Жанровска фикција

Жанровска фикција, такође позната као популарна фикција, термин је који се у трговини књигама користи за фикциона дела написана са намером да се уклопе у одређени књижевни жанр, како би се привукли читаоци и обожаваоци који су већ упознати с тим жанром.[1]

Бројне водеће књижевне личности писале су жанровску фантастику. Џон Банвил објављује криминалистичке романе као што је Бенџамин Блек, а Дорис Лесинг и Маргарет Атвуд ус писале научну фантастику. Жоржа Сименона, творца Магреових детективских романа, Андре Жид је описао као „најромантичнијег романописца француске књижевности“.[2]

Главни жанрови су криминалистички, фантазија, романса, научна фантастика, вестерн, инспиративни, историјска фантастика и хорор. Књижевна критика је у већој мери комерцијално оријентисану жанровску фантастику одбацила је као лоше написану.[3]

Жанр и маркетинг белетристике

уреди

У издавачкој индустрији термин „категорија белетристика“ често се користи као синоним за жанровску фантастику, при чему категорије служе као познати наслови полица у одељку белетристике у књижари, као што је вестерн или мистерија.

Неким одраслим обожаваоцима је неугодно да читају жанровску фантастику у јавности.[4] Неки аутори познати по књижевној фикцији писали су романе под псеудонимима, док су други користили жанровске елементе у књижевној фикцији.[5][6][7]

Процењује се да је романсна фантастика на америчком тржишту књига 2007. године имала удео од 1,375 милијарди долара. Религија/инспиративна литература уследиле су са 819 милиона долара, научна фантастика/фантазија са 700 милиона долара, мистерија са 650 милиона долара, а затим класична књижевна фантастика са 466 милиона долара.[8]

Историја жанрова

уреди

Жанр је почео као систем класификације старогрчке књижевности. Поезија, проза и драма имали су специфичне прорачунате стилове који су се односили на тему приче. Међу жанровима били су еп у поезији и трагедија и комедија за драме.[9] У каснијим периодима развијају се и други жанрови попут витешке романтике, опере и прозне фантастике.

Иако се на роман често гледа као на модерни жанр, Иан Ват у делу The Rise of the Novel (1957) сугерише да је роман први пут настао почетком 18. века.[10] Роман је описан и као да поседује „континуирану и свеобухватну историју од око две хиљаде година“, из времена класичне Грчке и Рима.[11]

„Романса“ је уско повезани дуги прозни наратив. Валтер Скотт ју је дефинисао као „фиктивну приповест у прози или стиху; чији се интерес базира на чудесним и необичним инцидентима“, док су у роману „догађаји прилагођени уобичајеном току људских догађаја и савременом стању у друштву“.[12] Међутим, многе романсе, укључујући историјске романсе Скота,[13] Емили Бронтеове Орканске висове,[14] и Херман Мелвиловог Моби Дика,[15] такође се често називају романима, а Скот описује романсу као „сродан појам“. Романсу, како је овде дефинисана, не треба мешати са жанром фикције љубавне романсе или љубавног романа. Већина европских језика не праве разлику између романсе и романа: "a novel is le roman, der Roman, il romanzo".[16]

Жанровска фантастика се развила из различитих поџанрова романа (и његове „романсне“ верзије) током деветнаестог века, заједно са растом масовног маркетинга фантастике у двадесетом веку: то укључује готички роман, фантазију, научну фантастику, авантуристички роман, историјску романсу и детективски роман. Неки научници виде претече жанровско-фантастичних љубавних романа у књижевној фикцији 18. и 19. века, укључујући сентиментални роман Самјуела Ричардсона Памела, или Врлина награђена (1740) и романе Џејн Остин попут Поноса и предрасуде (1813).[17]

Жанрови

уреди

Следе неки од главних жанрова који се користе у савременом издаваштву:

Криминалистички

уреди

Криминалистичка фантастика је књижевни жанр која фикционализује криминал, њехово откривање, криминалце и њихове мотиве. Обично се разликује од главне струје фикције и других жанрова као што су историјска фантастика или научна фантастика, мада су границе нејасне. Криминалистичка фантастика има више поџанрова,[18] укључујући детективску фикцију (као што је ходанит), судску драму, мистериозну фикцију и легалне трилере. Неизвесност и мистерија су кључни елементи жанра.

Фантастика

уреди

Фантазија је жанр фикције који користи магију или друге натприродне елементе као главни елемент радње, теме или поставке. Многа дела унутар жанра одвијају се у замишљеним световима где су магија и магична бића честа појава. Фантазија се генерално разликује од жанрова научне фантастике и хорора очекивањем да се држи подаље од научних и језивих тема, мада постоји велико преклапање међу њима, а сви су поџанрови спекулативне фантастике. Фантастична дела често имају средњовековно окружење.

