Википедија

Ћирилички споменици Гламочког поља (књига)

Ћирилички споменици Гламочког поља: пола миленијума ћириличке писмености Гламоча је стручна монографија Горана Комара (1962) и Синише Шолака, објављена 2017. године у издању "Међународног удружења научних радника - AIS" из Бања Луке.[1]

Ћирилички споменици Гламочког поља
Корице књиге Ћирилички споменици Гламочког поља из 2017. године
Настанак и садржај
АуторГоран Комар, Синиша Шолак
Земља Република Српска
Језиксрпски
Жанр / врста деластручна монографија
Издавање
ИздавачМеђународно удружење научних радника - AIS
Број страница116
Тип медијаброширан повез
Превод
Датум
издавања		2017.
Класификација
ISBN ?978-99976-649-4-5

Године 2019. објављено је друго допуњено двојезично издање монографије под називом Ћирилички споменици Гламочког поља: пола миленијума ћириличке писмености Гламоча (енгл. Cyrillic Monuments of the Glamoč Plateau: Half a Millenium of Cyrillic Literacy in Glamoč). Монографију су објавили заједно "Филолошки факултет" и "Завичајно удружење Гламочко коло" из Бања Луке. [2][3]

О ауторима

уреди
  • Горан Комар рођен је у Сарајеву 1962. године од оца Жарка који је био познати педијатар и мајке Браниславе учитељице. Школовао се у Новом Саду, специјалистичке студије завршио у Београду.[4]Комар истражује збирке старијих ћириличких докумената из фондова Државног архива Црне Горе, Државног архива Дубровник, Архива Српске православне цркве и приватних колекција; изучава ћириличне натписе на гробним споменицима источне Херцеговине.[5]
  • Синиша Шолак је рођен у Гламочу. У Бања Луци је дипломирао географију и туризам на ПМФ-у, а постдипломске студије из Просторног планирања завршио на Географском факултету у Београду. Написао је неколико значајних научних и стручних радова.[6]

О књизи

уреди

Циљ ове књиге је био да се прилкаже ћириличко епитграфско наслеђе Гламоча јер тај простор обилује материјалним доказима о више миленијумском континуитету људске насељености, богат је хришћанским епиграфским насљеђем који досеже вековима у прошлост, и на крају Гламоч се налази на западној демаркационој зони до које се јавља стећак.[7]Гламоч је једна од најбогатијих области старим ћириличким натписима у камену, и књига представља једну од најбогатијих монографија о ћириличним натписима тог краја.[8]

Књига говори о ћириличној писмености на подручју Гламочког поља уназад 500 година и уједно показује континуитет трајања ћирилице као и континуитет трајања српског народа.[9]

Књига доноси сведочанство о прохујалом времену, прошлим животима, људима који су живели на простору Гламоча. Хумке и камени који су остали иза њих сведоче о њиховом личном постојању, колективном постојању српског народа, православља и ћирилице.[9]

Монографија је богата бројним фотографијама чији су аутори Горан Комар и Синиша Шолак.[1]

Аутори су монографију започели са приказом најстаријег натписа у Старом Селу на православном гробљу који потиче из 15. века. Гробмна плоча припада породици Милутина Маројевића и у литератури се помиње као „Натпис из Царевца“.[10]

Током 18. века настао је велики број натписа из гробаља Гламоча, ипак, највећи број натписа у Гламочу припада 19. и 20. веку и они су сви ћирилички. На овим просторима постоји више од 100 православних гробаља са масивним и високим надгробним крстовима који чувају ћириличне натписе. [10]

Садржај књиге

уреди

Поглавља у књизи:[11]

  • Подсјећање nа прошлост Гламоча
  • Надгробни споменици Гламоча
  • Ћирилички Натписи 15-16. вијека

1. Ћирилички натпис у Старом Селу У Гламочу (Прва половина 15. вијека)
2. Натпис у Брањешцима У Гламочу
3. Натпис Кнеза Пријана У Рецентном српском гробљу (Село Шумњаци)
4. Натпис на надгробном крсту у селу Прибеља
5. Фрагмент ћириличког натписа на Табији у Гламочу

