК“, Београд, 2003)
Адресар изгубљених душа, „Styilos“, (Нови Сад, 2006)
Прозор отворен на висибабу и кукурек. „Завод за уџбенике и наставна средства, (Источно Ново Сарајево, 2010)
Гласови са Границе,/ српска крајишка тетралогија,I, „Завод за уџбенике и наставна средства, (Источно Ново Сарајево, 2016; С Хомером у олуји/, српска крајишка тетралогија, II, III, IV/, „Завод за уџбенике и *наставна средства, (Источно Ново Сарајево, 2018)

Монодрама

Колона,„Удружење за очување баштине ДИЈАК“, (Прибој Мајевички, 2018);

Есеји

Мркаљев ламент , „Ослобођење“, (Српско Сарајево, 2002);

Аутобиографска проза

Загребачке ефемериде, „Бранково коло“, (Сремски Карловци, 2003);

Антологије

Јадова јабука /изабране народне пјесме Срба у Хрватској/, „Завод за уџбенике и наставна средства“, (Источно Ново Сарајево, 2005)
Насукани на лист лирике /српско п(ј)есништво у БиХ-и друге половине 20 века, у коаторству са професором Живком Малешевићем, „Завод за уџбенике и наставна средства“ (Источно Ново Сарајево, 2006) *Бревијар одабраних новинарских и публицистичких текстова
Да мртви и живи буду на броју, („ЗВОНИК“, Београд, 2002)

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Unos. „Анушић Анђелко”. uk-rs.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04.
^ Грујичић, Ненад, ур. (2015). Прогнани Орфеји. Сремски Карловци: Бранково Коло. стр. 24.
^ „Писац Анђелко Анушић освојио Андрићеву награду”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-11-04.

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Unos. „Анушић Анђелко”. uk-rs.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04.

[2] Грујичић, Ненад, ур. (2015). Прогнани Орфеји. Сремски Карловци: Бранково Коло. стр. 24.

[3] „Писац Анђелко Анушић освојио Андрићеву награду”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-11-04.

[1]

[2]

[3]