Романсе

уреди

Љубавни роман или „романтични роман“ првенствено се фокусира на везу и романтичну љубав двоје људи, и мора имати „емоционално задовољавајући и оптимистичан крај“.[19] Постоје многи поџанрови љубавног романа, укључујући фантазију, историјску и научну фантастику, истополну романтичну фикцију и паранормалну фикцију.

Постоји књижевно фикциони облик романтике, који је Валтер Скот дефинисао као „фиктивни наратив у прози или стиху; чији се интерес окреће чудесним и необичним инцидентима“.[20]

Према подацима Романтичарских писаца из Америке,[21] најпопуларнији поџанрови су: романтична напетост, савремена љубав, историјска љубав, еротска љубав, паранормална љубав, романса за младе одрасле и хришћанска романса

Научна фантастика

уреди

Научна фантастика је жанр спекулативне фикције која се бави маштовитим концептима као што су футуристичка наука и технологија, свемирска путовања, путовање кроз време, путовања бржа од светлости, паралелни свемири и ванземаљски живот. Научна фантастика често истражује потенцијалне последице научних и других иновација, а названа је „литературом идеја“.[22] Обично избегава натприродно, а за разлику од сродног жанра фантазије, историјски приче научне фантастике су имале за циљ да имају барем привид научно засноване чињенице или теорије у време када је прича настала, мада је ова веза постала слаба или непостојећа у великом делу научне фантастике.[23][24][25]

Референце

уреди
  1. ^ Френцх, Цхристy Тиллерy. „Литерарy Фицтион вс Генре Фицтион”. АутхорсДен. Приступљено 10. 4. 2013. 
  2. ^ Цлаффеy, Цхарлес Е.; Феенеy, Марк (10. 9. 1989). „Тхе Пролифиц Лифе оф Георгес Сименон”. Соутх Флорида Сун Сентинел. Бостон Глобе. Архивирано из оригинала 20. 09. 2018. г. Приступљено 06. 12. 2020. 
  3. ^ Гроссман, Лев (23. 5. 2012). „Литерарy Револутион ин тхе Супермаркет Аисле: Генре Фицтион Ис Дисруптиве Тецхнологy”. Тиме. Приступљено 11. 4. 2013. 
  4. ^ „Лоцус Онлине: Бетсy Wоллхеим интервиеw еxцерптс”. Лоцус. јун 2006. Приступљено 2017-12-06. 
  5. ^ Мерритт, Степхание (14. 2. 2010). „Форгет 'сериоус' новелс, I'ве турнед то а лифе оф цриме”. Тхе Гуардиан. Лондон. Приступљено 11. 4. 2013. 
  6. ^ СТАСИО, МАРИЛYН (20. 4. 2008). „Неxт Вицтим”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 11. 4. 2013. 
  7. ^ Какутани, Мицхико (21. 11. 1989). „Цритиц'с Нотебоок; Килл! Бурн! Евисцерате! Блудгеон! Ит'с Литерарy Агаин то Бе Хоррибле.”. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала  6. 10. 2014. г. 
  8. ^ „Романце Литературе Статистицс: Овервиеw”. Романце Wритерс оф Америца. Архивирано из оригинала 2007-12-23. г. 
  9. ^ Хадас, Мосес (1950). А Хисторy оф Греек Литературе. Неw Yорк, НY: Цолумбиа Университy Пресс.
  10. ^ „Литерарy цритиц Иан Wатт диес афтер а лонг иллнесс”. Станфорд Неwс Сервице. Архивирано из оригинала 06. 12. 2020. г. Приступљено 8. 8. 2015. 
  11. ^ Маргарет Анне Доодy (1997) [1996]. Тхе Труе Сторy оф тхе Новел. Неw Брунсwицк, Њ: Рутгерс Университy Пресс. стр. 1. 
  12. ^ "Ессаy он Романце", Просе Wоркс волуме ви, п.129, qуотед ин "Интродуцтион" то Wалтер Сцотт'с Qуентин Дурwард, ед. Сусан Манинг. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1992, п.xxв.
  13. ^ "Интродуцтион" то Wалтер Сцотт'с Qуентин Дурwард, ед. Сусан Манинг, пп.xxв-xxвии.
  14. ^ Моерс, Еллен. Литерарy Wомен: Тхе Греат Wритерс[1976] (Лондон: Тхе Wомен’с Пресс, 1978)
  15. ^ [1] Роберт МцЦрум, "Тхе Хундред бест новелс: Мобy Дицк", Тхе Обсервер, Сундаy 12 Јануарy 2014.
  16. ^ Доодy 1996, стр. 15
  17. ^ Памела Регис, А Натурал Хисторy оф тхе Романце Новел, Университy оф Пеннсyлваниа Пресс, 2007.
  18. ^ Франкс, Рацхел (2011). „Маy I Суггест Мурдер?: Ан Овервиеw оф Цриме Фицтион фор Реадерс' Адвисорy Сервицес Стафф”. Аустралиан Либрарy Јоурнал. 60 (2): 133—143. С2ЦИД 143615356. дои:10.1080/00049670.2011.10722585. Приступљено 18. 1. 2016. 
  19. ^ „Тхе Романце Генре Овервиеw”. Романце Wритерс оф Америца. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2013. 
  20. ^ Wалтер Сцотт, "Ессаy он Романце", Просе Wоркс волуме ви, п. 129, qуотед ин "Интродуцтион" то Wалтер Сцотт'с Qуентин Дурwард, Сусан Манинг, ед Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1992.
  21. ^ „Тхе Романце Генре: Романце Реадер Статистицс”. Романце Wритерс оф Америца. Архивирано из оригинала 6. 8. 2013. г. 
  22. ^ Гилкс, Марг; Флеминг, Паула; Аллен, Моира (2003). „Сциенце Фицтион: Тхе Литературе оф Идеас”. WритингWорлд.цом. 
  23. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 6. 5. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2015. 
  24. ^ „Медиа анд Имагинатион: А Схорт Хисторy оф Америцан Сциенце Фицтион”. Wеб.мит.еду. Приступљено 2015-12-17. 
  25. ^ Миса (2013-03-25). „Доес тхе Сциенце ин Сциенце Фицтион Маттер?”. Миса Буцклеy. Приступљено 2015-12-17. 

