Америчка куна
Америчка куна (лат. Martes americana) северноамеричка је куна из рода Martes унутар потпородице Mustelinae сврстане у породицу Mustelidae. Разликује се од куне риболовца (Martes pennanti) по својој мањој величини, смеђој боји крзна и неправилно обликованом узорку на прсима који је светле боје.
Америчка куна | |
---|---|
Америчка куна у националном парку Јелоустон | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Carnivora |
Породица: | Mustelidae |
Род: | Martes |
Врста: | M. americana
|
Биномно име | |
Martes americana (Turton, 1806)
| |
Подврсте | |
| |
Распрострањеност америчке куне |
Распрострањеност
уредиАмеричка куна живи у старим зимзеленим или мешовитим шумама Аљаске и Канаде, као и на северу Стеновитих планина.[3] Хватање у замке и крчење њеног природног станишта смањили су број популације, али бројнија је од популације куне риболовца. Њуфаундлендска подврста ове животиње (Martes americana atrata) сматра се угроженом.[4]
Опис
уредиАмеричка куна има дугуљасто и витко тело прекривено сјајним смеђим крзном са светлије обојеним вратом, дугим китњастим репом и зашиљеном њушком. Њене канџе се могу делимично увући, помажући јој притом при пењању на дрвеће. Такође има прилично велике јастучиће на стопалима у односу на њену телесну тежину, што јој допушта ходање у снегу. Ово пружа америчкој куни предност у подручјима с тешким снегом.
Крзно америчке куне сјајно је и раскошно, наликујући на крзно њеног рођака самура. На прелазу 20. века, популација америчке куне десеткована је због трговине њеним крзном. Бројне мере заштите и увођење јединки у природна станишта довеле су до опоравка популације,[5] али крчење шума и даљe представља проблем популацијама америчке куне у већини њеног станишта. Лов на америчку куну тренутно је законит у одређеним подручјима током кратких сезона лова.
Понашање
уредиАмеричка је куна већином активна дању, рано ујутро или касно поподне. По правилу је усамљена животиња изван сезоне парења.[5] Мужјак брани своју територију и може бити веома агресиван према мужјацима своје врсте. Парење се одвија током лета, али се усађивање оплођеног јајашца одлаже па се тек следећег пролећа коте једно до пет младунаца.[6]
Ова куна је сваштојед, преферирајући хватање и прехрањивање маленим сисарима, посебно америчким црвеним веверицама (Tamiasciurus hudsonicus), али спремно једе и рибу, жабе, инсекте, стрвину, воће и осталу храну биљног порекла када јој је доступна.
Референце
уреди- ^ Reid, F. & Helgen, K. (2008). „Martes americana”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2009.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 7. 2. 2010.
- ^ Martes americana, MSW3
- ^ Larrison, Patrick and Larrison, Earl J. . Larrison, Earl Junior (1976). Mammals of the Northwest. Seattle Audubon Society. ISBN 978-0-914516-04-0.
- ^ „Protections urged for Humboldt Martens”. Curry Coastal Pilot (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 06. 2018. г. Приступљено 28. 6. 2018.
- ^ а б Clark, Tim W.; Anderson, Elaine; Douglas, Carman; Strickland, Marjorie (1987). „Martes americana” (PDF). Mammalian Species (289): 1—8. JSTOR 3503918. S2CID 253945118. doi:10.2307/3503918. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2018.
- ^ Powell, Roger A.; Buskirk, Steven W.; Zielinski, William J. (19. 11. 2003). „Fisher and marten: Martes pennanti and Martes americana”. Ур.: Feldhamer, George A.; Thompson, Bruce C.; Chapman, Joseph A. Wild Mammals of North America: Biology, Management, and Conservation (2nd изд.). Baltimore, MD: The Johns Hopkins University Press. стр. 635—649. ISBN 978-0-8018-7416-1.
Литература
уреди- Buskirk, Steven W.; Harestad, Alton S.; Raphael, Martin G.; Powell, Roger A., ур. (1994). Martens, sables, and fishers: Biology and conservation. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-2894-4.