Википедија

Алосаур

најкрволочнији диносаурус из доба Јуре

Алосаурус[1][2] је био најкрволочнији диносаурус из доба Јуре[3] и живео је пре 150 милона година.[4] Углавном се кретао усправно, помоћу задњих удова док су му предњи удови служили за лов. Имао је велико мишићаво тело дуго 7-11 метара, а тежио је око 4,5 тоне. Лако се кретао тако да је ретко који плен могао да му побегне. Имао је сталан осећај глади тако да је нападао све рептиле без обзира на величину.

Алосаур
Временски распон: касна јура, 155–145 Ma
Скелет A. fragilis
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Dinosauria
Кладус: Saurischia
Кладус: Theropoda
Породица: †Allosauridae
Потпородица: †Allosaurinae
Marsh, 1878
Род: †Allosaurus
Marsh, 1877
Типска врста
†Allosaurus fragilis
Marsh, 1877
Остале врсте
  • †A. europaeus Mateus et al., 2006
  • †A. jimmadseni Chure & Loewen, 2020
Синоними
Списак

Изглед

уреди
 
Опсег величина Алосаура у порећењу са човеком

Алосаурус је био типичан велики теропод, са масивном лобањом на кратком врату, дугим, благо нагнутим репом и смањеним предњим удовима. Allosaurus fragilis, најпознатија врста, имала је просечну дужину од 8,5 m (28 ft),[5] са највећим дефинитивним примерком Алосаура (AMNH 680) процењеним на 9,7 meters (32 feet),[6] са процењеном тежином од 2,3 metric tons (2,5 short tons).[6] У својој монографији о Алосауру из 1976. године Џејмс Х. Мадсен споменуо је низ величина костију за које је протумачио да показују максималну дужину од 12 до 13 m (39 до 43 стопе).[7] Као и код диносауруса уопште, процене тежине су дискутабилне и од 1980. године крећу се између 1.500 килограма (3.300 фунти), 1.000 до 4.000 кг (2.200 до 8.800 лб) и 1.010 килограма (2.230 фунти) за модалну тежину одрасле јединке (не максимум).[8] Џон Фостер, специјалиста за Морисонову формацију, сугерише да је 1.000 kg (2.200 lb) разумно за велике одрасле јединке A. fragilis, али да је 700 kg (1.500 lb) ближа процена за јединке представљене костима бедра просечне величине које је он измерио.[9] Користећи примерак младе јединке под надимком „Велики Ал”, након што је приписан врсти Allosaurus jimmadseni,[10] истраживачи који су користили рачунарско моделовање дошли су до најбоље процене од 1.500 kg (3.300 lb) за јединку, али су варирањем параметара пронашли распон од отприлике 1.400 kg (3.100 lb) до приближно 2.000 kg (4.400 lb).[11]

 
A. jimmadseni реконструкција скелета

Неколико огромних примерака приписано је Алосауру, мада они заправо могу припадати другим родовима. Блиско повезан род Saurophaganax (OMNH 1708) достигао је можда 109 m (358 ft) у дужини,[6] а његова врста понекад је била укључена у род Allosaurus као Allosaurus maximus, иако га недавне студије подржавају као засебан род.[12] Још један потенцијални примерак Алосаура, некада додељен роду Epanterias (AMNH 5767), можда је био дугачак 121 m (397 ft).[6] Новије откриће је делимични костур из каменолома Петерсон у стенама Морисон у Новом Мексику; овај велики алосаурид може бити још једна јединка рода Saurophaganax.[13]

Давид К. Смит је испитујући фосиле Алосаура по каменоломима открио је да су узорци из Кливленд-Лојдовог каменолома диносауруса (Јута) генерално мањи од оних из Комо Блафа (Вајоминг) или Драј Меса каменолома под покровитељством Универзитета Бригам Јанг (Колорадо), али да се облици самих костију нису разликовале међу локацијама.[14] Смитова каснија студија која је укључивала узорке са Гарден Парка (Колорадо) и Национални монумент диносауруса (Јута) није нашла оправдање за више врста на основу варијација скелета; варијације лобање биле су најчешће и оне су градационе, што указује на то да је одговорна индивидуална варијација.[15] Даљи рад на варијацијама везаним за величину поново није пронашао доследне разлике, иако се материјал Драј Месе имао тенденцију спајања на основу астрагалуса, кости скочног зглоба.[16] Кенет Карпентер, користећи елементе лобање са локације Кливленд-Лојид, открио је велике разлике међу јединкама, доводећи у питање претходне разлике на нивоу врсте засноване на карактеристикама као што су облик рогова и предложена диференцијација A. jimmadseni на основу облика југала.[17] Студија коју су објавили Мотани et al, 2020. године сугерише да је Алосаур био и сексуално диморфичан.[18]