Литература

уреди
  • Форбес, Јамие M. (1998). "Фицтион Дицтионарy". Ин Херман, Јефф, Wритер'с Гуиде то Боок Едиторс, Публисхерс, анд Литерарy Агентс 1999–2000, пп. 861–871. Роцклин, Цалифорниа: Прима Публисхинг.
  • Гелдер, Кен (2004). Популар Фицтион: Тхе Логицс анд Працтицес оф а Литерарy Фиелд. Лондон анд Неw Yорк: Роутледге. ИСБН 0-415-35647-4. 
  • Јохнсон-Wоодс, Тони (2005). Пулп: А цоллецторс боок оф Аустралиан пулп фицтион цоверс. Аустралиа: Аустралиан Натионал Либрарy. ИСБН 0-642-10766-1. 
  • Сцхнеидер-Маyерсон, Маттхеw (2010). Популар Фицтион Студиес: Тхе Адвантагес оф а Неw Фиелд." Студиес ин Популар Цултуре, вол. 33, но 1 (2010): 21-35
  • Сутхерланд, Јохн (1981). Бестселлерс: Популар Фицтион оф тхе 1970с. Лондон анд Бостон: Роутледге. ИСБН 0-7100-0750-7. 
  • Сwирски, Петер (2005). Фром Лоwброw то Ноброw. Монтреал, Лондон: МцГилл-Qуеен'с Университy Пресс. ИСБН 978-0-7735-3019-5. 
  • Алдисс, Бриан, анд Давид Харгрове. Триллион Yеар Спрее. Атхенеум, 1986.
  • Амис, Кингслеy. Неw Мапс оф Хелл. Харцоурт, Браце анд Цомпанy, 1960.
  • Асимов, Исаац. Асимов он Сциенце Фицтион.Доубледаy анд Цомпанy, Инц., 1981.
  • Цадиган, Пат. Тхе Ултимате Цyберпунк иБоокс, 2002.
  • де Цамп, L. Спрагуе анд Цатхерине Цроок де Цамп. Сциенце Фицтион Хандбоок, Ревисед. Оwлсwицк Пресс, 1975.
  • Еллисон, Харлан. Дангероус Висионс. Сигнет Боокс, 1967.
  • Ландон, Броокс. Сциенце Фицтион афтер 1900. Тwаyне Публисхерс, 1997.
  • Медиевал Сциенце Фицтион. Ед. Царл Кеарс анд Јамес Паз. КЦЛМС, 2016.
  • Тхе Цамбридге Цомпанион то Сциенце Фицтион. Ед. Едwард Јамес анд Фарах Мендлесохн. Цамбридге Университy Пресс, 2003.
  • А Цомпанион то Сциенце Фицтион. Ед. Давид Сеед. Блацкwелл, 2005.
  • Тхе Енцyцлопедиа оф Сциенце Фицтион. Ед. Јохн Цлуте анд Петер Ницхоллс. Сецонд ед. Орбит, 1993.
  • Тхе Греенwоод Енцyцлопедиа оф Сциенце Фицтион: Тхемес, Wоркс, анд Wондерс. Ед. Гарy Wестфахл. Греенwоод Пресс, 2005.


Спољашње везе

уреди