  • Ћирилички натписи 18-20. вијека

6. Натпис Луке Вранеша у гробљу код Села Камен Јакир
7. Надгробни крст оца Јереја Јевтенија у рецентном српском гробљу села Камен
8. Надгробни крст у рецентном српском гробљу у селу Камен
8а. Надгробни крст у гробљу у Стекеровци - Баришићи
9. Натпис Јоке Гавре Милића у гробљу села Камен-Јакир
10. Натпис Ане жене Томе Радановића у гробљу код села Кемен-Јакир
11. Натпис Томића у гробљу код села Камен-Јакир
12. Натпис Симе Ђукића у гробљу код села Камен-Јакир
13. Натпис Петра Радумила у гробљу код села Шумњаци
14. Натпис Васе Козомаре у гробљу код села Шумњаци
15. Натпис Лазе Радумила у гробљу код села Шумњаци
16. Натпис Илије Козомаре у гробљу код села Шумњаци
17. Натпис Милице пок. Лаке Радумила у гробљу код села Шумњаци
18. Натпис Станка Белензаде у гробљу код манастира Веселиње
19. Натпис Смиљане у гробљу код села Дубраве
20. 21. Стари надгробни крстови у Пердуховом селу
22. Натпис Ане жене Стевана Травара у гробљу код села Хотковци-Маслина Страна
23. Натпис Свештенопрезвитера Сименона, сина Попа Јове Травара у гробљу код села Хотковци-Маслина страна
24. Натпис Ђуке жене Спасе Травара у гробљу код села Хотковци-Маслина страна
25. 26. Натписи Марије Травареве и Симе Деве Илијиног
27. Натпис Гаврана и Станојке Травар у гробљу код села Хотковци-Маслина страна
28. Натпис попадије Стефаније у гробљу код села Роре
29. Натпис Гаврана Кукобата у гробљу код села Роре
30. Натпис Јована Угриновића у гробљу код села Главице
31. Натпис Миолке у гробљу код села Главице
32. Натпис Тодора Вуина у гробљу код села Главице
33. Натпис Дутана сина Илије Вујнића у гробљу код Главице
34. Натпис Јанка Гвере у гробљу код села Главице 35. Натпис Јове сина бана Иваничића у централном гробљу у Гламочу
36. Натпис Марте у централном гробљу у Гламочу
37. Натпис Илије Радића у гробљу код села Скуцани
38. Натпис Ђурђије жене Ђуре Радића у гробљу код села Скуцани
39. Натпис Косте Голе Радића у гробљу код села Скуцани
40. Натпис Марте жене Тома Бабића у гробљу код села Скуцани
41. Натпис у гробљу код села Поповићи
42. Натпис Марије кћери попа Ђорђа и Цвијете у гробљу код села Поповићи
43. Натпис Јоке у гробљу код села Петрово Врело
44. Натпис Митра Бабића у гробљу код села Малкочевци
45. Натпис Јоке Докића у гробљу код села Камен-Јакир

  • Подсјетник о писму

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Ћирилички споменици Гламочког поља : пола миленијума ћириличке писмености Гламоча”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступљено 31. 10. 2021. 
  2. ^ „Ћирилички споменици Гламочког поља”. flf.unibl.org. Архивирано из оригинала 06. 07. 2022. г. Приступљено 31. 10. 2021. 
  3. ^ „Ћирилички споменици Гламочког поља : пола миленијума ћириличке писмености Гламоча = Cyrillic monuments of the Glamoč plateau : half a millenium of Cyrillic literacy in Glamoč”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступљено 31. 10. 2021. 
  4. ^ „ДР ГОРАН КОМАР, ИСТРАЖИВАЧ ДУГЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ У БОКИ, СТАРОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ И ДУБРОВНИКУ”. nacionalnarevija.com. Приступљено 31. 10. 2021. 
  5. ^ „Novo u digitalnoj biblioteci: Knjige dr Gorana Komara o Herceg Novom”. poreklo.rs. Приступљено 31. 10. 2021. 
  6. ^ „Šolak: Nelogično da je baš sve okrenuto protiv Glamoča”. mondo.ba. Приступљено 31. 10. 2021. 
  7. ^ „Ћирилички споменици Гламочког поља”. goodreads.com. Приступљено 31. 10. 2021. 
  8. ^ „ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ЋИРИЛИЧКИ СПОМЕНИЦИ ГЛАМОЧКОГ ПОЉА“”. plemenito.rs.sr. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступљено 31. 10. 2021. 
  9. ^ а б „“Ћирилички споменици Гламочког поља“ потврђују трајање српског народа у Гламочком пољу”. ssr.org.rs. Приступљено 31. 10. 2021. 
  10. ^ а б „Гламоч: Архив ћирилице и српског народа у БиХ”. cirilica-beograd.rs. Приступљено 31. 10. 2021. 
  11. ^ „Full text of "Cirilicki Spomenici Glamockog Polja"”. archive.org. Приступљено 31. 10. 2021. 

Спољашње везе

уреди

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ћирилички_споменици_Гламочког_поља_(књига)&oldid=28312334”