Лобања

уреди
 
A. jimmadseni лобања са дијаграмом на коме су означене појединачне кости

Лобања и зуби Алосаура били су скромно пропорционални за теропода његове величине. Палеонтолог Грегори С. Паул процењује дужину лобање на 845 mm (33,3 in) за примерак за који се процењује да је био дуг 7,9 m (26 ft).[19] Свака премаксила (кости које су чиниле врх њушке) имала је пет зуба са пресеком у облику слова D, а свака максила (главне кости које носе зубе у горњој вилици) имала је између 14 и 17 зуба; број зуба не кореспондира у потпуности величини те кости. Свака је кост доње вилице која носи зубе имала је између 14 и 17 зуба, са просечним бројем 16. Зуби су постали краћи, ужи и закривљенији према задњој страни лобање. Сви зуби су имали ивице попут тестере. Лако су се осипали и стално су замењивани, чинећи их уобичајеним фосилима.[7] Лобања му је била лагана, робусна и опремљена десетинама оштрих назубљених зуба. Његова лобања је у просеку била дугачка 1 m (3,3 ft) , али је могла достићи и 1,5 m (4,9 ft).

Лобања је имала пар рогова изнад и испред очију. Ови рогови били су састављени од наставака сузних костију,[7] и различитог су облика и величине. Постојали су исто такоа и доњи упарени гребени који су пролазили дуж горњих ивица носних костију који су водили у рогове.[7] Рогови су вероватно били прекривени кератинским омотачем и могли су имати различите функције, укључујући и деловање као сунцобрани за очи,[7] кориштени су за дисплеј, и у борби против других припадника исте врсте[19][20] (иако су били крхки).[7] Постојао је гребен дуж задњег дела лобање за везивање мишића, што се такође може видети и код тираносаурида.[19]

Унутар сузних костију налазила су се удубљења која су можда садржала жлезде, попут сланих жлезда.[21] Унутар максила били су синуси који су били боље развијени од оних код више базалних теропода, попут Ceratosaurus и Marshosaurus; могуће је да су били повезани са чулом мириса, исли су пак садржали нешто попут Јакобсонових органа. Кров можданог омотача био је танак, можда ради побољшања терморегулације мозга.[7] Лобања и доње вилице имале су зглобове који су дозвољавали кретање унутар ових јединица. У доњим чељустима кости предње и задње половине су лабаво зглобљене, дозвољавајући вилицама да се савијају према споља и повећавају животињски зјап.[22] Мождани омотач и фронтали су такође могли имати спој.[7]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Allosaurus”. Merriam-Webster Dictionary. 
  2. ^ „Allosaurus”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 36. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Turner, C.E. and Peterson, F., (1999). "Biostratigraphy of dinosaurs in the Upper Jurassic Morrison Formation of the Western Interior, U.S.A." Pp. 77–114 in Gillette, D.D. (ed.), Vertebrate Paleontology in Utah. Utah Geological Survey Miscellaneous Publication 99-1.
  5. ^ Glut, Donald F. (1997). „Allosaurus”. Dinosaurs: The Encyclopedia. Jefferson, North Carolina: McFarland & Co. стр. 105–117. ISBN 978-0-89950-917-4. 
  6. ^ а б в г Mortimer, Mickey (21. 7. 2003). „And the largest Theropod is...”. The Dinosaur Mailing List. Архивирано из оригинала 25. 3. 2010. г. Приступљено 8. 9. 2007. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж Madsen, James H. Jr. (1993) [1976]. Allosaurus fragilis: A Revised Osteology. Utah Geological Survey Bulletin 109 (2nd изд.). Salt Lake City: Utah Geological Survey. 
  8. ^ Foster, John R. (2003). Paleoecological Analysis of the Vertebrate Fauna of the Morrison Formation (Upper Jurassic), Rocky Mountain Region, U.S.A. New Mexico Museum of Natural History and Science Bulletin 23. Albuquerque: New Mexico Museum of Natural History and Science. стр. 37. 
  9. ^ Foster, John (2007). „Allosaurus fragilis”. Jurassic West: The Dinosaurs of the Morrison Formation and Their World. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. стр. 170—176. ISBN 978-0-253-34870-8. OCLC 77830875. 
  10. ^ Chure, D.J.; Loewen, M.A. (2020). „Cranial anatomy of Allosaurus jimmadseni, a new species from the lower part of the Morrison Formation (Upper Jurassic) of Western North America”. PeerJ. 8: e7803. PMC 6984342  . PMID 32002317. doi:10.7717/peerj.7803. 
  11. ^ Bates, Karl T.; Falkingham, Peter L.; Breithaupt, Brent H.; Hodgetts, David; Sellers, William I.; Manning, Phillip L. (2009). „How big was 'Big Al'? Quantifying the effect of soft tissue and osteological unknowns on mass predictions for Allosaurus (Dinosauria:Theropoda)”. Palaeontologia Electronica. 12 (3): unpaginated. Архивирано из оригинала 25. 12. 2009. г. Приступљено 13. 12. 2009. 
  12. ^ Chure, Daniel J. (2000). A new species of Allosaurus from the Morrison Formation of Dinosaur National Monument (Utah–Colorado) and a revision of the theropod family Allosauridae. PhD dissertation. Columbia University. 
  13. ^ Foster, John. 2007. Jurassic West: the Dinosaurs of the Morrison Formation and Their World. Bloomington, Indiana:Indiana University Press. p. 117.
  14. ^ Smith, David K. (1996). „A discriminant analysis of Allosaurus population using quarries as the operational units”. Museum of Northern Arizona Bulletin. 60: 69—72. 
  15. ^ Smith, David K. (1998). „A morphometric analysis of Allosaurus”. Journal of Vertebrate Paleontology. 18 (1): 126—142. doi:10.1080/02724634.1998.10011039. 
  16. ^ Smith, David K. (1999). „Patterns of size-related variation within Allosaurus”. Journal of Vertebrate Paleontology. 19 (2): 402—403. doi:10.1080/02724634.1999.10011153. 
  17. ^ Carpenter, Kenneth (2010). „Variation in a population of Theropoda (Dinosauria): Allosaurus from the Cleveland-Lloyd Quarry (Upper Jurassic), Utah, USA”. Paleontological Research. 14 (4): 250—259. S2CID 84635714. doi:10.2517/1342-8144-14.4.250. 
  18. ^ Motani, Ryosuke (2021). „Sex estimation from morphology in living animals and dinosaurs”. Zoological Journal of the Linnean Society. 192 (4): 1029—1044. doi:10.1093/zoolinnean/zlaa181 — преко academic.oup.com. 
  19. ^ а б в Paul, Gregory S. (1988). „Genus Allosaurus”. Predatory Dinosaurs of the World. New York: Simon & Schuster. стр. 307–313. ISBN 978-0-671-61946-6. 
  20. ^ Molnar, Ralph E. (1977). „Analogies in the evolution of combat and display structures in ornithopods and ungulates”. Evolutionary Theory. 3: 165—190. 
  21. ^ Norman, David B. (1985). „Carnosaurs”. The Illustrated Encyclopedia of Dinosaurs: An Original and Compelling Insight into Life in the Dinosaur Kingdom. New York: Crescent Books. стр. 62—67. ISBN 978-0-517-46890-6. 
  22. ^ Paul, Gregory S. (1988). Predatory Dinosaurs of the World. 91 and Figure 4–5 (93).

Литература

уреди
  • Holtz, Thomas R. Jr.; Molnar, Ralph E.; Currie, Philip J. (2004). „Basal Tetanurae”. Ур.: Weishampel David B.; Dodson, Peter; Osmólska, Halszka. The Dinosauria (2nd изд.). Berkeley: University of California Press. стр. 71–110. ISBN 978-0-520-24209-8. 
  • Chure, Daniel J. (2000). „Observations on the morphology and pathology of the gastral basket of Allosaurus, based on a new specimen from Dinosaur National Monument”. Oryctos. 3: 29—37. ISSN 1290-4805. 
  • Chure, Daniel J.; Madsen, James (1996). „On the presence of furculae in some non-maniraptoran theropods”. Journal of Vertebrate Paleontology. 16 (3): 573—577. doi:10.1080/02724634.1996.10011341. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Алосаур&oldid=27837178”